Čista voda i sanitarni uslovi šesti su Cilj održivog razvoja UN kao deo Agende 2030, osnova života svih živih bića, ali i resurs koji preko dve milijarde ljudi koristi kao nebezbedan.
Svetski dan voda obeležava se svakog 22. marta od 1993. godine, ali danas ima poseban značaj. Naime, događaj na koji se čeka više decenija počinje danas i trajaće do 24. marta u Nju Jorku – Konferencija o vodama UN 2023. Poslednja ovakva konferencija održala se 1977. godine.
Još 2015. godine, svet se obavezao na ovaj Cilj održivog razvoja, međutim problem u vezi sa vodom nije se rešio. Zbog toga će se nacionalne vlade i zainteresovane strane danas ujediniti kako bi se na Konfenerciji pokrenula i formirala Agendu za vodu, koja će uključiti dobrovoljne obaveze za ljude širom sveta.
Pročitajte još:
- MEĐUNARODNI DAN PROTIV BRANA: ZA REKE, VODU I ŽIVOT
- PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA I OČUVANJE IZVORA SLATKE VODE
- KLIMATSKE PROMENE I NESTAŠICE VODE
Prema podacima novog istraživanja, 58 odsto ljudi širom sveta veoma je zabrinuto kada je reč o dostupnosti vode, dok 30 odsto navodi da su lično u ,,velikoj meri” pogođeni nedostatkom vode, navodi se na sajtu WWF Adria.
Čini se da kada kažemo voda, pomišljamo na reke, jezera, močvare, pa čak i slanu vodu, ali da iz misli ispuštamo najvažniju. Čak 99 odsto sve tečne slatke vode na planeti čine upravo podzemne vode, o kojima se nedovoljno govori. Ove vode čine oko polovine ukupne količine koju ljudi koriste u svojim domovima, kao i veliki deo vode za piće u ruralnim sredinama, a preko 20 odsto ove vode povlači se za navodnjavanje.
Zagađenje i sve veće potrebe za vodom predstavljaju opasnost za podzemne vode, zbog čega sve napore treba usmeriti na upravljanje i održivo korišćenje ovog resursa.
Iako treba skrenuti pažnju na vodu koja se ne vidi i o kojoj se ne priča, to nikako ne treba da umanji značaj i važnost očuvanja sve druge vode. Značaj ovog resursa ne ogleda se samo u pijaćoj vodi, već omogućava proizvodnju energije, hrane, ekonomski razvoj, a sve je to usko povezano i sa siromaštvom, koje će se pogoršati ukoliko dodatno ugrozimo vodu.
Problemu nesigurnosti vode doprinose i klimatske promene, zbog kojih je tokom prošle u Italiji proglašeno vandredno stanje, a suše su pogodile i Francusku, Englesku i druge države. U Hrvatskoj i Holandiji uvedene su i mere kako bi se regulisala potrošnja vode, a za nepoštovanje istih i kazne. Kina je čak raketama pokušavala da izazove kišu i na taj način ublaži sušu.
Energetski portal
