Poreklo, sastav ili koncentracija opasnih materija koje mogu prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi, određuju kategorisanje nekog predmeta u opasan otpad. U proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada spadaju gume, baterije i akumulatori, elektronski i električni proizvodi, mineralna i sintetička ulja, vozila i lekovi.
Posebni tokovi otpada su posebno regulisani propisima. Oni ne predstavljaju komunalni otpad i zabranjeno ih je odlagati na deponije. Oni moraju da budu podvrgnuti tretmanu adekvatnom tehnologijom u skladu sa zakonom da bi se sprečilo da živa, olovo, kadmijum, barijum i drugi elementi budu ispušteni u zemlju, vodu ili vazduh. Čak i sam proces reciklaže nosi visok rizik po životnu sredinu.
Od 2010. godine, kada je uspostavljen sistem podsticaja za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada, naša reciklažna industrija zbrinula je milion i sto hiljada tona otpada. Tokom prošle godine prikupljeno je 120.000 tona posebnih tokova otpada, a prema podacima za ovu godinu, ovaj trend se nastavlja.
U fokusu:
- KAKO POSTATI KUPAC – PROIZVOĐAČ?
- SRBIJA NA PUTU ZELENE TRANZICIJE
- VIZIJA PRVOG SUNČANOG GRADA U NAŠOJ ZEMLJI
„Najviše su reciklirane otpadne gume – više od 470.000 tona. Gume su u javnosti pomalo zanemarene u odnosu na neke druge vrste otpada, ali one su lako zapaljive, pa na deponijama gde često završavaju i gde su česti požari, može da se desi da usled neadekvatnog odlaganja, u slučaju sagorevanja, u atmosferu budu oslobođene brojne štetne materije i otrovni gasovi, poput dioksina i furana, za koje se veruje da su među najtoksičnijim komponentama koje je čovek ikada napravio. Nakon ovog objašnjenja, postaje znatno jasnije zašto su gume potencijalno veoma opasne. Posle guma, zbrinute su najveće količine električnog i elektronskog otpada 350.000 tona, 220.000 tona akumulatora i 55.000 tona otpadnih ulja”, objašnjava Marko Vučenović, generalni sekretar Udruženja reciklera Srbije.
Sakupljanje opasnog otpada
Kada govorimo o posebnim tokovima otpada, prikupljanje opasnog otpada od privrednih subjekata jasno je regulisano, kako u smislu njihovih obaveza, tako u pogledu mogućnosti i prava sakupljača i operatera. Međutim, problem nastaje kad ova vrsta otpada dolazi iz domaćinstava. Tu ne postoji nikakva regulativa ni infrastrukte.
„Lokalne samouprave nemaju razvijen sistem sakupljanja posebnih tokova otpada, najčešće to rade sporadično i to na način da organizuju jednom ili nekoliko puta godišnje akciju prikupljanja ove vrste otpada od građana. Bilo bi izuzetno značajno da lokalne samouprave uspostave centre za sakupljanje posebnih tokova otpada, na šta su i zakonski obavezane. Ovo je posebno bitno za male kućne aparate koji bi građani lako mogli da donesu u namenske centre da ti uređaji ne bi završili u kontejnerima. Za velike uređaje, građani često ne mogu da obezbede transport, za šta jedno od rešenja može biti da javna komunalna preduzeća i ovlašćeni operateri organizuju preuzimanje od građana”, kaže Vučenović.
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.
