Zaštitnik građana Zoran Pašalić je na sopstvenu inicijativu 14. januara pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine i šest lokalnih samouprava – pet gradova, Beograda, Pančeva, Niša, Kragujevca i Užica – i opštine Kosjerić zbog zagađenja vazduha.
Gostujući u emisiji „Novi dan“ na televiziji N1, Pašalić je objasnio šta podrazumeva postupak kontrole rada i predstavio svoje zahteve prema nadležnim organima.
„Kontrola rada se odnosi na to da li su obaveze koje stoje u Zakonu o zaštiti vazduha i ratifikovanim konvencijama ispunjene od strane nadležnih organa na nivou republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Najpre treba da se ustanovi da li su i šta Ministarstvo i lokalne samouprave uradili u odnosu na te obaveze. Ako su preduzete sve zakonski obavezujuće radnje, utvrđuje se postojeće stanje i kako će eventualni problemi, za koje sada znamo da su evidentni, da se rešavaju na kraći i duži rok“, kazao je on.
Zatražio je od Ministarstva zaštite životne sredine da ukaže iz kojih razloga, uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini, nije blagovremeno preduzelo ili predožilo konkretne mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha i unapređenja energetske efikasnosti. S obzirom na to da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja kao što su sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutne vremenske uslove, ombudsman je upitao da li je izvršena analiza osnovnih, preovlađujućih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave.
Rok za dostavljanje traženih odgovora i objašnjenja je 15 dana, a nakon njihovog sagledavanja i procene, Pašalić će izvestiti javnost o daljim koracima.
Pročitajte još:
Prema rečima Andreja Šoštarića iz sektora za kontrolu kvaliteta vazduha u Gradskom zavodu za javno zdravlje, odgovorna institucija izračunava indeks kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda na osnovu podataka dobijenih sa automatskih mernih stanica za prethodni sat.
Šoštarić je istakao da postoji mogućnost da zagađenje vazduha bude veće tokom vedrog dana u odnosu na magloviti. „Postoji veliki broj faktora koji utiču na kvalitet vazduha. Magla onemogućava da se čestice razilaze, odnosno otežava da se kvalitet vazduha poboljša, ali to nije tako jednoznačno određeno. Dešava se da tokom sunčanih dana sa plavim nebom zagađenje bude veće nego sada kada je magla“, kazao je on.
Dodao je da u epizodama zagađenja, karakterističnim za zimski period, građani treba da se redovno informišu o kvalitetu vazduha sa stranice lokalnih zavoda, ili iz nekih drugih izvora, i da svoje ponašanje prilagode tim saznanjima kako bi preventivno uticali na očuvanje svog zdravlja.
Maske, prema Šoštarićevoj proceni, nisu dovoljno efikasne. „Kroz maske, koje bi zaista zadržale čestice sitnih dimenzija, praktično ne bi moglo ni da se diše. Ono što se preporučuje u periodima visokog zagađenja je da se smanji aktivnost napolju“, posavetovao je on.
Stručnjak je skrenuo pažnju da, iako sajt Air Visual, koji stanovnici masovno koriste, upotrebljava iste podatke kao i Gradski zavod, nije poznat način na koji ih obrađuje, ocenivši da nije potpuno smislen način na koji ih plasira – tj. izlistavanje gradova po zagađenju vazduha.
„Mreža za monitoring nije sačinjena kako bi se vršilo poređenje između različitih gradova na planeti na satnom nivou. Kvalitet vazduha se menja iz sata u sat! Negde je noć, negde je dan. Na južnoj polulopti je leto, kod nas je zima. Kada bismo posmatrali podatke u junu, slika u Beogradu bi bila bolja“, predočio je zainteresovanima i zaključio da bi bilo razumnije porediti godišnje proseke prema kom se naša prestonica kotira bolje od gradova u regionu, pa čak i nekih gradova Evropske unije poput Sofije.
Još jedna internet stranica koja objavljuje informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu je i AQICN na kojoj su prikazana i predviđanja za naredne dane na osnovu lokacije korisnika.
U srpskim gradovima je izloženost opasno zagađenom vazduhu ogromna već duži vremenski period tokom prethodne i ove godine – u Valjevu 170 dana, 154 dana u Užicu, 146 dana u Smederevu, 132 dana u Beogradu i 118 dana u Sremskoj Mitrovici. Posebno zabrinjavajući su rezultati studije Svetske zdravstvene agencije, u kojoj je naša zemlja zauzela drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha.
Beograđani će svoje nezadovoljstvo situacijom izraziti na Protestu za čist vazduh u organizaciji inicijative „Ne davimo Beograd“ koji će se održati danas, 17. januara, s početkom od 18 časova ispred Skupštine grada. Ista inicijativa je pokrenula i peticiju za sprovođenje kratkoročnih i dugoročnih aktivnosti za smanjenje zagađenja.
