Banane su najvažnija voćna kultura na svetu i osnovna namirnica za više od 400 miliona ljudi u zemljama Globalnog juga. Zbog klimatskih promena njihova prozvodnja postaje otežana, a proizvođači se suočavaju sa velikim izazovima u jačanju otpornosti plantaža. Obzirom da banane ne proizvode seme, konvencionalne metode oplemenjivanja biljaka nisu primenjive, pa su zato istraživači razvili novu metodu genetske modifikacije banana.
Kako bi se uzgojile banane, poljoprivrednici sade izdanke nove biljke, što znači da su sve biljke genetski identične.
„Zbog visoke genetske uniformisanosti, sve naše banane izgledaju i imaju sličan ukus, ali su istovremeno osetljive na iste bolesti i klimatske uslove. Klimatske promene sve više otežavaju zaštitu plantaža banana”, objašnjava Erve Vandešuren, profesor biotehnike usjeva.
Istraživački tim sa Katoličkog univerzteta u Levenu, u saradnji s organizacijom Alliance of Bioversity International-CIAT, pokušao je menja DNK banana u skladu sa strogim evropskim propisima o genetski modifikovanim usevima.
Pročitajte još:
Upravo je to ključni zahtev evropske regulative i razlog zašto komercijalizacija GMO useva do sada nije bila dozvoljena. Ova metoda otvara nove mogućnosti za genetske inovacije kod banana, ali i drugih biljaka koje se razmnožavaju vegetativno, poput krompira. Nova tehnologija je trenutno na razmatranju pred Savetom Evropske unije.
Na pomenutom univerzitetu ističu da su brojne sorte useva poput kukuruza, krompira i paradajza, poboljšane CRISPR metodom (savremena metoda za precizno uređivanje gena), već su u fazi komercijalizacije u zemljama van Evrope.
„Evropa ne sme zaostajati u potrazi za sigurnim i inovativnim rešenjima za unapređenje poljoprivrede”, poručuju stručnjaci.
Evropski parlament je 2024. godine već dao pozitivno mišljenje o upotrebi CRISPR tehnologije za unapređenje useva, a sada čeka razmatranje u Savetu Evrope o njenoj primeni na prehrambenim kulturama.
Energetski portal
