Evropa pred ekonomskim pritiskom suše: Gubici bi mogli dostići 180 milijardi evra

Ekstremne vrućine mogle bi da smanje BDP Evropske unije za oko jedan odsto u 2026. godini, što je približno 180 milijardi evra i praktično bi poništilo ranije prognozirani privredni rast za ovu godinu. Pokazala je to analiza banke Triodos, pod nazivom „Ekonomija vrelog leta“, koja ukazuje na velike posledice ovogodišnjih ekstremnih vrućina i dugotrajne suše u Evropi.

Kako se navodi u analizi, ekstremne vremenske prilike ostavljaju ozbiljne posledice po ljude i životnu sredinu, uključujući smrtne slučajeve povezane sa visokim temperaturama, dodatno opterećenje zdravstvenih sistema i veliku štetu od šumskih požara. Procenjen je njihov ekonomski uticaj kroz četiri ključne oblasti – proizvodnju hrane i poljoprivredu, proizvodnju energije, transport i logistiku, kao i produktivnost rada.

Pri tome, pad produktivnosti rada predstavlja najveći i najpouzdanije utvrđen ekonomski efekat ovogodišnjih ekstremnih vrućina. Procenjuje se da prosečan gubitak produktivnosti rada iznosi oko 0,6 odsto BDP-a EU.

Gubici u poljoprivredi, uz očekivanje da će poljoprivredna proizvodnja u EU pasti između tri i sedam odsto, kao i rast cena hrane, ograničenja u proizvodnji električne energije i više cene struje, zajedno sa poremećajima u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju, dodatno povećavaju ekonomsku štetu.

— Ovo leto pokazuje da klimatske promene nisu udaljeni ekonomski rizik. Ekstremne vrućine koje svi danas osećamo konkretno pokazuju kako će klimatske promene uticati na živote ljudi, radnike i blagostanje širom Evrope — rekao je Hans Stegeman, glavni ekonomista banke Triodos.

Pročitajte još:

• WWF Adria: Čovek uzrok 95 odsto požara, klimatske promene povećavaju njihov intenzitet
• Međunarodni dan borbe protiv peščanih i prašnjavih oluja: Klimatske promene i degradacija zemljišta povećavaju rizike
• Prevoz kao klimatska politika: Kako evropski gradovi menjaju navike ljudi

On je dodao da bi gubitak od jedan odsto BDP-a značio stagnaciju. Iako to predstavlja stvaran ekonomski trošak, ne može se smatrati katastrofom, ali ovogodišnje ekstremne vrućine predstavljaju upozorenje na ono što bi moglo uslediti ukoliko se brzo i odlučno ne reaguje na klimatske promene.

Francuska najteže pogođena

Uticaj ekstremnih vrućina značajno će se razlikovati od zemlje do zemlje. U Francuskoj bi rast BDP-a mogao biti smanjen za 1,4 procentna poena, što bi potencijalno dovelo do pada BDP-a od 0,6 odsto. Italija, Španija i Belgija takođe bi mogle da pretrpe značajne gubitke.

U Holandiji bi procenjeni pad rasta BDP-a od 0,8 procentnih poena ostavio privredu uglavnom u stagnaciji, dok bi Poljska bila manje pogođena jer se procenjuje da će imati manje dana sa ekstremno visokim temperaturama.

Prilagođavanje nije dovoljno

Triodos banka poziva na sprovođenje mera prilagođavanja klimatskim promenama, kao što su bolje izolovane zgrade, klimatski otporna infrastruktura, prilagođeno radno vreme i ravnopravniji pristup rashlađivanju. Ipak, ističu da mere prilagođavanja mogu samo delimično ublažiti štetu. Za sprečavanje sve većih budućih troškova neophodno je odlučnije delovanje na smanjenju emisija i ublažavanju klimatskih promena.

Banka poziva donosioce odluka da kombinuju brzu dekarbonizaciju sa politikama na strani potražnje, kojima bi se ograničila ukupna potrošnja energije i materijala. Cilj je izbeći začarani krug u kojem klimatske štete slabe privredni rast, a usporavanje ekonomije potom dovodi do slabljenja klimatskih politika.

Energetski portal