Jedni je vide kao veliku pretnju po ljude i životnu sredinu, a drugi kao šansu da se „iščupamo“ iz upotrebe fosilnih goriva i značajno smanjimo emisije štetnih gasova koji dovode do globalnog zagrevanja.
Jer, dok su u globalnoj energetskoj tranziciji termoelektrane na fosilna goriva osuđene na zatvaranje, a kapaciteti obnovljivih izvora energije se šire, nuklearna energija još uvek oscilira između brojnih „za“ i „protiv“ koji se danas mogu čuti.
Ipak, sve oštrija svetska energetska kriza navela je brojne protivnike nuklearne energije da revidiraju svoje stavove jer istraživači sugerišu da nuklearne energije može odigratu ključnu ulogu u postizanju nulte emisije ugljenika do sredine veka.
Naučnici Lei Duan i Ken Kaldeira iz Karnegijevog odseka za globalnu ekologiju ističu da iako su obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca odlični za smanjenje emisija ugljenika, njihove dnevne varijacije i različiti kapaciteti u različitim geografskim regionima, otežavaju dekarbonizaciju na globalnom nivou.
Manjkovi u energiji vetra i sunca mogu se nadoknaditi proizvodnjom električne energije iz prirodnog gasa, međutim, svetu koji teži ka nultoj emisiji gasova staklene bašte potreban je drugi način da se obezbedi električna energija, stoji u saopštenju Karnegijeve institucije za nauku.
Pročitajte još:
Kako bi procenili potencijal nuklearne energije da zameni prirodni gas i obezbedi jeftinu eneriju, Duan i Kaldeira su najpre istraživali resurse vetra i sunca u 42 zemlje. fokus bio je da otkriju koje bi zemlje imale najvuše koristi od uvođenja nuklearne energije u svoj energetski miks.
Istraživanje, objavljeno u Nature Energy, sugeriše da bi u zemljama sa lošijim resursima vetra, kao što je Brazil, strateško korišćenje nuklearne energije moglo da omogući brži prelazak sa ugljenika, dok u SAD-u, koja je geografski i klimatski povoljna za generisanje električne energije iz vetra, neće biti veće potrebe za dodavanjem nuklearnih kapaciteta.
„Naša analiza je razmatrala najjeftiniji način da se eliminiše emisija ugljen-dioksida imajući u vidu današnje cene. Otkrili smo da je nuklearna energija trenutno najjeftiniji način da se eliminišu sve emisije ugljenika iz električnog sistema u svetu. Međutim, kada bi tehnologije skladištenja energije postale veoma jeftine, onda bi vetar i solarna energija potencijalno mogli biti najjeftiniji put do sistema električne energije sa nultom emisijom“, kaže Kaldeira.
Nuklearne elektrane su drugi najveći izvor električne energije u Evropskoj uniji, odmah posle elektrana na fosilna goriva, sa čak 26 odsto proizvedene energije. Ipak, novi Evrostatovi podaci pokazuju da je od 2006. godine proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama opala za 16,3 odsto.
Belgija i Nemačka su krajem prošle godine saopštile da planiraju zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana, a Belgijska vlada je tada saopštila da su dugo pravili plan kako će ugasiti sve nuklearne elektrane do 2025. godine.
Ipak, Belgija je nedavno odustala od plana da zatvori nuklearne elektrane i njihov životni vek biće produžen za 10 godina. Na ovaj korak su se odlučili kako bi smanjili svoju zavisnost ruskog gasa u jeku energetske krize izazvane ratom u Ukrajini.
Milena Maglovski
