Prema podacima u 2020. godini u Evropskoj uniji obnovljivi izvori energije su generisali više struje od fosilnih goriva. O tome gde se Srbija nalazi na ovom putu i dokle smo stigli, razgovarali su Emanuel Van Vyve, direktor poslovnog razvoja kompanije Elicio, Marko Liposcak, direktor poslovnog razvoja kompanije Enligh, Boni Norman, predsednica E3 International i Aleksandar Jakovljević, direktor za strategiju Elektroprivrede Srbije.
Kako je istakao Enanuel Van Vyve, investitori se sreću sa veoma komplikovanim procesom dobijanja građevinskih dozvola za izgradnju vetroparkova, kao i da postoje strogi zahtevi za dozvole za rad. Iskreno se nada da će u budućnosti ovaj sistem biti malo bolje uređen, a pohvaljuje najavu da će uskoro biti doneti podzakonski akti.
“Radimo na projektu 200 megavata koji je ranoj fazi planiranja, a vetroparkovi Alibunar i Malibunar imaju kapacitet 50 MW”, kaže on i dodaje da se nada da će biti spremni za najavljeni sistem aukcija.
Vetropark Kovačica, pionirski je poduhvat u našoj zemlji i uskoro će biti proširen, jer je u toku dobijanje dozvola za projekat Pupin.
Kako je pojasnio Marko Liposcak, ranija iskustva su im pomogla u procesu dobijanja dozvola, što im pokazuje da ima napretka, kao i da su optimistični kada je reč o razvoju projekata OIE u Srbiji.
Pročitajte još:
“Novi izazov, trenutno je, plasiranje energije u mrežu. Važno je da se projekti razvijaju u saradnji sa lokalnom zajednicom”, kaže Liposcak.
Prema rečima Aleksandra Jakovljevića, tranzicija Srbije ka obnovljivim izvorima energije je realna i održiva i jasno definiše naš put u procesu dekarbonizacije i tranzicije. Ali da naše rešenje mora da bude specifično jer će ugalj u narednom periodu biti ključni faktor kada je reč o energetskoj sigurnosti Srbije. Jer mi trenutno, u proizvodnom procesu, koristimo čak 70 odsto uglja i potrebno je vreme da se to promeni.
“Povećanje obnovljivih izvora energije je potrebo i neophodno, mora se napraviti balans i proces koji bi mogao da bude održiv za sve”, kaže Jakovljević.
Biomasa i restauracija degradiranog i zapuštenog zemljišta na kom se može proizvoditi hrana, teme su na koje se osvrnula Boni Norman. Ona je istakla da na teritoriji Srbije ima 1,6 miliona hektara ovakvog zemljišta, da ga puno ima Vojvodini i Kolubarskom okrugu u kom rade na jednom velikom projektu.
“Treba raditi na tome da se neuništavaju zemljišta i šume, restauracija degradiranog zemljišta, kao i deponija, su šansa za nova radna mesta, ali i za poboljšanje kvaliteta vazduha”, istakla je ona.
Prvu Konferenciju “OIE Srbija 2021” su organizovali Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije u saradnji sa generalnim partnerom Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), pod pokroviteljstvom Ministartsva rudarstva i energetike.
Milica Radičević
