Zagađenje plastikom predstavlja jedna od najvećih problema današnjeg vremena, a to potvrđuje i podatak da je svet prošle godine proizveo oko 400 miliona tona plastičnog otpada, što je količina jednaka težini 40.000 Ajfelovih tornjeva, saopštio je Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP).
Stručnjaci upozoravaju da plastični otpad uništava ekosisteme, izlaže ljude potencijalno štetnim zagađivačima i dodatno pogoršava klimatske promene.
„Zagađenje plastikom je jedna od najozbiljnijih ekoloških pretnji sa kojom se planeta suočava, ali to je problem koji možemo da rešimo. Rešavanjem tog problema ne samo da bismo poboljšali dobrobit ljudi i planete, već bismo otvorili i brojne ekonomske mogućnosti”, izjavila je Elisa Tonda, šefica Odeljenja za resurse i tržišta UNEP-a.
Zemlje širom sveta trenutno pregovaraju o pravno obavezujućem sporazumu o okončanju zagađenja plastikom, pa će i ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine (5.jun) biti posvećen načinima kako da se spreči da plastični otpad završi u prirodi.
Koliko plastike ima uopšte?
Istraživači procenjuju da je čovečanstvo od 1950-ih proizvelo oko 9,2 milijarde tona plastike, od čega je oko sedam milijardi tona završilo kao otpad. Plastika se danas nalazi u svemu – od auto-delova do medicinski uređaja.
Koje vrste plastike predstavljaju najveći problem?
Najveći izvor zagađenja su proizvodi od plastike za jednokratnu upotrebu, jer se ne recikliraju i preplavljuju sistem upravljanja otpadom, završavajući u prirodi. Najčešći među njima su plastične flaše, ambalaža za doziranje, kese za poneti, jednokratni pribor za jelo, kese za zamrzivač, ambalažna pena.
Gde možemo naći plastično zagađenje?
Plastika se nalazi u jezerima, rekama, okeanima, na ulicama gradova i po njivama. Izlazi iz deponija, nakuplja se u pustinjama i čak prodire u morski led. Otkrivena je i na vrhu Mont Everesta i u Marijanskom rovu, najdubljoj tački na Zemlji.
Zašto je zagađenje plastikom tako ozbiljan problem?
Tri su glavna razloga zašto je zagađenje plastikom ozbiljan problem.
Uništava ekosisteme: Mikročestice plastike mogu usporiti rast fitoplanktona – mikroskopske morske alge koja je osnova mnogih morskih lanaca ishrane. Ribe često greškom gutaju plastiku i umiru od gladi jer im se stomaci pune neprobavljivim komadićima.
Ulazi u ljudsko telo: Plastika se razgrađuje na mikroplastiku i nanoplastiku koje mogu završiti u organima. Pronađene su u jetri, testisima, pa čak i u majčinom mleku. Jedno istraživanje je pokazalo da jedan litar flaširane vode može sadržati i do 240.000 čestica mikroplastike.
Pročitajte još:
- Drastičan rast plastičnog otpada u industriji bezalkoholnih pića do 2030. godine
- Japanski istraživači razvili plastiku koja se razgrađuje u moru za dan, vraćajući prirodi fosfor i azot
- UN najavio novi krug pregovora o plastici
Doprinosi klimatskim promenama: Sama proizvodnja plastike troši ogromnu količinu energije i bila je odgovorna za više od tri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u 2020. godini.
Šta mikroplastika radi ljudskom organizmu?
Istraživači intenzivno proučavaju uticaj mikroplastike, jer ih zabrinjava količina koju svakodnevno unosimo kroz hranu i piće.
Može li reciklaža rešiti krizu zagađenja plastikom?
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), samo oko devet odsto plastike se zapravo reciklira. Razlozi za to su brojni, na primer mnogi plastični proizvodi nisu dizajnirani da se recikliraju, neki se mogu reciklirati samo jednom ili dvaput, mnoge zemlje nemaјu adekvatnu infrastrukturu za sakupljanje i preradu plastičnog otpada, sistem reciklaže ne može da isprati količinu plastike koja se proizvodi. Globalna proizvodnja plastike udvostručila se između 2000. i 2019. godine.
Kako svet može rešiti problem zagađenja plastikom?
Potrebno je razmišljati šire od reciklaže. To znači da se moramo baviti svim fazama životnog ciklusa plastičnih proizvoda – od proizvodnje i dizajna, preko upotrebe, do načina na koji ih odbacujemo.
Sve to zvuči skupo i komplikovano. Da li zaista jeste?
Ne mora biti. Vlade, kompanije, nevladine organizacije i građani širom sveta već sprovode inovativna rešenja. Istraživanja pokazuju da bi pristup zasnovan na životnom ciklusu mogao uštedeti svetu 4,5 milijardi dolara u socijalnim i ekološkim troškovima do 2040. godine.
Šta svet preduzima povodom plastičnog zagađenja?
Mnoge države već donose zakone koji ograničavaju upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu i obavezuju proizvođače da preuzmu dugoročnu odgovornost za svoje proizvode. Pošto je ovo međunarodni problem, saradnja među državama je ključna.
Zašto je toliko hitno da se reši problem zagađenja plastikom?
Bez odlučnih mera situacija će se drastično pogoršati. Predviđanja kažu da će do 2060. godine količina plastičnog otpada skoro utrostručiti i dostići čak milijardu tona godišnje.
Energetski portal
