Uvoz enegenata u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 3,1 milijardi evra, što je za 2,1 milijardu evra više u odnosu na prvih šest meseci 2021. godine, piše u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).
Rast svetskih cena energenata uticao je i na ovogodišnje povećenje deficita tekućeg računa platnog bilansa.
Defticit tekućeg računa u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 2,7 milijardi evra (9,6 odsto BDP-a) što je iznad ranijih očekivanja. NBS iz ovog razloga i povećala projekcije za deficit tekućeg računa na kraju godine, pa se sada očekuje da on bude 9,4 odsto BDP-a.
Defticit tekućeg računa u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 2,7 milijardi evra (9,6 odsto BDP-a) što je iznad ranijih očekivanja.
Ako se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre i to dovede do daljeg smanjenja snabdevenosti Evrope ruskim gasom ili njegovog prekida, Srbija bi mogla da se suoči sa dodatnim pogoršanjem tekućeg deficita, navodi NBS.
Pročitajte još:
Povećanje deficita bilo je prouzrokovano pre svega rastom robnog deificita, koji je bio pod velikim uticajem rasta uvoznih cena energenata.
Deficit u robnoj razmeni u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 4,7 milijardi evra, uz brži rast uvoza od izvoza robe. Naime, uvoz je porastao za 43,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz porasta 32,6 odsto.
U odnosu na prvu polovinu 2021. godinu robni uvoz je povećan za 5,3 milijardi evra, a izvoz za 3,1 miliju evra. To je uticalo da robni deficit bude povećan za 2,2 milijardu evra.
Blizu 98 odsto tog povećanja odnosi se na rast vrednosti uvoza enegenata, koji je porastao za 2,1 milijardu evra.
Izvor: Nova Ekonomija
