Bangladeš je među najzagađenijim zemljama na svetu. Tome u velikoj meri doprinosi industrija, tekstilna, kožarska, građevinksa, otpadne vode proistekle iz istih, kao i gust i neregulisan saobraćaj. Tradicionalna industrija proizvodnje cigli decenijama jeveoma važna ekonomije u južnoj Aziji, naročito u Bangladešu.
Upravo ta industrija, od koje živi veliki broj ljudi, predstavlja jednog od najvećih zagađivača vazduha i izvora emisije gasova staklene bašte, uključujući ugljen-dioksid (CO₂) i fine čestice (PM 2.5). Proizvodnja cigli, pretežno pokretana sagorevanjem uglja, naročito ima loš zdravstveni uticaj u zemljama sa slabim regulatornim sistemima i ograničenim tehničkim kapacitetima.
Upravo u tom kontekstu, istraživači sa Škole javnog zdravlja Univerziteta Boston, zajedno sa partnerima iz Stanforda, icddr,b iz Bangladeša, Greentech Knowledge Solutions i Tehnološkog univerziteta iz Dake, sproveli su jedno od najobuhvatnijih istraživanja do sada kako bi ispitali da li i kako industrija cigli može da postane efikasnija i čistija bez prisile i zakonskih regulativa.
Pročitajte još:
- Kina ostvarila ciljeve za vetar i solar pre roka – šta sledi u energetskoj tranziciji?
- Svemirska misija otkriva koliko šuma zaista imamo i šta to znači za klimu
- Podvodni kablovi za izvoz zelene struje iz Afrike u Evropu povezaće po tri države oba kontinenta
Studija je uključivala 276 ciglana širom Bangladeša u periodu 2022–2023. godine. Ispitivanje je podrazumevalo pružanje edukacije, tehničke pomoći i konkretnih saveta vlasnicima ciglana kako bi uveli jednostavne promene u poslovanje, kao što su bolje slaganje cigli, prelazak na biomasu kao gorivo i smanjenje gubitaka toplote u pećima.
Rezultati su bili ohrabrujući: 65 odsto vlasnika ciglana primenilo je preporučene promene, što je dovelo do smanjenja potrošnje energije za 23 odsto, smanjenja emisija CO₂ i PM 2.5 za oko 20 odsto, kao i povećanja kvaliteta cigli i uštede na potrošnji uglja. Godinu dana kasnije, istraživači su ustanovili da su poboljšane prakse i dalje prisutne, čak dodatno proširene jer su efikasne.
Uprkos postojanju zakona u Bangladešu koji zabranjuju, na primer, upotrebu ogrevnog drveta ili nalažu da ciglane ne smeju biti u blizini škola i bolnica, većina ciglana se i dalje nalazi upravo u blizini škola, a uslovi rada često su izuzetno teški. Ova industrija godišnje proizvede 27 milijardi cigli, a zaslužna je za čak 17 odsto nacionalne emisije CO₂ i 11 odsto emisije PM 2.5 u Bangladešu.
Studija Škole javnog zdravlja iz Bostona, sprovedena u saradnji sa međunarodnim partnerima, pokazuje da održivost ne mora da dolazi iz složenih tehnologija i strogih zakona, već iz jednostavnih, profitabilnih i lokalno prilagođenih rešenja.
Energetski portal
