Kina se u ovom trenutku nalazi možda u najznačajnijoj fazi svoje energetske tranzicije, zaključak je analize koji je objavio EMBER. Ova zemlja je uspela već sada da premaši ciljeve koje je postavila za 2030. godinu. Naime, u 2024. godini, Kina je instalirala rekordnih 278 GW solarne i 79.8 GW vetroenergije. Ovo povećanje dovelo je do ukupnog kapaciteta koji iznosi preko 1.400 GW, što je omogućilo da čistim izvorima energije zadovolji više od 80 odsto povećane potrošnje električne energije. Istovremeno, udeo uglja u proizvodnji struje je nastavio da opada.
Iako su ovo odlični rezultati, za dalje uspehe energetske tranzicije, potrebno je da napravi korak više, izvan granica vetra i sunca. Kina sada ima megavate, ali ali sledeći korak zahteva temeljno preispitivanje elektroenergetske infrastrukture. To uključuje uvođenje naprednih sistema grejanja za elektrifikaciju teške industrije, korišćenje pametnih mreža pokretanih veštačkom inteligencijom za balansiranje ponude i potražnje, dugoročno skladištenje energije za stabilizaciju proizvodnje iz obnovljivih izvora i tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida kako bi se smanjile preostale emisije.
Pročitajte još:
- EU teži prekidu uvoza ruske energije, nova zavisnost od američkog gasa izaziva zabrinutost
- Podvodni kablovi za izvoz zelene struje iz Afrike u Evropu povezaće po tri države oba kontinenta
- Veliki planovi za baterije u Evropi – da li će se ostvariti?
Jedan od većih izazova jeste elektrifikacija težih industrija, poput čelične i brodogradnje. Za ove sektore postojeće tehnologije više nisu dovoljne. Iako je Kina ostvarila značajan napredak u razvoju novih rešenja, brojni izazovi i dalje ostaju. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), više od 60 odsto ključnih tehnologija koje su neophodne za postizanje neto nultih emisija do 2050. godine još uvek nije spremno za komercijalnu upotrebu.
Upravo tu se Kina danas nalazi – u fazi kada mnoge inovacije postoje kao laboratorijski prototipi, ali još nisu spremne za masovnu primenu na tržištu. Ova faza, često nazvana dolina smrti inovacija, smatra se najkritičnijom u razvoju tehnologija, jer donosi visoke tehničke i finansijske rizike prilikom prelaska iz kontrolisanog okruženja laboratorije u realne industrijske uslove.
Globalni pritisak i geopolitička napetost koja raste, susreću Kinu sa velikim izazovima u ekonomiji, ali istovremeno ostvaraju mogućnosti da postavi osnovu za dugoročnu održivost. Rešenje upravo leži u razvoju tehnoloških inovacija u sektoru čiste energije, za šta su potrebne dobre strategije, veća ulaganja u istraživanje i politička podrška.
Energetski portal
