Dr Danijela Kirovski je redovni profesor na katedri za fiziologiju i biohemiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, ali njeno zvanje ne otkriva njenu užu specijalnost, u kojoj je ove godine napravila veliki istraživački pomak.
Ona se, naime, već više od 20 godina bavi metabolizmom visokomlečnih krava, a poslednjih par godina je i rukovodilac projekta MitiMetCattle, koji je podržao Fond za nauku Republike Srbije. Ranije ove godine, tokom marta i aprila, njen istraživački tim sproveo je glavni projektni ogled i dobio izrazito upečatljive rezultate, piše Klima101.
„Smanjili smo emisiju metana kod krava za 46 odsto”, objašnjava Danijela, „ali takođe smo imali i povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta mleka.”
Rešenje je pre svega u – braon morskim algama. Ali da bismo razumeli kako, pitali smo Danijelu da nas provede kroz čitav postupak: kako to krave emituju metan, zašto ga emituju, i kako se tim emisijama može upravljati uz pomoć ishrane?
Pročitajte još:
- METAN U FOKUSU: OŠTRIJA PRAVILA I INOVACIJE ZA SUZBIJANJE KLIMATSKE KRIZE
- KLJUČNI IZVEŠTAJ UN: VELIKI KORACI U SMANJENJU EMISIJA, ALI NEDOVOLJNI ZA CILJEVE IZ PARIZA
- KOLIKO SU SMANJENE EMISIJE U EKONOMIJI EU?
Krava metan proizvodi u buragu, delu svog želuca, a zatim 95 odsto tog metana emituje u atmosferu – podrigivanjem
Mada je teško dati tačnu brojku, odavno je poznato da stočarstvo ima nezanemarljiv udeo u globalnim emisijama gasova staklene bašte: procene se kreću između 11 i 19 odsto ukupne količine emisija, pre svega u obliku metana koji krave podriguju.
„Krava pripada grupi preživara i njen želudac se sastoji iz više delova”, kaže Danijela. „Jedan od njih je burag, koji zapravo predstavlja fermentacionu komoru. Burag je jako bogat mikroorganizmima koji su u stanju da prevedu stočnu hranu – koja je ljudima neupotrebljiva – u visokokvalitetne animalne proizvode.”
Kako dodaje Danijela, krava je zbog toga zapravo nezamenljiva u svojoj ulozi u ljudskoj ishrani, usled svoje sposobnosti da od niskovredne stočne hrane „proizvodi” vrednu hranu za ljude, pre svega mlečne proizvode.
Međutim, u tom procesu postoji jedno veliko „ali”.
„U toku varenja u buragu oslobađa se vodonik, koji je štetan za životinju”, objašnjava naša profesorka. „Zbog toga su u buragu razvijene tzv. metanogene bakterije, koje su najefikasniji akceptori vodonika. One vodonik primaju, vezuju ga u metan (CH4) i zatim emituju.”
„U pitanju je metabolički put kojim se iz kravljeg želuca uklanja štetni vodonik. Krava 95 odsto tog metana nastalog u buragu zatim izbaci podrigivanjem.”
U pitanju je, drugim rečima, nezgodan problem: emisije metana u stočarstvu, koje treba smanjiti kako bi se ispunili ciljevi zauzdavanja klimatskih promena, zapravo su deo metaboličkog procesa kojim krave održavaju svoje zdravlje.
Emisije metana kod krava mogu se prepoloviti uz pomoć jednostavnog dodatka ishrani u vidu braon morskih algi
„Cilj našeg projekta je da se taj proces zameni”, objašnjava Danijela, „da se metanogene bakterije zamene bakterijama koje imaju istu ulogu, ali koje umesto na proizvodnju metana energiju usmeravaju na proizvodnju mleka.”
Ovakve promene zapravo nisu novina, ali su do sada bile uslovno rečeno teorijske i, kako kaže naša sagovornica, mahom neprimenjive:
„Vi imate razne rezultate koji su laboratorijski, gde su dobijeni rezultati da su uz pomoć određenih nutrijenata smanjene emisije metana za 80 do 90 odsto, ali ako niste našli alternativni metabolički put, krava kojoj biste dali takav nutritivni dodatak bi se ubrzo razbolela, pa i umrla.”
Nasuprot tome, projekat dr Danijele Kirovski bio je u potpunosi okrenut, kako kaže, in vivo a ne in vitro pristupu, to jest pravim životinjama u realnim uslovima u kojima žive na farmama u Srbiji.
„Ispitivali smo više dodataka ishrani”, kaže Danijela. „Dodavali smo tamine, radili smo sa belim lukom. Ali smo najbolji rezultat, kada smo prepolovili emisije metana ali i povećali proizvodnju mleka, dobili uz pomoć braon morskih algi.”
U pitanju je, kako kaže naša sagovornica, poznato rešenje koje je dostupno i u Srbiji i širom sveta, a nije zapravo ni skupo u odnosu na prednosti koje donosi farmerima.
Naime, prilikom upotrebe braon morskih algi u ishrani krava, metanogene bakterije u kravljem buragu zamenjuju se tzv. propiogenim bakterijama.
“Propiogene bakterije su te koje omogućavaju neophodni, alternativni metabolički put”, pojašnjava Danijela, „one primaju vodonik ali umesto metana kao proizvod nastaju propionati, jedinjenja koji su sastavni delovi glukoze. A glukoza je jedan od sastavnih delova laktoze.”
„Naš ogled smo postavili tako što smo imali pripremni period od 10 dana. Zatim smo dodavali nutritivne dodatke, i kad su u pitanju braon morske alge, mi smo posle 15 dana primene tih algi u ishrani primetili smanjenje emisija od 35 odsto, a posle 30 dana smanjenje od 46 odsto u odnosu na kontrolnu grupu krava koja nije dobijala taj dodatak”, ističe Danijela.
„To znači da možemo da prepolovimo emisije metana za mesec dana, i to ne samo kod jedne krave, već u čitavoj industriji.”
Ceo tekst pročitajte ovde
Izvor: Klima101
