Naučnici širom sveta godinama unazad pokušavaju da pronađu načine kako da umanje efekte klimatskih promena, pogotovu kada su u pitanju visoke temperature i otapanje glečera. Tako je tim istraživača sa Univerziteta u Lidsu i Univerziteta u Bristolu otišao korak dalje te su razvili veštačku inteligenciju koja će pratiti pukotine ili frakture na poznatom glečeru Thvaites na zapadnom Antarktiku.
Thvaites je veoma važan deo Antarktičkog ledenog pokrivača, jer sadrži dovoljno leda da podigne globalni nivo mora za oko 60 centimetara, i mnogi strahuju da bi mogao ubrzano da krene da se „povlači“ i ugrozi priobalne zajednice širom sveta.
Ovaj tim istraživača prilagodio je algoritam veštačke inteligencije koji je prvobitno bio razvijen za identifikaciju ćelija na mikroskopskim slikama, kako bi uočio pukotine koje se formiraju u ledu koristeći satelitske snimke glečera. Kako dalje navode, korišćenje veštačke inteligencije omogućiće im da preciznije prate i reaguju na promene na ovom važnom glečeru.
Tokom istraživanja otkrivena je složena interakcija između formiranja pukotina i brzine toka leda, jer kada se tok leda ubrza ili uspori, prema rečima naučnika, verovatno će doći do formiranja pukotina. Zauzvrat, povećanje pukotina dovodi do promene brzine leda kako se menja nivo trenja između leda i stene ispod.
Pročitajte još:
- ŠVAJCARSKI GLEČERI NESTAJU, TROPSKE VRUĆINE UBRZALE OTAPANJE
- UNESKO: TREĆINA GLEČERA NESTAĆE DO 2050. GODINE
- GLEČERI U KINI TOPE SE VELIKOM BRZINOM, NAUČNICI UPOZORAVAJU NA MOGUĆE NESTAŠICE VODE
Dr Ana Hog, autor studije, objasnila je da se inače smatra da se dinamičke promene na glečerima dešavaju u vremenskim razmacima od decenije do vekova, pa joj je bilo iznenađujuće to što ovaj ogroman glečer ubrza i uspori tako brzo.
Tristan Suravi-Stepnei, vodeći autor rada i doktorski istraživač u Lidsu, dodao je da je lepa stvar u vezi sa ovom studijom preciznost sa kojom su pukotine mapirane.
Ovo nije jedini tim istraživača koji smatra da je veštačka inteligencija od značaja za rešavanje klimatske krize. Brojne organizacije već koriste veštačku inteligenciju za merenje emisije ugljen-dioksida, dok sa druge strane brojna postojeća rešenja koja se tiču klimatskih promena su često teško dostupna. Iako je ova “borba” i dalje na samom početku, mnogi naučnici i istraživači veruju da veštačka inteligencija može dosta da pomogne u praćenju i rešavanju ove krize.
Energetski portal
