Iako je napuštanje fosilnih goriva jedan od prioriteta Evropske unije na njenom putu ka ugljeničnoj neutralnosti, rat u Ukrajini definisao je koja fosilna goriva će prva napustiti EU – ruska.
Ipak, momentalna obustava uvoza energetnata sa istoka značila bi recesiju za mnoge zemlje članice jer Rusija snabdeva Evropsku uniju sa 45 odsto tečnog gasa, 29 odsto sirove nafte i 70 odsto uglja, prenose svetski mediji.
Ova situacija mogla bi da bude šansa za Afriku koja je bogata fosilnim gorivima i koja, uz dodatna ulaganja u infrastrukturu, može da zameni Rusiju na evropskom tržištu.
Da li je Afrika u stanju da poveća izvoz gasa u Evropu?
Od svih fosilnih goriva, za ruski gas je najteže pronaći alternativu jer on zahteva odgovarajuću gasnu infrastrukturu za koju su potrebne godine da bude izgrađena.
Prema podacima Eurostata, Evropska unija je 2019. godine uvozila 13 odsto prirodnog gasa iz Alžira i Katara, a jasno je da bi ova brojka morala značajno da se uveća ukoliko Afrika pretenduje da postane jedan od glavnih snabdevača Evropske unije.
Ove godine biće održana Afrička nedelja nafte (AOW) od 3. do 7. oktobra u Kejptaunu pod temom „Održivi rast u svetu sa niskim sadržajem ugljenika“ gde će zvaničnici razgovarati o održivom razvoju nafte i gasa i uslovima za eventualno širenje na evropsko tržište.
Pročitajte još:
Potpredsednik za energetiku Afričke nedelje nafte Paul Sinkler odgovorio je na pitanje mogu li afričke zemlje popuniti rusku prazninu u Evropskoj uniji u svom autorskom tekstu objavljenom u African Business.
Prema njegovim rečima, Severna Afrika je mnogo bolje pozicionirana da poveća isporuke gasa Evropi nego što je to Podsaharska Afrika kojoj nedostaje gasna infrastruktura.
Alžir i Egipat već su značajni izvoznici gasa u Evropu, a izgrađeni su i gasovodi koji im omogućavaju da povećaju izvoz. To nije slučaj sa Nigerijom koja poseduje najveće rezerve gasa u Africi, ali kojoj nedostaju gasovodi za isporuku Evropi.
U toku je izgradnja nekoliko plutajućih gasnih terminala koji bi mogli da nadoknade infrastrukturne nedostatke u Africi i dopreme gas Evropi.
Francuska kompanija TotalEnergies nastaviće ove godine izgradnju terminala u Mozambiku koje će postati operativnan najverovatnije 2026. godine. Međutim, problem je u tome što je većina ugovora o snabdevanju sa terminala sklopljena sa otkupljivačima iz Indije, Japana, Kine i Indonezije, pa će veoma mali kapacitet biti rezervisan za evropsko tržište.
Italijanska kompanija Eni počeće pre kraja godine proizvodnju na svom plutajućem terminalu tečnog prirodnog gasa kod obale Mozambika, a najavljen je i projekat Tanzanija LNG koji bi mogao da snabdeva Evropu gasom otkrivenim u moru.
Ipak, malo je verovatno da će Afrika pomoći Evropi da prevaziđe trenutnu energetsku krizu. Dodatna prepreka za proboj Afrike na evropsko tržište je i siromaštvo koje će usporiti značajna infrastrukturna ulaganja. Brza izgradnja gasovoda i plutajućih gasnih terminala gotovo je nemoguća što znači da je većina afričkih zemalja za sada propustila svoju šansu, piše Sinkler.
Milena Maglovski