Nekoliko dana pre Svetskog dana zdravlja koji se obeležava 7. aprila, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je iznela alarmantan podatak da skoro celokupna svetska populacija (99 odsto) udiše zagađen vazduh koji ugrožava njihovo zdravlje.
Dobra vest je to što ima pomaka u praćenju kvaliteta vazduha na globalnom nivou, a od ove godine se još 2.000 gradova i naselja pridružilo onima koji već beleže koncentraciju finih PM10 i PM2.5 čestica.
Sada rekordan broj od preko 6000 gradova u 117 zemalja prati kvalitet vazduha, a podaci pokazuju da ljudi koji žive u njima i dalje udišu nezdrave nivoe PM čestica i azot-dioksida.
Stanovnici zemalja sa nižim i srednjim prihodima najviše su izloženi aerozagađenju i imaju najmanju pokrivenost u pogledu merenja kvaliteta vazduha, dok Evropa i donekle Severna Amerika ostaju regioni sa najsveobuhvatnijim podacima o kvalitetu vazduha.
Ipak, situacija u manje razvijenim zemljama se popravlja na šta ukazuju evidentna poboljšanja u merenjima u odnosu na 2018. godinu, saopštila je SZO.
Pročitajte još:
Baza podataka sa srednim godišnjim vrednostima zagađujućih materija
Od ove godine su po prvi put uvedene ažurirane baze podataka srednjih godišnjih koncentracija nekih od najzastupljenijih urbanih zagađivača: azot – dioksida, PM10 i PM2,5 čestica.
Baza podataka o štetnim uticajima zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje takođe raste i ukazuje na to da čvrste materije, posebno PM2,5, prodru duboko u pluća i ulaze u krvotok izazivajući infarkt, šlog, respiratorne probleme i niz drugih bolesti.
SZO poziva na hitno suzbijanje upotrebe fosilnih goriva, budući da najzastupljeniji zagađivači vazduha uglavnom potiču od ljudski aktivnosti.
„Trenutna zabrinutost za energiju naglašava važnost ubrzanog prelaska na čistije, zdravije energetske sisteme. Visoke cene fosilnih goriva, energetska bezbednost i hitnost rešavanja dvostrukih zdravstvenih izazova zagađenja vazduha i klimatskih promena, naglašavaju hitnu potrebu da se brže krene ka svetu koji mnogo manje zavisi od fosilnih goriva“, rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO.
Vazduh na Zapadnom Balkanu prekomerno zagađen
Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i našu, godinama imaju problem sa prekomernim zagađenjem vazduha koje izaziva široka upotreba fosilnih goriva, nizak udeo obnovljivih izvora energije i siromaštvo.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, prekomerna koncentracija PM čestica, natrijumovih i sumpornih oksida, ugljen-dioksida i drugih opasnih materija u vazduhu godišnje prevremeno odnese 30.000 života na Zapadnom Balkanu.
Iako je čitav Zapadni Balkan „crna tačka“ Evrope kada je reč o kvalitetu vazduha, Srbija je ubedljivo najviše pogođena zagađenjem usled sagorevanja uglja o čemu svedoči 570 smrtnih slučajeva godišnje. Pored termoelektrana, glavni izvori aerozagađenja na Balkanu su industrija, sagorevanje otpada, poljoprivreda, građevinarstvo i transport.
Milena Maglovski
