Primorac, Marušić i industrija o ključnim izazovima razvoja OIE

Treći dan Dana OIE 2026, najveće regionalne konferencije posvećene obnovljivim izvorima energije i energetskoj tranziciji u organizaciji Obnovljivi izvori energije Hrvatske, obeležile su rasprave o modernizaciji elektroenergetske mreže, repoweringu postojećih postrojenja, ulozi baterijskih sistema, aktivnim kupcima, energetskim zajednicama i finansiranju projekata obnovljivih izvora energije.

Jedan od najvažnijih razgovora dana održan je u intervjuu „1 na 1“ sa dr Markom Primorcem, potpredsednikom Evropska investiciona banka, koji je govorio o bankabilnosti projekata, ulozi prenosne mreže i investicionim prioritetima evropske zelene banke. Primorac je istakao kako EIB danas predstavlja ključnog finansijskog partnera evropske energetske tranzicije, te godišnje raspolaže budžetom od oko 100 milijardi evra, od čega se značajan deo odnosi upravo na energetiku i projekte ozelenjavanja privrede.

– Za bankabilnost projekata ključni su stabilni i predvidivi prihodi, obezbeđen priključak na mrežu, rešeni imovinsko-pravni odnosi i ekološke dozvole – kazao je Primorac. Posebno je upozorio da bez razvoja prenosne mreže i sistema za skladištenje energije neće biti moguće integrisati veliki broj projekata obnovljivih izvora energije koji su danas u razvoju.

Veliku pažnju privukao je i intervju sa Antonom Marušićem, predsednikom Uprave HEP-ODS, koji je govorio o pritiscima na distributivnu mrežu nastalim zbog snažnog rasta kućnih solarnih elektrana i novih priključenja. Marušić je upozorio kako u pojedinim delovima mreže već dolazi do previsokih napona i problema sa daljim priključenjem novih elektrana.

– U poslednje tri godine na mrežu je priključen veliki broj novih solarnih elektrana, te danas Hrvatska ima oko 48 hiljada priključenih OIE sistema – kazao je Marušić. Govoreći o budućim rešenjima, naglasio je značaj baterijskih skladišta energije, koja bi mogla pomoći u smanjenju opterećenja mreže i omogućiti veći prihvat solarnih elektrana.

– Baterijska skladišta mogu napraviti korak dalje i smanjiti uticaj ekstrema – rekao je Marušić.

Sam treći dan konferencije otvoren je panel diskusijom „Repowering OIE – više energije iz postojeće infrastrukture“. Učesnici su razgovarali o potrebi pojednostavljivanja procedura za modernizaciju postojećih elektrana i upozorili da hrvatski regulatorni okvir projekte repoweringa često tretira kao potpuno nove zahvate. Branimir Ivković, rukovodilac Odeljenja vetroelektrana u kompaniji ENCRO, upozorio je kako se projekti danas često optimizuju prema regulatornim ograničenjima, a ne prema tehničkim mogućnostima.

Na panelu „Distribuciona mreža – izazovi za dalji razvoj OIE“ razgovaralo se o zagušenjima mreže, baterijskim sistemima i razvoju elektromobilnosti. Marin Cerjan, direktor kompanije ENNA Next, istakao je kako se baterije sve više nameću kao ključno kratkoročno rešenje za stabilizaciju sistema. Učesnici panela upozorili su i da bez snažnijeg razvoja mreže neće biti moguće pratiti rast obnovljivih izvora energije i električnih vozila.

Panel „Aktivni kupci i pametno upravljanje energijom“ bio je posvećen energetskim zajednicama, deljenju energije i novoj ulozi građana u energetskom sistemu. Tina Jakaša, stručna direktorka u kompaniji Petrol, upozorila je kako se u praksi pokazalo da su brojni građani predimenzionisali svoje solarne elektrane.

– Intencija modela bila je samodovoljnost, ali podaci pokazuju da se to u praksi nije dogodilo – rekla je Jakaša. Učesnici su upozorili i na regulatorne nejasnoće, kao i na potrebu jasnijih pravila za razvoj energetskih zajednica i aktivnih kupaca.

Poslednji panel konferencije, „Energija po meri zajednice – put do nižih troškova energije i veće energetske nezavisnosti“, bio je posvećen PPA ugovorima, agregaciji energije i iskustvima razvoja energetskih zajednica u evropskim državama. Sanjin Vranković, pročelnik Upravnog odeljenja za prostorno uređenje, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Primorsko-goranske županije i direktor REA Kvarner, istakao je da će ključ uspeha biti pojednostavljivanje procedura i jasnija pravila.

– Sve mora biti jasno i dostupno u roku od sedam dana: kako postati aktivni kupac, osnovati energetsku zajednicu i zaključiti PPA ugovor – rekao je Vranković.

Na zatvaranju Dana OIE 2026, direktorka OIEH-a Maja Pokrovac zahvalila je svim učesnicima, partnerima i institucijama koje su učestvovale u organizaciji konferencije. Istakla je kako je ovogodišnje izdanje okupilo 371 učesnika iz 125 kompanija, 43 institucije i 16 zemalja, te naglasila važnost snažnijeg uključivanja lokalnih zajednica u energetsku tranziciju.

– Moramo više edukovati lokalne zajednice kako bi različiti akteri na lokalnom nivou mogli imati veću energetsku nezavisnost i samodovoljnost. Hrvatska ima potencijal za razvoj modernog elektroenergetskog sistema zasnovanog na domaćim obnovljivim izvorima energije i zaslužuje priliku za moderan elektroenergetski sistem koji će se temeljiti na potencijalima koje ima – rekla je Pokrovac.

Učesnike je pozvala i na sledeće izdanje Dana OIE, koje će biti održano od 2. do 4. juna naredne godine u Šibenik.

OIE Hrvatska