Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije nedavno je, bez najave i objašnjenja u javnosti, promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha i to tako da se vazduh koji je, na primer, do sada bio ocenjivan kao „zagađen“, od sada ocenjuje kao „prihvatljiv“.
Naime, pomerene su gornje granice za količinu štetnih čestica pa sada vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica više nije „zagađen“ već „prihvatljiv“. Isto tako, ukoliko vazduh sadrži 50.0001 μg/m3 azotnih dioksida (NO2) on je sada “odličan”, a ne samo “dobar”.
Kriterijumi koji se danas mogu pronaći na sajtu Agencije razlikuju se od onih koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine. Ovi kriterijumi se, svakako, razlikuju i od onih koje koristi Evropska agencija za zaštitu životne sredine koja ima značajno strožije standarde za ocenu kvaliteta vazduha. Iz donjeg grafikona mogu se videti promene u kriterijumima Agencije iz prošle i ove godine kao i uporedni kriterijumi koje primenjuje Agencija EU.
Pročitajte još:
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) pitaju zašto je Agencija za zaštitu životne sredine, nadležna za određivanje kriterijuma za praćenje kvaliteta vazduha, odlučila da promeni ove kriterijume? Na osnovu kojih propisa?
Obe organizacije ukazuju da se kriterijumi za ocenu kvaliteta vazduha koje primenjuje Evropska agencija za zaštitu životne sredine, (čija je država Srbija saradnica) značajno razlikuju od kriterijuma koje koristi Agencija za zaštitu životne sredine.
Zanimljivo je da se na sajtu agencije pojavio „novi-stari“ izveštaj, u kojem nedostaje podatak da rezultati automatskog monitoringa iz lokalne mreže grada Beograda nisu dostavljeni Agenciji i pored više zahteva, a na šta su RERI i BOŠ već ukazivali.
Zašto je Agencija sakrila podatak da Beograd nije dostavio podatke o zagađenju?
Tokom 2019. godine vazduh u svim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo) bio je prekomerno zagađen usled visoke koncentracije PM10 i(ili) PM 2.5 čestica.
Praškaste materije veličine manje od 2.5 mikrometra poznate su kao PM 2.5 čestice. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, ove čestice zbog svoje veličine predstavljaju veliku opasnost po zdravlje, jer se dugo zadržavaju u vazduhu i mogu prodreti do krvotoka i pluća, gde izazivaju velike zdravstvene probleme. Prema najnovijem izveštaju – Stanje globalnog vazduha 2020, zagađenost vazduha bilo je četvrti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt u svetu, čineći skoro 12 odsto svih smrtnih slučajeva, sa više od 6,67 miliona samo u 2019. godini.
U Srbiji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, usled izloženosti prekomernoj koncentraciji PM2,5 čestica, prevremena smrt zadesi 3585 stanovnika Srbije, od čega su polovina prevremeno umrlih građani i građanke Beograda.
Izvor: RERI
