Tibet, koji se često naziva „krovom sveta“, nalazi se u severoistočnom delu Himalaja i predstavlja region na Tibetanskoj visoravni u Aziji. Region poznat je po svojoj visokoj nadmorskoj visini, koja u proseku iznosi preko 4.500 metara, što ga čini najvišom i najvećom visoravni na svetu. Osim što je geografsko čudo zbog svoje nadmorske visine, Tibet je takođe bogat vodnim resursima, koji su ključni za milijarde ljudi kako tu tako i u zemljama kao što su Indija, delovima Kine i Bangladeša.
Region je dom nekoliko velikih reka, uključujući Bramaputru, Ind, Gang i Mekong. Ove reke, koje izviru na Tibetu, obezbeđuju neophodnu vodu za poljoprivredu, piće i hidroelektrane milijardama ljudi u zemljama jugoistočne Azije. Pored svojih reka, Tibet se može pohvaliti i brojnim jezerima kao što su Namko, Jamdrok i Manasarovar, koja imaju veliku ekološku vrednost.
Nedavno istraživanje Univerziteta u Bangoru u UK, pokazalo je suprotno izveštajima o svetskim jezerima koja presušuju. U slučaju tibetanskih jezera predviđa se rapidno povećanje veličine jezera bez izlaza na more na Tibetanskoj visoravni do kraja ovog veka. Očekuje se da će povećane padavine i efekti klimatskih promena podići nivo vode u ovim jezerima za do 10 metara, a zapremina vode mogla bi da se poveća četiri puta do 2100. godine.
Pročitajte još:
- PROIZVODNJA VODONIKA IZ STENA BOGATIH GVOŽĐEM BEZ EMITOVANJA UGLJEN-DIOKSIDA?
- MOL OTVARA NAJVEĆU FABRIKU ZELENOG VODONIKA U REGIONU
- SLOVENIJA – OSNIVANJE KONZORCIJUMA ZA RAZVOJ VODONIČNOG EKOSISTEMA IZ NISKOUGLJENIČNIH IZVORA
Ovo značajno proširenje u oblastima jezera verovatno će dovesti do značajnog gubitka zemljišta, što će uticati na poljoprivredu, ljudska naselja i infrastrukturu kao što su putevi i železničke mreže. Povećana površina jezera mogla bi dovesti do gubitka neophodnog zemljišta za ekonomske aktivnosti i povezanost unutar regiona. Istraživanje takođe ukazuje na potencijalne ekološke i klimatske uticaje, kao što su promene u pejzažu dok se jezera spajaju i menjaju tokove reka, što bi moglo poremetiti lokalne ekosisteme i obrasce migracije divljih životinja, a primer za ti je bila blokirana migraciona ruta tibetanske antilope tokom poplave obale jezera Zonang 2011. godine.
Eksplozija obale jezera Zonang 2011. godine u prirodnom rezervatu Hoh Ksil na Tibetu je značajan događaj koji je izazvao značajne promene u lokalnom ekosistemu. Hoh Ksil, poznat kao jedno od najviših i najnepristupačnijih prirodnih rezervata na svetu, dom je raznovrsnim vrstama divljih životinja, uključujući tibetansku antilopu.
Jezero Zonang je jedno od mnogih jezera u ovom regionu, a njegova obala se izlila, verovatno zbog naglog povećanja vode usled obilnih padavina ili topljenja glečera u okolini. Ovaj događaj je rezultirao poplavom koje su uticale na migracione rute životinja. Osim toga, rast slatkovodnih jezera mogao bi dovesti do povećanja emisije gasova staklene bašte i stvoriti pozitivnu povratnu spregu koja pojačava efekte klimatskih promena.
Energetski portal
