Predsedništvo Saveta i predstavnici Evropskog parlamenta postigli su privremeni dogovor o predlogu da se postave standardi kvaliteta vazduha u Evropskoj uniji koji treba da se postignu kako bi se postigao cilj nultog zagađenja. Na ovaj način doprinelo bi se stvaranju životne sredine bez toksičnosti u Evropskoj uniji do 2050. godine.
Nova pravila treba da postave poboljšane standarde kvaliteta vazduha Evropske unije za 2030. godinu u vidu graničnih i ciljnih vrednosti koje su bliže smernicama Svetske zdravstvene organizacije i koje će se redovno revidirati.
Revidirana direktiva pokriva veliki broj supstanci koje zagađuju vazduh, uključujući fine čestice i čestice PM 2,5 i PM 10, azot-dioksid, sumpor-dioksid, zatim, arsen, olovo i drugo, uspostavljajući posebne standarde za svaki od njih.
Primera radi, godišnje granične vrednosti zagađivača sa najvećim zabeleženim uticajem na zdravlje ljudi, PM 2,5 i azot-dioksid, smanjile bi se sa 25 µg/m³ na 10 µg/m³ i sa 40 µg/m³ na 20 µg/m³.
Pročitajte još:
- EU: KAKO KAMIONE I AUTOBUSE SA NULTOM EMISIJOM UČINITI JOŠ ODRŽIVIJIM
- KAKO EU PODSTIČE CILJ SMANJENJA NETO GHG EMISIJA OD 90 ODSTO DO 2040
- EU: KAKO ĆE NOVI SPORAZUM UNAPREDITI POSTIZANJE CILJEVA ZAKONA O INDUSTRIJAMA BEZ EMISIJA
Postojaće mogućnost da iz određenih razloga i pod strogim uslovima, države članice mogu da zatraže odlaganje roka za dostizanje graničnih vrednosti kvaliteta vazduha. Ovaj mogu da učine do 31. januara 2029. godine.
Odlaganje će biti moguće najkasnije do 1. januara 2040. godine za područja u kojima bi se usaglašenost sa direktivom do roka pokazala neostvarivom zbog specifičnih klimatskih i orografskih uslova ili gde neophodna smanjenja mogu da se postignu samo uz značajan uticaj na postojeće sisteme grejanja u domaćinstvu.
Takođe, najkasnije do 1. januara 2035. godine, sa mogućnošću produženja za još dve godine, biće moguće ukoliko projekcije pokažu da se granične vrednosti ne mogu postići do roka.
Da bi zatražile ova odlaganja, države članice će morati da uključe projekcije kvaliteta vazduha u svoje mape puta, koje će biti uspostavljene do 2028. godine, pokazujući da će prekoračenje biti što je moguće kraće i da će granična vrednost biti dostignuta do kraja roka odlaganja. Tokom perioda odlaganja, države članice će takođe morati redovno da ažuriraju svoje mape puta i izveštavaju o njihovoj primeni.
Države članice bi morale prema novim pravilima da obezbede da građani imaju pravo da traže i dobiju odštetu kada je šteta po njihovo zdravlje nastala kao rezultat namernog ili nemarnog kršenja nacionalnih pravila kojima se utiče na odredbe direktive.
Pored toga, proširuju se i zahtevi državama članicama da uspostave efikasne, srazmerne i odvraćajuće kazne za one koji krše mere usvojene za sprovođenje direktive.
Energetski portal
