Kada bi vas pitali da nabrojite pet zemalja koje poseduju najveće površine netaknute prirode, koji bi bio vaš odgovor?
Istraživači Univerziteta iz Kvinslenda (Australija) i Društva za konzervaciju divljine prvi put su napravili mapu koja otkriva u kojim državama se nalaze najveća prirodna prostranstva koja su ostala van dometa industrije. Za sada.
Prema njihovim saznanjima, pet zemalja koje poseduju najviše teritorije pod divljinom su Australija, Sjedinjene Američke Države, Brazil, Rusija i Kanada. Rezultati istraživanja Šta je preostalo? (What’s Left?) objavljeni su u britanskom naučnom časopisu Nature.
Samo vek ranije tek 15 odsto Zemljine površine koristilo se za gajenje useva i uzgoj stoke. Danas, vek kasnije, procenjuje se da je više od 77 odsto zemljišta (izuzev Antarktika) i 87 odsto okeana bilo izloženo direktnom uticaju ljudi.
U samo 16 godina, između 1993. i 2009, ljudi su za nastanjivanje, poljoprivredu, rudarstvo i ostale aktivnosti iskoristili nekada nedirnute oblasti prirode veličine Indije – neverovatnih 3,3 miliona kvadratnih kilometara. Kada je reč o vodenim prostranstvima, područja van domašaja industrijskog ribolova, zagađenja i kretanja mornarice gotovo da su ograničena samo na polarne zone.
Trenutno na svetu postoji 195 zemalja. U granicama svega njih dvadeset nalazi se 94 odsto svetske divljine:
1. Rusija
2. Kanada
3. Australija
5. Brazil
6. Francuska
7. Kiribati
8. Kina
9. Novi Zeland
10. Alžir
11. Libija
12. Danska
13. Nigerija
14. Mauritanija
15. Mali
16. Norveška
17. Čad
19. Grenland
20. Egipat
Autori izveštaja Šta je preostalo? pozivaju međunarodnu zajednicu na 100 odsto zaštite preostalog. Vodeći istraživač Džejms Votson rekao je: „Cilj od 100 odsto zaštite je ostvariv. Sve nacije treba da zaustave industriju da zavlada ovim prostorima.“