Prekomerna koncentracija PM čestica, natrijumovih i sumpornih oksida, ugljen-dioksida i drugih opasnih materija u vazduhu godišnje odnese 30.000 života na Zapadnom Balkanu, podaci su Evropske agencije za životnu sredinu.
Kako stoji u saopštenju Evropskog fonda za Balkan, koji sprovodi treću fazu kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”, udisanje zagađenog vazduha skraćuje životni vek i do 1,3 godine, pogoršava niz hroničnih bolesti i drastično uvećava troškove lečenja na Zapadnom Balkanu.
Među najugroženijima su deca mlađa od pet godina, hronični bolesnici, stari i socijalno ugroženi, a bolesti srca, hronična i akutna zapaljenja disajnih organa, rak pluća i moždani udar samo su neke od posledica aerozagađenja.
Na povećanje smrtnosti dodatno utiče nizak ekonomskim razvoj, siromaštvo i neadekvatan sistem zdravstnene zaštite, upozorava Evropski fond za Balkan.
Iako je čitav Zapadni Balkan „crna tačka“ Evrope kada je reč o kvalitetu vazduha, Srbija je ubedljivo najviše pogođena zagađenjem usled sagorevanja uglja o čemu svedoči 570 smrtnih slučajeva godišnje. Pored termoelektrana, glavni izvori aerozagađenja na Balkanu su industrija, sagorevanje otpada, poljoprivreda, građevinarstvo i transport.
Pročitajte još:
Ovih dana, problem zagađenja vazduha ponovo je u fokusu na našim prostorima. Prema podacima sajta „Aj-kju er“ (IQAir), vazduh u Beogradu ocenjen je kao „nezdrav“, dok građani Čačka udišu vazduh „opasan po zdravlje“.
Prema podacima „Beoeka“, u svim beogradskim opštinama vazduh je označen crvenom bojom kao zagađen, a osim Beograda, među prvih pet gradova na svetu po zagađenosti su Zagreb i Sarajevo, javlja RTS.
U cilju spasavanja ljudskih života i očuvanja javnog zdravlja, neophodno je što pre unaprediti kvalitet vazduha i sistem zdravstvene zaštite, poručuju iz Evropskog fonda za Balkan.
Dodaju i da je smanjenje zagađenja vazduha neophodno definisati kao nacionalni, regionalni i međunarodni prioritet i integrisati u procese planiranja razvoja države i gradova.
Milena Maglovski
