Pitanje ekocida se ponovo pojavilo poslednjih godina otkako je naftni tanker Erika potonuo kod obale Bretanje 1999. godine, čime je EU skrenula pažnju na taj problem.
Posle jednoglasnog glasanja u komitetu za pravna pitanja prošle nedelje, Evropski parlament usvojio je u sredu (29. marta) predlog o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo, uključujući definiciju ekocida uz strožije kazne.
„Ovo je istorijski trenutak! Evropski parlament jednoglasno podržava moj predlog da ekocid postane deo evropskog prava“, rekla je francuska poslanica Mari Tusen, koja u Evropskom parlamentu predvodi direktivu EU o ekološkom kriminalu u ime Zelenih.
Prema rečima francuske poslanice u Evropskom parlamentu, „pitanje ekocida se ponovo pojavilo“ poslednjih godina otkako je naftni tanker Erika potonuo kod obale Bretanje 1999. godine, čime je EU skrenula pažnju na taj problem.
„Sudski sporovi koje smo vodili, za klimu ili za prava prirode, doprineli su oživljavanju hitnosti suočavanja sa napadima na živa bića u i kroz zakon“, rekla je ona.
„Države članice EU predstavljaju 40 odsto država članica Međunarodnog krivičnog suda; ukoliko bi registrovali ekocid u njihovom domaćem zakonodavstvu, onda bi mogli da imaju snažan efekat za osudu ovog zločina na globalnom nivou“, objasnila je Tusen.
Da bi se uhvatila u koštac sa ekološkim zločinima, Evropska komisija je u decembru 2021. podnela predlog za ažuriranje postojeće direktive i obezbeđivanje usklađenijeg okvira za države članice, kako bi odvraćale i kažnjavale prestupnike.
Međutim, prvobitni predlog Komisije „je samo na rečima dao izraz zločinu ekocida tako što ga je kratko pominjao u uvodnim izjavama, ali je zanemario da uključi bilo šta u operativni deo“, rekao je Frederik Hafen iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB).
Pročitajte još:
- EKOCID: DA LI BI UBIJANJE PRIRODE TREBALO DA BUDE ZLOČIN?
- TONGA POD PEPELOM, EKOCID VELIKIH RAZMERA
- EKOCID – KO JE ODGOVORAN ZA POMOR RIBE U RECI ODRI
U predlogu parlamenta, s druge strane, zakonska definicija ekocida je uvrštena u spisak prekršaja sa jasno definisanim pojmovima.
Ako se ovaj nivo ambicioznosti predloga parlamenta zadrži tokom pregovora sa zemljama EU i Komisijom, sve države članice će morati da priznaju ekocid u okviru njihovih nacionalnih zakonodavstava.
Prema nacrtu parlamenta, „države članice će obezbediti da se svako ponašanje koje prouzrokuje ozbiljnu i široko rasprostranjenu, dugoročnu ili nepovratnu štetu tretira kao krivično delo posebne težine i kao takvo sankcioniše u skladu sa pravnim sistemima država članica.“
Dodavanje ekocida u zakon EU takođe će biti podržano sankcijama – od novčanih do zatvorskih – za kompanije i pojedince koji su krivi za zločine protiv životne sredine.
Aktivisti se zalažu za uključivanje ekocida u zakon EU
„Uključivanje definicije ekocida na listu krivičnih dela direktive o ekološkim zločinima je zaista prekretnica“, rekao je Hafen iz EEB-a.
„Ako bude uključena u konačni zakon, to bi bio značajan korak napred za priznavanje ekocida u Evropi“, dajući snažan signal međunarodnoj zajednici i novo oruđe u arsenalu javnih tužilaca širom Evrope, dodao je on.
Poslednji korak u usvajanju direktive uslediće u narednim mesecima tokom takozvanih trijaloga između Evropskog parlamenta, Komisije i 27 zemalja članica EU u Savetu EU.
Učesnici kampanje su pozdravili dodavanje ekocida na listu kažnjivih krivičnih dela EU, rekavši da će to povećati broj zemalja sa zakonom o ekocidu i otvoriti put za izmenu Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda kako bi se ekocid uključio na listu međunarodnih zločina.
Njihov cilj je da ga vide kao peti zločin, pored četiri postojeća – zločina protiv čovečnosti, genocida, ratnih zločina i zločina agresije – pod mandatom suda.
Za ekološke grupe, to znači da bi se političari i korporacije koje su počinile ekocid mogle, prema međunarodnom pravu, smatrati odgovornim za krivično gonjenje za ekološke katastrofe uzrokovane, na primer, izlivanjem nafte, zagađenjem plastikom ili eksploatacijom morskog dna.
„Priznavanje ekocida u EU bi imalo brojne pozitivne efekte, ne samo stvaranje odgovornosti na nivou donošenja odluka, već i postavljanje temelja za podupiranje, jačanje i poboljšanje poštovanja postojećih zakona, propisa i dužnosti pažnje“, naglasila je Džodžo Meta, direktorka NVO Stop Ecocide International.
Izvor: EURACTIV
