Ulaganja u energetsku efikasnost u Srbiji sve veća

Foto: GIZ

“Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji raste iz godine u godinu. Sledeće godine iznosiće više od 10 miliona evra. Sredstava znači ima, i biće ih još više, ali je pored toga važno da imamo i sve više dobrih projekata. Zato me ohrabruje veliko interesovanje lokalnih samouprava koje danas vidim na ovoj konferenciji. Istovremeno, to interesovanje potvrđuje i da smo u saradnji sa partnerima iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ postigli značajne rezultate na podizanju svesti o važnosti energetske efikasnosti, na čemu smo radili godinama,“ rekao je na Regionalnoj konferenciji Platforme znanja za energetsku efikasnost, održanoj danas u Skupštine AP Vojvodine, Stevica Deđanski, državni sekretar, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije. Konferencija pod nazivom „Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu“ okupila je predstavnike republičke i pokrajinske vlade, veliki broj predstavnika lokalnih samouprava iz Vojvodine, energetske menadžere opština i gradova, direktore škola i eksperte iz ove oblasti.

Foto: GIZ

Konferenciju su organizovali Stalna konferencija gradova i opština i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji i uz podršku projekta Srpsko-nemačke razvojne saradnje „Energetska efikasnost u javnim zgradama“, koji sprovodi GIZ, u bliskoj saradnji sa Ministarstvom energetike. Podršku u realizaciji ovog događaja pružio je i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj AP Vojvodine.

Interesovanje predstavnika lokalnih samouprava tokom konferencije bilo je vidno usmereno na predstavljanje Nacionalnih tipologija škola i vrtića, čiju je izradu takođe podržao GIZ u okviru projekta “Energetska efikasnost u javnim zgradama”. U Nacionalnoj tipologiji škola izneti su podaci do kojih je došao tim Beogradskog Univerziteta nakon prikupljanja i analize podataka za nekoliko hiljada škola u Srbiji. Uzimajući u obzir njihovu starost, način gradnje, veličinu, površinu, vrstu prozora, izolaciju i mnoge druge činjenice, Nacionalna tipologija škola opisuje presek stvarnog i idealnog stanja školskih zgrada iz ugla energetske efikasnosti. Takođe, svrstavajući ih u kategorije, na vrlo konkretan način ukazuje koje mere rekonstrukcije u cilju postizanja energetske efikasnosti je najbolje preduzeti i time daje osnovu za donošenje odluke koje škole, kada i kako renovirati. Na pitanje kolike se uštede rekonstrukcijom jedne škole mogu ostvariti, prof. dr Dušan Ignjatović, sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ocenio je da se uštede kreću od 30 do 70%. “Ulaganje se svakako isplati, ali gde će se ulaganja usmeriti je druga stvar, jer na to utiču i demografski razlozi koji dovode do toga da pojedine škole imaju veoma malo učenika”, zaključio je odgovarajući na pitanja novinara pre konferencije Ignjatović.

Foto: GIZ

“U Vojvodini se do sada radilo samo na energetski efikasnim sanacijama školskih i predškolskih objekata, obnova one donose manje uštede. U narednom periodu počinjemo da se bavimo energetskom efikasnosnišću na polju zgradarstvu, gde su uštede, kako su procenili stručnjaci i dokazala praksa, veće. Zato je veoma važno što već imamo Platformu znanja za energetsku efikasnost, kao i tipologije, koje će nam omogućiti da lakše i racionalnije donesemo odluke o pripritetima. Ovi alati su praktični i zaista pomažu da se novac plasira na pravi načina i na pravo mesto,” rekao je na konferenciji Slavoljub Arsenijević, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za energetiku i potvrdio da je energetska efikasnost jedna od retkih oblasti u kojoj novac ne nedostaje. „Vlada Srbije, Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za energetiku dosta ulažu u obnovljive izvore i energetsku efikasnost pre svega školskih i predškolskih objekata. Novca ima, ali nema dovoljno dobrih projekata. Zato je veoma važno da dalje nastavimo da radimo na informisanju i dizanju svesti o značaju primene mera energetske efikasnosti i da opštine i gradovi postanu svesni koliko je važna uloga energetskih menadžera u svemu tome, ” objasnio je Arsenijević.

Foto: GIZ

Fokus projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“, koji od 2015. godine sprovodi GIZ, je na školama. „Ovom temom se bavimo na sveobuhvatana način. Zato smo, imajući u vidu primere dobre prakse iz Nemačke, koji pokazuju da je promena ponašanja korisnika ključ uspeha za primenu mera energetske efikasnosti, kreirali, i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, sproveli, obuke za domare i zaposlene u školama“, objasnila je Jovana Stamenković, menadžer projekta. Ona je konstatovala i da je u toku poslednjih 10 godina, koliko GIZ sprovodi projekte u oblasti energetske efikasnosti, u Srbiji ostvaren veliki napredak u pogledu regulatornih okvira, istrumenata za kreiranje politika u ovoj objasti i alata za procenu isplativosti ulaganja. „U tom smislu istakla bih Platformu znanja za energetesku efikasnost koja daje mogućnost razmene iskustatva, ekspertiza i primera dobre prakse,“ zaključila je Stamenković.

Jedna od tema konferencije bio je novi mehanizam finansiranja iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije za kupovinu eneregetski efikasnih uređaja u domaćinstvu putem vaučera.

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti