Novi izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) State of Finance for Nature 2026 pokazuje da se za svaki dolar uložen u zaštitu prirode globalno potroši čak 30 dolara na aktivnosti koje doprinose njenom uništavanju.
Izveštaj, zasnovan na podacima iz 2023. godine, navodi da ukupni finansijski tokovi sa negativnim uticajem na prirodu iznose 7,3 biliona dolara godišnje. Od tog iznosa, 4,9 biliona dolazi iz privatnog sektora, uključujući energetiku i industriju, dok se 2,4 biliona dolara odnosi na javne subvencije štetne po životnu sredinu, poput onih za fosilna goriva, građevinarstvo, transport, vodosnabdevanje i druge sektore.
S druge strane, ulaganja u rešenja zasnovana na prirodi (NbS) iznose svega 220 milijardi dolara, pri čemu skoro 90 odsto sredstava potiče iz javnih izvora.
UNEP upozorava da bi ulaganja u NbS do 2030. godine trebalo da porastu 2,5 puta, na 571 milijardu dolara godišnje, kako bi se zaustavio gubitak biodiverziteta i povećala otpornost ekosistema. U tom kontekstu, izveštaj poziva na hitno preusmeravanje finansijskih tokova i postepeno ukidanje štetnih subvencija, uz istovremeno jačanje prirodno pozitivnih investicija.
Pročitajte još:
- Unapređena digitalna platforma za zaštitu prirode Terenska
- Kenija kroz inovativni model postaje primer dobrog očuvanja biodiverziteta
- Nova plastika od celuloze: veliki iskorak u borbi protiv mikroplastike
Kao odgovor na ovaj izazov, u izveštaju je predstavljen i novi okvir Nature Transition X-Curve, namenjen donosiocima odluka i poslovnom sektoru. Ovaj model pruža smernice za postepeno napuštanje destruktivnih ulaganja i subvencija, uz istovremeno ubrzano širenje visokokvalitetnih rešenja zasnovanih na prirodi u svim sektorima ekonomije.
Pored toga, novi okvir definiše pravce razvoja ekonomije u kojoj bi ulaganja u prirodu dostizala vrednosti od više hiljada milijardi dolara. Izveštaj ukazuje da se ovakav pristup već primenjuje u praksi kroz projekte koji doprinose ublažavanju klimatskih i ekoloških rizika, kao što su unapređenje zelenih površina u gradovima, uključivanje prirodnih elemenata u planiranje saobraćajne i energetske infrastrukture, kao i razvoj inovativnih građevinskih materijala koji doprinose smanjenju emisija.
Iz UNEP-a poručuju da prirodno pozitivna ulaganja moraju biti prilagođena lokalnim uslovima i potrebama zajednica, uz uvažavanje ekoloških specifičnosti, društvenog konteksta i kulturnih vrednosti, kako bi tranzicija bila pravedna i uključiva.
Energetski portal
