U subotu 14. septembra, na dva naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji, od kojih je jedno najveće u svetu, izvršen je napad dronovima.
Deset bespilotnih letelica je ciljalo objekte nacionalne kompanije za naftu i gas Saudi Aramko u Abkaiku i Huraisu. Požari su stavljeni pod kontrolu, ali su tim činom napadači poremetili oko polovine globalne proizvodnje, dok je globalno naftno tržište oštetili za više od pet odsto dnevnog snabdevanja. Posledice su više nego očigledne. Cena energenata na bazi nafte doživljavaju rekordan rast.
Kod sirove nafte brent je najpre zabeležen skok od gotovo 20 odsto da bi se ona kasnije smirila na oko 10 odsto višoj ceni i prodavala se za 66,28 dolara po barelu. Cena zapadnoteksaške sirove nafte je porasla za devet odsto, benzina za osam i lož-ulja za sedam.
Stručnjaci tvrde da bi određene zalihe mogle da budu povraćene u roku od nekoliko dana, dok bi potpuna obnova kapaciteta mogla da potraje nedeljama.
U jednom danu je izgubljeno 5,7 miliona barela saudijske nafte. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da je ovo najveći iznenadni prekid snabdevanja.
Za napad dronovima na pogone kompanije Saudi Aramko odgovornost su preuzeli jemenski Hutu pobunjenici, međutim, američki zvaničnici su objavili satelitske snimke oštećenja u centru naftnog polja i fabrike za preradu koji ukazuju na to da agresija došla iz Iraka ili Irana. Vlasti obe zemlje na optuženičkoj klupi Amerikanaca su demantovale te navode.
Saudi Aramko je, prema proračunima koje je u avgustu objavio „Blumberg njuz“, bila najprofitabilnija svetska kompanija. Da li će dronovi uzdrmati njenu poziciju, ostaje da vidimo.
Saudijci u svojim rukama drže milione barela nafte na teritoriji same monarhije, ali i na strateškim lokacijama u svetu – u Roterdamu u Holandiji, u Okinavi u Japanu i u Sidi Kriru u Egiptu.
