SET Trebinje 2026: Elektroprivrede regiona traže model za održivu energetsku budućnost

U okviru samita SET Trebinje 2026 održan je panel „Energetska tranzicija Zapadnog Balkana: izazovi, realnost i put do 2030/2050“, koji je okupio vodeće ljude elektroenergetskog sektora regiona. Diskusija je otvorila ključna pitanja – kako obezbediti energetsku sigurnost, ubrzati investicije i istovremeno sprovesti pravednu tranziciju ka čistijim izvorima energije.

Generalni direktor MH ERS Luka Petrović ukazao je na turbulentne promene na tržištu električne energije u prethodnim godinama – od izuzetno niskih cena tokom pandemije do ekstremnog rasta tokom energetske krize 2022. godine. Istakao je da je ključno imati sopstvenu proizvodnju energije kako bi se obezbedila stabilnost i pristupačnost za građane i privredu. Takođe je naglasio da energetska tranzicija mora uključiti i socijalnu dimenziju.

– Moramo biti svesni da treba sačuvati čoveka u ovoj tranziciji – poručio je Petrović, ukazujući na uticaj automatizacije i veštačke inteligencije na radnu snagu.

Sa sličnim stavom o neophodnosti prilagođavanja novim tržišnim uslovima istupio je i direktor Elektroprivreda Srbije Dušan Živković. On je naglasio da tradicionalne elektroprivrede više nisu jedini igrači na tržištu, već da sve veću ulogu imaju nezavisni proizvođači električne energije.

– Ovo je novi svet – solarni paneli, vetroelektrane i nove tehnologije. Moramo donositi brže odluke i menjati se – rekao je Živković, dodajući da postoji generacijska odgovornost da se budućim generacijama ostavi stabilan energetski sistem.

Predsednik Odbora direktora Elektroprivreda Crne Gore Milutin Đukanović ocenio je da je nezahvalno praviti dugoročne projekcije u energetici, ali da je jasno da region mora iskoristiti svoj potencijal na tržištu električne energije. On je istakao značajne investicije EPCG u prethodnom periodu, uključujući ekološku rekonstrukciju termoelektrane Pljevlja, razvoj vetroelektrane Gvozd i masovno postavljanje solarnih sistema, uz nastavak investicionog ciklusa vrednog 180 miliona evra do kraja 2027. godine.

O značaju diversifikacije izvora govorio je i direktor Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosne Drago Bago, podsećajući da je ova kompanija još pre više od decenije strateški odustala od termoenergetskih projekata i okrenula se obnovljivim izvorima. U fokusu su trenutno veliki projekti vetro i solarnih elektrana, dok je kao izazov naveo uticaj mehanizma CBAM, koji, kako kaže, može destimulisati dalji razvoj obnovljivih izvora energije.

Direktor Elektroprivreda Bosne i Hercegovine Sanel Buljubašić posebno je istakao značaj energetske sigurnosti za stabilnost države, navodeći da Bosna i Hercegovina nije dovoljno iskoristila svoje potencijale u oblasti hidro i vetro energije. On je ukazao i na potrebu otvaranja šire diskusije o nuklearnoj energiji u regionu.

Na kraju, Petar Šainović iz Siemens Energy govorio je o ulozi gasnih elektrana u tranziciji. Istakao je da gas, iako uvozni energent, može imati važnu funkciju u stabilizaciji sistema, posebno kroz kogeneraciju.

– Ne treba praviti najveće moguće elektrane, već one koje su ekonomski opravdane i usklađene sa realnim potrebama za toplotnom energijom“, naglasio je Šainović.

Zaključak panela je da energetska tranzicija Zapadnog Balkana nije samo tehnološko, već i strateško i društveno pitanje. Balans između energetske sigurnosti, investicija i održivosti ostaje ključni izazov na putu ka 2030. i 2050. godini.

Energetski portal