Nedavno usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije, doneo je niz pozitivnih novina i privukao pažnju stranih i domaćih investitora. Građani i firme dobili su mogućnost da postanu prozjumeri ili kupci-proizvođači, da osnivaju energetske zajednice, a uvedene su i aukcije za dodelu subvencija investitorima. Ovaj Zakon stvara uslove da Srbija iskoristi svoj veliki potencijal solarne energije, time privuče nove investicije i doprinese smanjenju zagađenja životne sredine.
O trenutnim dešavanjima i izazovima razgovarali smo sa Dragoljubom Cibulićem, starijim partnerom ortačkog društva BDK advokati, koje poseduje iskustvo od preko 17 godina u savetovanju klijenata na nekim od najznačajnijih projekata obnovljivih izvora energije u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
EP: Kako komentarišete trenutni zastoj u završnoj fazi izrade regulative kojom bi se omogućila implementacija Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i organizacija prvih aukcija?
Dragoljub Cibulić: Nažalost, dešavanja u poslednjih par meseci šalju negativan signal svim učesnicima u sektoru obnovljivih izvora energije. Nakon snažnog pozitivnog zamaha tokom prvog dela 2021. godine koji je rezultirao usvajanjem ZKOIE, a zatim i prvog seta podzakonskih akata i pripremama za prvu aukciju za dodelu tržišne premije, zastoj u pripremi preostalih podzakonskih akata, kao i neslaganje glavnih aktera oko preostalih otvorenih pitanja u regulatornom okviru, stavlja veliki znak pitanja na novi investicioni ciklus u obnovljive izvore energije u Srbiji. Primedbe istaknute od strane EPS-a i EMS-a nisu bez osnova ali zasnivaju se na pretpostavci da će se u narednih nekoliko godina u Srbiji razviti ogroman kapacitet obnovljivih izvora energije, i zanemaruju da EMS, Elektrodistribucija Srbije, MRE i AERS i dalje imaju na raspolaganju važne poluge u kontroli investicionog ciklusa u OIE kroz procedure izdavanja energetskih dozvola, odobrenja za priključenje, utvrđivanja kvote projekata koji mogu da budu razvijeni u sistemu tržišne premije i utvrđivanja maksimalne otkupne cene.
U fokusu:
EP: Imajući u vidu da EPS i EMS traze izmenu ZKOIE, dok je stav Ministarstva i međunarodnih institucija da je neophodna implementacija bez odlaganja, šta smatrate da je rešenje za prevazilaženje problema?
Dragoljub Cibulić: Rešenje leži u kompromisu koji bi s jedne strane omogućio dalji nesmetani razvoj sektora obnovljivih izvora energije i započinjanje novog investicionog ciklusa u 2022. godini, a koji s druge strane, ne bi doveo do ugrožavanja stabilnosti energetskog sistema i rada prenosnog i distributivnog sistema. Tehnološki razvoj i sazrevanje sektora obnovljivih izvora energije pomera fokus sa podsticaja na posledice koje rapidni razvoj sektora ima na prenosni i distributivni sistem i stabilnost celokupnog energetskog sistema. Prenosni i distributivni sistem moraju da dožive snažnu transformaciju kako bi odgovorili na neminovne promene koje predstoje i operatori ovih sistema ne bi trebalo da zaziru od tog procesa, budući da će u novom energetskom sistemu to biti njegovi najprofitabilniji delovi. Za puno uključivanje OIE u energetski sistem od ključne važnosti je razvoj novih proizvodnih i skladišnih kapaciteta koji će omogućiti adekvatno balansiranje proizvodnje iz OIE. Ključno je da Vlada i Ministarstvo bez odlaganja izaberu adekvatne projektne strukture, i nezavisne i iskusne timove za realizaciju tih projekata, što bi trebalo da omogući da ovi kapaciteti dođu na mrežu u što kraćem roku.
EP: Ako izuzmemo probleme, koje su prednosti zakonodavnog okvira koji se sastoji od 4 zakona koji su početkom 2021. godine usvojeni?
Dragoljub Cibulić: Sama činjenica da su ovi zakoni usvojeni je veliki korak napred. Pored postavljanja osnova za dalji razvoj OIE proizvodnih kapaciteta, čini mi se da je najveća prednost i postignuće novog regulatornog okvira omogućavanje krajnjim potrošačima da budu aktivni činioci na tržištu električne energije, i to kroz koncept sopstvene proizvodnje, fleksibilnije snabdevanje električnom energijom kroz direktno ugovaranje sa proizvođačima, agregaciju potrošnje, i kroz uspostavljanje mehanizama za promovisanje i finansiranje projekata energetske efikasnosti.
Priredila: Danijela Isailović
Tekst u celosti možete pročitati u magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.
