Iako globalni prelazak proizvodnje energije sa visoko zagađujućih fosilnih goriva na obnovljive izvore teče sporije od brzine borbe protiv klimatskih promena propisane Pariskim sporazumom, tokom protekle decenije mnoge zemlje sveta su svakako napravile značajan iskorak u energetici, penzionišući postrojenja na ugalj i okrećući se prirodnom gasu i čistoj energiji kao alternativama.
Srbija, nažalost, nije među njima. Ona se, prema Indeksu energetske tranzicije, našla na stotom mestu od ukupno 115 zemalja obuhvaćenim istraživanjem. Tome su doprinele izuzetno niske ocene održivosti životne sredine (30,6/100), spremnosti na tranziciju (38,4/100), ljudskog kapitala i učešća korisnika (25,8/100) i strukture energetskog sistema (18,5/100).
Naša zemlja ima visoke emisije ugljen-dioksida u ukupnom snabdevanju primarnom energijom – 70,6 kg/GJ. Dodatni problem predstavlja i mali broj zelenih radnih mesta. Loš plasman na ovoj listi je takođe posledica udela uglja u proizvodnji električne energije (72,9 odsto). Povrh toga, autori studije su negativno ocenili i fleksibilnost sistema.
Pročitajte još:
Prvih deset mesta zauzele su sledeće zemlje:
