Održan okrugli sto za Jadransko-jonski region

U okviru predsedavanja Republike Srbije Jadransko – jonskom inicijativom (AII) i Strategijom Evropske unije za Jadransko – jonski region (EUSAIR), Ministarstvo zaštite životne sredine uz pomoć Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Stalnog sekretarijata Jadransko – jonske inicijative u Ankoni i Treće tematske upravljačke grupe – Kvalitet životne sredine (TSG3), Strategije Evropske unije za Jadransko – jonski region organizovan je 17. decembra 2019. godine Okrugli sto Jadransko – jonske inicijative „Izrada zajedničkih planova upravljanja prekograničnim staništima i ekosistemima, sa posebnim osvrtom na velike karnivore”.

Tema i obim okruglog stola u potpunosti su usklađeni sa Strategijom EU za Jadransko-jonski region i njenim akcionim planom obuhvativši zaštitu i očuvanje kopnenih staništa i ekosistema razvojem zajedničkih planova upravljanja, posebno elementima transnacionalnih staništa i predela od centralnog značaja za velike karnivore. Na okruglom stolu su učestvovali predstavnici svih relevantnih institucija Republike Srbije, uključujući naučnu i stručnu javnost, predstavnici Slovenije, Bosne i Hercegovine, Projekta „Program partnerstva za pristupanje u oblasti životne sredine – EPPA” koji finansira Evropska unija, Svetske organizacije za prirodu – WWF i Stalnog sekretarijata Jadransko – jonske inicijative u Ankoni.

Učesnici okruglog stola su, nakon sveobuhvatne diskusije održane tokom dva panela, doneli sledeće zaključke:

• pored ekosistema mora, makroregionalna saradnja takođe se mora usmeriti na zaštitu i očuvanje kopnenih ekosistema;
• Jadransko-jonski region ima bogatu biološku raznovrsnost u poređenju sa prosečnom evropskom regijom; sve zemlje makroregije pružaju staništa evropskim velikim karnivorama, uključujući sivog vuka, evroazijskog risa i smeđeg medveda; za njihovu održivost potrebna su velika staništa, što zahteva saradnju na zajedničkom upravljanju kao i na obezbeđivanju uslova da buduće investicije u infrastrukturu neće prouzrokovati značajnu fragmentaciju važnih karakteristika predela i zelenih koridora makro-regiona;
• primeri dobre prakse u upravljanju velikim karnivorama kao i učinjene greške u prethodnom periodu, mogu se smatrati dobrim iskustvom i polaznim osnovama za unapređenje statusa ovih vrsta;
• potrebno je preduzeti konkretne akcije, na svim nivoima, kako bi regionalna i prekogranična saradnja rezultirale u pronalaženju rešenja za zaustavljanje gubitka biološke raznovrsnosti i ekosistemskih usluga; usaglašavanje politika Jadransko-jonskog makro-regiona će doprineti efektivnom upravljanju prirodnim resursima koje dele ove države;
• učesnici okruglog stola veruju da je potrebno zadržati snažnu političku podršku Jadransko-jonskoj inicijativi i Strategiji EU za Jadransko-jonski region, sa ciljem unapređenja neophodnih administrativnih kapaciteta, i uključiti sve nivoe vlasti uključujući regione, gradove, agencije, institucije kao što su univerziteti, privatni sektor i civilno društvo sa ciljem njihove bolje implementacije.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine