Transformacija znanja iz Sarajeva u razvojni potencijal regiona

Na oko 300 km od Beograda, na obalama Miljacke – za koju bi zaista bilo čudo da „mostove odnese” – smestio se grad koji mnogo volim. U Sarajevu sam naučila o važnosti pravljenja razlike između pite i bureka i nevažnosti pravljenja razlike među ljudima. Tu sam otkrila i jednog aktera koji sadašnjim i budućim stanovnicima ove živahne prestonice čini život lagodnijim i okruženje zdravijim. Reč je o kompaniji Enova, vodećem pružaocu usluga iz oblasti energetike, životne sredine i bezbednosti u Bosni i Hercegovini

Već u njenom nazivu i sloganu „Inspirisani budućnošću” krije se opredeljenje za inovativne ideje. Imala sam priliku da razgovaram sa mladim, radoznalim i ambicioznim timom Enovinih stručnjaka koji već deset godina u svojoj zemlji i regionu implementiraju projekte s ciljem transformacije znanja u razvojni potencijal.

Njihov uspeh se temelji na najvrednijem resursu – ljudima, a svoje poslovanje zasnivaju na integritetu, kulturi saradnje, posvećenosti, izvrsnosti, spremnosti na učenje i prilagodljivosti. Smatraju da ukoliko žele da budu korisni društvu, ne bi trebalo samo da rade bolje ili više, već da rade drugačije.

U njihovom poslovnom portfoliju se nalaze značajne međunarodne institucije poput Evropske komisije, Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Imajući to u vidu, ne čudi da su im u osmišljavanju alata za pametno urbano planiranje i alata za analizu javnog mišljenja poverenje pružili i Grad Sarajevo i Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) kroz inicijativu Sarajevo – Smart City koju finansira Vlada Švedske.

Alat za pametno urbano planiranje u osnovi predstavlja numeričke simulacije strujanja vazduha i bazira se na kompjuterskoj dinamici fluida (eng. Computational Fluid Dynamics). Softver omogućava dinamički proračun strujanja vazduha i disperzije zagađivača u prostoru i vremenu u realnoj orografiji, uključujući detalje urbanih sadržaja u kritičnim meteorološkim uslovima npr. temperaturne inverzije ili situacije bez vetra, objasnili su mi u Enovi, naglašavajući da će simulacije pokazati kako i urbani sadržaji utiču na strujanje vazduha i koncentracije zagađujućih materija.

Bez obzira na to koliko proces dobijanja ovih podataka meni kao laiku delovao složeno, Enovin tim me je uverio da će rezultati biti lako razumljivi i za donosioce odluka i građane. Osim toga, oni razvijaju i alat jednostavan za korišćenje koji će omogućiti analizu građanskih očekivanja kada je reč o urbanim sadržajima, kao što su npr. zone rekreacije, promene vidova transporta, gradnja objekata, parkova i slično. Građani će moći da preuzmu aplikaciju putem društvenih mreža ili će svoje mišljenje moći da iskažu na ekranima postavljenim na javnim mestima. Njihova namera je da podstaknu građane da razmišljaju i uključuju se u proces odlučivanja. Kao krajnji cilj, u sklopu podizanja inventivnosti grada i promišljenosti Sarajlija, definisali su uvođenje održivog urbanog planiranja. Nadaju se i njegovom proširenju na druge gradove.

S fokusom na Enovinu inspiraciju, Sarajevo nastoji da ozeleni svoje površine i obogati biodiverzitet i da koristi geotermalnu energiju i energiju iz otpada.

Hidroenergija je prilično zastupljen obnovljivi izvor u nenergetskom miksu naše komšijske zemlje, pa me je interesovalo kakav je stav javnosti po pitanju malih hidroelektana. Po svemu sudeći, žitelji Bosne i Hercegovine su zabrinuti zbog uticaja malih hidroelektrana na floru i faunu. Shodno tome, često se organizuju protesti i potpisuju peticije protiv njihove izgradnje. Nedavno je Enovin tim radio, u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), na katalogu kriterijuma za održivu evaluaciju malih hidroelektrana koji bi trebalo da pomogne u proceni uticaja hidroenergetskih projekata na vode i životnu sredinu. Namenjen je kako investitorima tako i donosiocima odluka. Poznato je da je Bosna i Hercegovina bogata prirodnim resursima, ali da bi se oni održali, bitno je da se njima upravlja na prihvatljiv način uz sprečavanje nastanka negativnih posledica.

Pametan grad zahteva i transport s istim epitetom, a članovi Enove upoznali su me sa informacijom da je sarajevska kantonalna vlada nedavno potpisala i kreditni aranžman za nabavku niskoemisionih vozila za javni prevoz. Enova je uključena u izradu Zelenog akcionog plana u čijem sklopu je predložen niz mera održive mobilnosti. One obuhvataju proširenje staza za biciklistički saobraćaj, stvaranje pešačkih koridora, multimodalni transport sa povezivanjem prigradskih naselja i drugo.

Prema mišljenju kompanijskih predstavnika, da bi se uticalo na podizanje svesti o posledicama vazdušnog zagađenja, neophodna je primena celovitog strateškog pristupa. On, pre svega, podrazumeva identifikaciju ciljnih grupa. Enova savetuje da bi trebalo motivisati omladinu da više okreće pedale, a manje volan, ali skreće pažnju na to da je za edukaciju stanovništva neophodno vreme i posvećenost, kao i praćenje tehnološkog napretka i promena u zajednici.

U ovoj kompaniji smatraju da na putu Bosne i Hercegovine ka većem broju inovacija, obimnijoj upotrebi obnovljivih izvora energije i višem stepenu energetske efikasnosti stoji nekoliko izazova. Među njima su i zastarela tehnologija, manjak finansijskih sredstava, nedovoljna utemeljenost saradnje između vlasti, industrije i naučne sfere i, s njom povezan, nedostatak tehnoloških parkova i habova koji bi „izgradili” sponu između interesnih strana, a sve s ciljem dobrobiti zajednice kroz jačanje energetske sigurnosti.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.