Evropska komisija objavila je plan za zaštitu biodiverziteta u Evropskoj uniji, koji uključuju smanjenje upotrebe pesticida i promovisanje organske poljoprivredne proizvodnje. U dokumentu se naglašava da je ljudska vrsta deo prirode, da od nje zavisi, i da je priroda ključna za sposobnost društva da se izbori sa globalnim promenama, zdravstvenim pretnjama i prirodnim nesrećama.
U skladu s ambicijom da do sredine veka na nulu smanji emisije gasova s efektom staklene bašte, Komisija želi da prepolovi upotrebu hemijskih pesticida do 2030. godine i da osigura da najmanje 25 odsto poljoprivrednog zemljišta, umesto trenutnih osam, bude rezervisano za organsku proizvodnju.
EK takođe želi da zasadi još najmanje tri milijarde stabala u narednih 10 godina.
Korišćenje antimikrobika, koji sadrže antibiotike, trebalo bi da bude smanjeno 50 odsto u ribarstvu i stočarstvu.
Prema podacima EU, poljoprivredne aktivnosti stvaraju oko 10 odsto ukupne emisije gasova s efektom staklene bašte.
U dokumentu „Strategija biodiverziteta EU do 2030. – vratimo prirodu u naše živote“ naglašava se da je očuvanje biodiverziteta od ključnog značaja i za mnoge privredne oblasti, a pre svega za obezbeđivanje hrane na globalnom niovu i u EU.
Ističe se i da su promene biodiverziteta i klimatske promene neraskidivo povezane, pošto klimatske promene putem suša, poplava i požara uništavaju prirodu i prirodna staništa, dok istovremeno uništavanje i neodrživa eksploatacija prirode pospešuju promene klime.
„Ali kao što su povezane krize, tako su i rešenja. Prirodna je ključni saveznik u borbi protiv klimatskih promena“, piše u strategiji.
Pročitajte još:
EK naglašava da su uprkos svim upozorenjima i moralnim imperativima priroda i ekosistemi u dubokoj krizi. „Pet glavnih faktora nestanka biodiverziteta – promene u korišćenju kopna i mora, preterana eksploatacija, klimatske promene, zagađenje i invazivne alohtone vrste čine da priroda ubrzano nestaje“.
„U poslednje četiri decenije globalna populacija divljih vrsta smanjila se, kao rezultat ljudskih aktivnosti, za 60 odsto. I gotovo tri četvrtine zemljine površine je izmenjeno, a priroda se potiskuje u sve manji ugao planete“, piše u strategiji.
Evropska komesarka za zdravlje i bezbednost hrane Stela Kirjakides ocenila je na predstavljanju strategije da se čovečanstvo ponaša kao da uloga prirode nije važna i da je gubi do sada neviđenom brzinom.
„Priroda je od vitalnog značaja za naše fizičko i mentalno zdravlje, ona filtrira vazduh i vodu, reguliše klimu i oprašuje naše useve“, navela je Kirjakides.
Potpredsednik EK Frans Timermans, zadužen za takozvani „Zeleni dogovor“, rekao je da će novi plan koji treba da usvoje države članice pomoći Uniji da se oporavi od ekonomske krize izazvane pandemijom koronavirusa.
„Procenjujemo da na globalnom nivou održivi prehrambeni sistemi mogu da stvore novu ekonomsku vrednost veću od 1.800 milijardi evra. Važno je pomoći prehrambenom lancu tom tranzicijom što je brže moguće“, kazao je Timermans.
Komisija takođe procenjuje da će ulaganje u organsku poljoprivredu pomoći da bude stvoreno 10-20 odsto više radnih mesta nego u tradicionalnoj poljoprivredi.
Izvor: Euraktiv.rs, Beta
