Evropi se sprema invazija cvrčaka! Na hiljade raspevanih skakutavih beskičmenjaka preti da ugrozi egzistenciju krava, živine, riba i svinja. Na našem meniju, da budem preciznija.
Insekti na tanjiru nisu novost, mada smo mi Evropljani prilično rezervisani kada je u pitanju konzumiranje bilo čega što ima više od četiri noge. Mnogi će, uključujući i mene, egzotične delikatese koji podrazumevaju tarantule, škorpije i naposetku cvrčke, videti samo na edukativnim kanalima kablovskih operatera, dok nam se u kuhinji smenjuju već ustaljene, dobro proverene namirnice.
Pa, vreme je da se i ova slika promeni jer je broj farmi za uzgajanje ovih „proteinskih bombi“ u Evropi sve veći, a valja ući u korak sa evropskim trendovima.
Cvr, cvr, zvec, zvec…
Ako ste među onima koji uveče, posle napornog radnog dana, sanjare „kako bi bilo lepo da pokrenem svoj biznis“, sada imate dobre razloge da na listu ideja za vaš start-ap dodate i farmu cvrčaka.
Jednu farmu iz Španije, pod imenom Origen farms, osnovala su trojica školskih prjatelja, a uz minimalna ulaganja i neograničeno tržište, novac u njihovom buđelaru brzo je počeo da zvecka.
I ostali stručnjaci tvrde isto – pokretanje ove nesvakidašlje farme ne zahteva puno novca, a garantuje sigurnu zaradu. Cvrčci su veoma skromne životinje – dovoljno je da im obezbedite malo zeleni ili koncentrata, nešto vode koju gotovo da i ne piju i kartone od jaja gde će se sakrivati od predatora.
Osim toga, izlučevine ovih insekata odlično su đubrivo, a kako vam uzgajanje cvrčaka neće oduzeti mnogo vremena, možete se „baciti“ i na baštovanstvo. Ako biste ipak radije pojeli pileći batak ili svinjski odrezak, ovim malim proteinskim zalogajima možete hraniti i ostale životinje na svojoj farmi.
Priznajem da bih zarad ovako dobre poslovne prilike čak i ja pokušala da pobedim urođenu mi fobiju od insekata.
Ko kaže „bljak“?
Prosečan čvrčak težak je samo dva grama od čega 80 odsto čini najkvalitetniji, lako svarljivi protein. Pojedete li 15 cvrčaka, namirili ste svoje potrebe za proteinima i spremni ste i za najzahtevnije fizičke aktivnosti, kaže nauka.
Za gadljive, kojima na pomisao da jedu cvrčke baš i ne ide voda na usta, takođe ima rešenja jer je ove životinjice moguće pretvoriti u svenamensko brašno. Da li ćete od njega praviti palačinke, pljeskavice, tortilje ili ćete naprosto umešati dve – tri kašike u omiljeni smuti, stvar je izbora.
Cvrčketina ima veliki potencijal da zadovolji potrebe svetske populacije za proteinima, a mi imamo mnogo razloga da „progutamo knedlu“, a potom i cvrčka. Proces proizodnje, ne samo što je održiviji od uzgajanja ostalih domaćih životinja jer ni približno ne zagađuje životnu sredinu niti troši ogromne količine hrane i vode, već je i daleko manje okrutan.
Da, tačno je da se i ovde radi o živim bićima, ali da doskočim aktivistima kojima se praksa jedenja cvrčaka čini neprihvaljivom – za vreme „žetve“ bira se momenat kada ova stvorenjca uđu u hibernaciju. Moglo bi se reći da ne osete ništa.
Moguće je da će najezda cvrčaka, koja nezaustavljivo osvaja Evropski kontinent, uskoro stići i do nas. Za jedne će to značiti novi izvor finansija, a za druge šansu da upotpune svoj jelovnik ovom neobičnom poslasticom. Priznajem da ću, teška srca, probati cvrčka ako do mene dođe, kad ga već toliko hvale. Ko zna, možda i ja pređem na stranu onih koji za drugi izvor proteina, osim cvrčaka, ne žele više ni da čuju.
Milena Maglovski
