Četvrta Međunarodna konferencija o malim ostrvskim državama u razvoju (SIDS4), održaće se krajem maja u Sent Džonsu (Antigva i Barbuda), pod temom koja se odnosi na ucrtavanje kursa ka otpornom prosperitetu.
Usled predstojeće Konferencije, Savet Evropske unije izneo je neke od najznačajnijih zaključaka koji se odnose na trenutni položaj ovih država, kao i načine na koje im Evropska unija pruža podršku za izgradnju bolje otpornosti. Iako je reč o različitim aspektima, ovde će biti izneti oni koji su u vezi sa ekološkim izazovima.
Ističući ostrvske države na Karibima, Pacifiku, Atlantiku, Indijskom okeanu i Južnom kineskom moru, koje su pretežno male kako u geografskom, tako i u kontekstu populacije, svaka promena može da dovede do značajnih problema. Njihov neretko nizak i udaljen položaj, čini ih posebno izloženim negativnim uticajima ekstremnih vremenskih dešavanja, kao i klimatskim promenama. Kao primer navodi se porast nivoa mora i prodor morske vode. Ove države, više od svih ostalih zavise od mora i okeana, bilo da je reč o ekonomiji, kulturi, mikroklimi ili drugom. Zbog toga zagađenje mora, gubitak morskog biodiverziteta, smanjenje izvora slatke vode, erozija obale, krivolov i sve ostale negativne radnje koje mogu da se povežu sa ovom temom, na njih ostavljaju najefektnije posledice.
Pročitajte još:
- FOND ZA GUBITKE I ŠTETU OD KLIMATSKIH PROMENA: POČETAK NOVE ERE U KLIMATSKOJ POLITICI, ILI MRTVO SLOVO NA PAPIRU?
- KOJE ZEMLJE SU DALE 200 MILIONA DOLARA ZA KLIMATSKI FOND?
- KOLIKU MOĆ SUPERBOGATI IMAJU U NANOŠENJU KLIMATSKE NEPRAVDE SIROMAŠNIMA
Kako se navodi, Evropska unija i njene države članice blisko su sarađivale sa ovim ostrvskim državama u pravednom i pravičnom prelasku sa fosilnih goriva u energetskim sistemima. Evropska unija ističe da će nastaviti da jačaju saradnju sa partnerima kako bi se ostvario razvoj i implementacija takozvanih nacionalno utvrđenih doprinosa (eng NDC). Uspešnom realizacijom NDC, doprinelo bi se ujedno i smanjenju emisija u celoj ekonomiji na način koji je usklađen sa ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5 oC. Obećanja Evropske unije idu i u pravcu finansijske podrške fondovima i postojećim mehanizmima finansiranja koji su usmereni na zemlje posebno ranjive na posledice klimatskih promena.
Zelena partnerstva uključuju podršku Evropske unije ovim državama i kada je reč o implementaciji Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal, ali i o zagađenju plastikom, obnovi zemljišta, otpornosti na sušu i drugo.
Takođe, Evropska unija i njene države članice predstavljaju najvećeg donatora ovim zemljama za postizanje ciljeva održivog razvoja. U okviru Global Gateway, svetske strategije EU za ulaganje u infrastrukturne projekte širom sveta, Evropska unija ulaže u digitalnu tehnologiju, životnu sredinu, klimu i energiju, zatim transport, obrazovanje, zdravstvo i drugo.
Ovo su samo neki od primera podrške Evropske unije ovim ostrvskim državama. Iako male, nedovoljno razvijene i ranjive, ove države dobile su priznanje od Evropske unije za to što su dale doprinos pozitivnom razvoju, a posebno kada je reč o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Kako se navodi, one su bile predvodnici u suočavanju sa globalnim ekološkim krizama. Kao primer dato je stvaranje morskih zaštićenih područja u vodama ovih država, zahvaljujući čemu je došlo do obnove staništa i zaštite biodiverziteta.
Energetski portal
