Da li ste nekad primetili natpise na kutijama lekova sa instrukcijama da ih odložite na poseban način? Da li ste ikad pokušali da ih odnesete u neku medicinsku ustanovu kako biste zaštitili životnu sredinu od potencijalnog zagađenja supstancama iz lekova? Ako se to desilo, verovatno ste naišli na brojna zatvorena vrata i neodređene odgovore, budući da je ova tema relativna nepoznanica u Srbiji, a predstavlja važan izazov s kojim treba da se suočimo.
U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na neka važna pitanja iz ove oblasti. Kakve posledice po nas i životnu sredinu nosi neadekvatno upravljanje farmaceutskim otpadom? Kako da pravilno upravljanje pretvorimo u praksu? Odgovora na ova pitanja daćemo iz ugla farmaceutske, pravničke i struke u oblasti zaštite životne sredine.
Šta je farmaceutski otpad?
Farmaceutski otpad je sačinjen od lekova koji više nisu upotrebljivi. Oni se obično odlažu usled isteka roka trajanja, ali neupotrebljivi lekovi podrazumevaju i kontaminirane i vraćene lekove, kao i lekove koji su pripremljeni za upotrebu, ali su ostali neupotrebljeni.
Ujedno, svi materijali koji su kontaminirani farmaceutskim otpadom, poput primarne ambalaže i medicinskih sredstava korišćenih za primenu farmaceutskih proizvoda, smatraju se farmaceutskim otpadom.
Kako neodgovorno upravljanje farmaceutskim otpadom utiče na životnu sredinu?
Dok su zdravstvene i ekonomske koristi od farmaceutskog napretka i razvijanja široko priznate, farmaceutski otpad sve više utiče na prirodni svet. Neiskorišćeni lekovi odloženi neadekvatno negativno utiču na biljni i životinjski svet, ali i kvalitet voda i zemljišta.
Postoje dve glavne rute kroz koje aktivni farmaceutski sastojci ulaze u životnu sredinu. Prvo, kada se uzeti lekovi izlučuju urinom ili fecesom; i drugo, kada se neiskorišćeni lekovi bacaju u toalet ili sudoperu. U oba slučaja farmaceutski proizvodi završavaju u kanalizaciji, koja uglavnom nije opremljena filterima za uklanjanje takvih zagađivača iz otpadnih voda.
Među najugroženijim životinjskim vrstama su ptice grabljivice, zbog bioakumulacije farmaceutskog otpada.
Pročitajte još:
Kako je upravljanje farmaceutskim otpadom regulisano propisima u Srbiji?
Upravljanje farmaceutskim otpadom u Republici Srbiji regulisano je o Zakonom o upravljanju otpadom, Zakonom o naknadama korišćenja javnih dobara i Pravilnikom o načinu i postupku upravljanja faramceutskim otpadom.
Sve apoteke koje su osnovane kao državne zdravstvene ustanove, kao i privatne apoteke, imaju obavezu da preuzmu farmaceutski otpad od građana i predaju ga operaterima. Apoteke su dužne da u svom poslovnom prostoru obezbede mesto za kontejner za besplatno sakupljanje neupotrebljivih lekova od građana. Takođe, dužne su da na vidnom mestu istaknu obaveštenje da se u toj apoteci od građana prikupljaju neupotrebljivi lekovi, kao i da se za vraćanje neupotrebljivih lekova ne plaća naknada.
Zakon o upravljanju otpadom nameće građanima dužnost da neupotrebljene lekove predaju apotekama. Međutim, zbog nedovoljno jasnih odredbi zakona, u praksi veoma mali broj apoteka omogućava ovu uslugu građanima.
Koje su prepreke u prikupljanju farmaceutskog otpada?
Zdravstvene ustanove apoteke sa većim brojem ogranaka u svom sastavu, određuju koji ogranak će preuzimati farmaceutski otpad od građana. Iako zvuči jednostavno, prilikom sprovođenja ovih regulativa, apoteke se susreću sa brojnim preprekama.
Razlikujemo dve vrste apoteka: one koje su osnovane kao samostalne apoteke i one koje su u okviru zdravstvene ustanove apoteke. U odnosu na zdravstvene ustanove, samostalne apoteke se suočavaju sa mnogo većim problemima prilikom sprovođenja zakonskih regulativa koje smo opisali.
Često je reč o malim objektima koji su otvoreni u skladu sa zakonskim minimumom, pa im zbog nedostatka prostora nalaženje mesta za poseban kontejner za lekove može biti problem.
Takođe, čak i apoteke koje imaju potrebne kapacitete da obezbede ovu uslugu, snose velike troškove. Iako prema važećim propisima odlaganje farmaceustkog otpada treba da finansiraju proizvođači lekova i distributeri, u praksi taj teret uglavnom pada na same apoteke.
Šta je rešenje?
Iskustva koja smo opisali deo su istraživanja koje su Inženjeri zaštite životne sredine u saradnji sa Lokalnim ombudsmanom Grada Novog Sada sporveli u 2020. godini. Istraživanje se odnosilo na prepreke koje u praksi sprečavaju sakupljanje farmaceutskog otpada od građana na teritoriji grada Novog Sada.
Iz toga su proizašle i preporuke za dalje delovanje kako bi se ovi problemi rešili.
Izmena propisa – najpre, potrebno je pokrenuti inicijativu za izmenu postojećih propisa, kako bi oni bili sprovodljivi u praksi.
Proširenje mesta za prikupljanje – potrebno je omogućiti prikupljanje farmaceutskog otpada i na nivou reciklažnih dvorišta, a ne samo u apotekarskim jedinicama.
Jasnije definisati prikupljače – potrebno je lokalnim propisima ustanoviti jasan način obeležavanja apoteka i način prikupljanja farmaceutskog otpada od građana, uz obavezu da svako naseljeno mesto mora imati minimum jedno mesto za preuzimanje farmaceutskog otpada od građana.
Konsultovati struku – potrebno je uključiti stručne organizacije u oblasti upravljanja otpadom u obuku zaposlenih u apotekama, edukaciju i informisanje građana o pravilnom odlaganju farmaceutskog otpada. Na taj način, rasteretili bi se resursi na svim stranama i pojednostavio bi se proces obuke i uvođenja pozitivne prakse.
Dakle, adekvatno odlaganje farmaceutskog otpada bi trebalo da postane jasno definisan, jednostavan proces kroz koji benefite osećaju i građani i apoteke i na kraju, i sama životna sredina. Načini da se situacija popravi su brojni, a preporuke su dobra polazna tačka.
Autorke teksta:
Ivana Milovac, dipl. pravnica
Ana Jezdimirović, mr ph
Nevena Nenadović, specijalista za upravljanje otpadom
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Izvor: Koalicija 27
