Nakon održane pete međunarodne konferencije SEE Energy u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, razgovarali smo sa Jelenom Bunčić, menadžerkom i koordinatorkom projekta, o potencijalima iskorišnjenja biomase.
„Poljoprivreda, kao delatnost, ima veoma veliki negativan uticaj na životnu sredinu upravo zbog kruženja zagađujućih materija kroz ceo proizvodni sistem – od zemljišta, izvorišta, kroz lanac ishrane, sve do čoveka, te je u ciklusu proizvodnje vrlo bitno uspostaviti sistem i kontrolu korišćenja svih inputa, kao i poštovanje principa cirkularne ekonomije. Model intenzivne poljoprivredne proizvodnje se mora transformisati u cirkularni model proizvodnje”, kaže Jelena.
Potencijal biogasa i biomase, koji prema zvaničnim podacima predstavlja najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji, iznosi 67 odsto i gotovo je neiskorišćen. Ovi podaci govore o velikom raspoloživom potencijalu, posebno kad je reč o poljoprivrednoj biomasi.
Srbija je peta u Evropi po proizvodnji toplotne energije po megavat času, odmah iza Finske, Litvanije, Danske i Austrije. Budući da danas snabdevanje gasom kao čistom energijom predstavlja izazov, sve se intenzivnije razmišlja o OIE, pa tako i o upotrebi biomase za grejanje. Kako bi ostvarili cilj karbonske neutralnosti do 2050. godine, neophodno je da se smanji uticaj energetike na životnu sredinu, samim tim i na zdravlje građana, da se što više oslonimo na održivi zeleni rast i na održive zelene izvore. Biomasa je upravo jedan od izvora OIE čiji je potencijal ogroman, posebno u Vojvodini, a nedovoljno iskorišćen i nedovoljno predstavljen javnosti tako da su njene koristi i mogućnosti za mnoge potpuna nepoznanica.
U FOKUSU:
- REŠENJE ZA ODRŽAVANJE I PRODUŽAVANJE VEKA INDUSTRIJSKIH BATERIJA
- NOVI SOLARNI MEGAVAT U POŽAREVCU
- MREŽA CHARGE&GO SE ŠIRI
Potrebna veća iskoristivost biomase
Između 63 i 84 odsto potencijala OIE u našoj zemlji potiče od biomase, a njeno učešće u proizvodnji toplotne energije u 2019. godini bilo je tek 1,79 odsto. U planu je da se ova brojka, shodno situaciji u svetu i kod nas, promeni, odnosno poveća.
Na nedavno održanoj petoj međunarodnoj konferenciji SEE ENERGY, u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, mogla su se čuti mišljenja da naša zemlja može da proizvede više električne energije iz organskog otpada nego što danas proizvede iz uglja i to po približno istoj ceni. „Posetioci konferencije su saznali o istraživanjima kojima je utvrđeno da na svakom hektaru, od ukupno 2,5 miliona u Srbiji, ostane oko četiri tone žetvenih ostatak je ukupno 10 miliona tona. Upravo u tim žetvenim ostacima leži vredan potencijal”, rekla nam je Jelena.
Biomasa se smatra najvažnijim obnovljivim izvorom energije, a osim u energetici, identifikovane su i njene inovativne primene u građevinarstvu. Međutim, usled nedovoljno razvijene industrijske proizvodnje, nedovoljno razvijenih politika za promociju cirkularne ekonomije te nedovoljne informisanosti javnosti o neophodnosti cirkularne ekonomije i izvorima finansiranja, može se reći da su potencijali eko-inovacija, uključujući i one temeljene na biomasi, daleko od njihovog punog iskorišćenja.
„Osim organizovanja konferencija i radionica planiranih za sledeću godinu, Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO će se dodatno uključiti u izradu OIE projekata, paralelno radeći na aktivnom predstavljanju potencijala zainteresovanim investitorima i traženju finansijskih izvora za ove projekte”, zaključuje naša sagovornica.
Priredila: Milica Marković
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
