Merenja pokazuju da je vazduh, prema godišnjim izveštajima, u svim gradovima u Srbiji prekomerno zagađen, a zagađene su i reke i zemljište, piše RTS.
Petnaest gradova do kraja marta imaće lokalne digitalne registre izvora zagađivanja zahvaljujući projektu koji, uz podršku Velike Britanije, sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj.
Precizne podatke o izvorima zagađenja imaće Valjevo, Osečina, Novi Sad, Kragujevac, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš, i Čačak.
Nadležne lokalne institucije moći će da donose planove i mere kako bi se sprečilo i smanjilo zagađenje životne sredine.
„Moći ćemo da pratimo emisije u vazduh, emisije u vode, emisije u tlo, generisanje otpada, i što je jako važno da imamo evidenciju svih zagađivača“, ističe dr Tamara Perunović Đulić, pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine.
Prema njenim rečima, ta obaveza postoji deset godina, ali je „mali broj lokalnih samouprava uspostavio neku formu lokalnog registra izvora zagađivanja“.
Pročitajte još:
Podaci o lokalnim izvorima zagađivanja biće dostupni i široj javnosti na jednom mestu, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja.
„Bez podataka ne možemo da donosimo odluke. Ako ne znamo kakvo je stanje: koliko su nam zagađene reke, kakvo nam je zemljište, vazduh, onda ne možemo ni da odlučujemo koje su dalje mere koje će biti primenjene“, ukazuje Sanja Arizonović iz UNDP-a.
Do kraja godine svi gradovi u Srbiji trebalo bi da imaju registre zagađivača.
„Monitoring se vrši da bi obezbedio donosiocima odluka mogućnost da provere koliko njihove odluke i zakonodavstvo koje se donosi poboljšava život građana, smanjuje ugrožavanje njihovog zdravlja“, ističe Dejan Lekić, Nacionalna ekološka asocijacija.
Agencija za zaštitu životne sredine vodi registar gde su već popisani najveći zagađivači. 227 velikih industrijskih postrojenja u obavezi su da sami mere emisije zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište, kao i da dostavljaju podatke Nacionalnom registru jednom godišnje.
Za sada su izuzetno retki primeri da je neko kažnjen zbog ispuštanja otrovnih materija u životnu sredinu.
Izvor: RTS
