U Beogradu je održana prva regionalna konferencija o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koja je okupila ključne aktere iz državnih institucija, privrede, međunarodnih organizacija i eksperte kako bi zajednički razmotrili uticaj ove EU regulative na privrede Zapadnog Balkana.
U fokusu konferencije našle su se najnovije mere Evropske unije usmerene ka pojednostavljivanju CBAM regulative, kao i izazovi i prilike koje ovaj mehanizam donosi za izvoznike iz regiona. Poseban akcenat stavljen je na mogućnosti regionalnog i međunarodnog usklađivanja i saradnje kroz rešenja koja podrazumevaju prilagođavanje evropskom zakonodavstvu, očuvanje konkurentnosti i podsticanje održivog razvoja.
Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, istakao je značaj zajedničkog nastupa privreda regiona, kao i važnost razmene znanja i iskustava u cilju efikasnijeg prilagođavanja novim pravilima i očuvanja regionalne konkurentnosti na evropskom tržištu.
„Smatramo da je sada pravi trenutak za organizaciju CBAM konferencije, posebno imajući u vidu da su Evropski parlament i Savet EU postigli dogovor o paketu za pojednostavljenje primene CBAM-a. Najavljene izmene, poput izuzeća malih uvoznika iz obaveze izveštavanja i pomeranja roka za kupovinu sertifikata na februar 2027. godine, daju dodatno vreme za pripremu. Ipak, to ne znači odlaganje odgovornosti – već sada je jasno da CBAM nije više samo deo pregovaračkog procesa sa EU, već pitanje opstanka i konkurentnosti naših kompanija, njihove sposobnosti da izvoze na najvažnije tržište – tržište EU”, istakao je Čadež.
CBAM se danas, prema njegovim rečima, odnosi na kompanije u sektorima čelika, cementa, đubriva, aluminijuma i električne energije, ali će već sutra obuhvatiti i hemijsku i petrohemijsku industriju, a vremenom i druge sektore i njihove dobavljače.
Pročitajte još:
- Uz podršku EBRD-a, 50 miliona evra za unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji
- Udruženja pozivaju Ministarstvo da izradi novi akcioni plan pravedne tranzicije
- Održana javna rasprava posvećena Predlogu akcionog plana za pravednu tranziciju
„Zato je važno da iskoristimo ovu konferenciju kao priliku da zajedno – država, privreda i eksperti – definišemo najbolje odgovore i strategije. Jer CBAM nije samo trošak i prepreka, već i prilika za ulaganja u zelenu tranziciju, modernizaciju proizvodnje, unapređenje energetske efikasnosti i očuvanje pristupa ključnim tržištima. To je i šansa za jačanje regionalne saradnje i brži ekonomski razvoj u okviru novog Plana rasta za Zapadni Balkan”, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije.
On je predložio uspostavljanje domaćeg sistema naplate emisija i osnivanje Zelenog fonda, zatim uvođenje nacionalne ili regionalne CBAM takse, kao i državnu podršku privredi u vidu direktnih finansijskih podsticaja i poreskih olakšica.
Jagoda Lazarević, ministarka spoljne i unutrašnje trgovine u Vladi Srbije, istakla je da zajedno treba da postignemo to da izbalansirajmo klimatske ambicije i očuvamo stabilnost, obezbedimo ekonomsku pravednost i regionalni prosperitet.
„CBAM ne treba da postane barijera koja deli Evropu od Zapadnog Balkana, već most koji olakšava uspešnu zelenu transformaciju Srbije i dublju integraciju u evropsku porodicu. Budimo partneri na ovom evropskom putu ka ugljenično neutralnoj budućnosti — podržani i ohrabreni”, rekla je Lazarević.
Deo prihoda od CBAM-a treba podrediti Srbiji i regionalnim susedima za finansiranje dekarbonizacije, modernizacije industrija i prekvalifikacije radne snage, a sve u cilju dalje, kontinuirane ekonomske stabilizacije regije, istakla je ministarka.
Tematski paneli izazvali su posebno interesovanje učesnika, pružajući detaljan pregled izazova i mogućnosti koje mehanizam CBAM donosi zemljama regiona. Diskusije su obuhvatile ključne aspekte – od administrativnih i tehničkih prepreka s kojima se suočavaju kompanije izvan EU, preko uticaja CBAM-a na energetski sektor i industriju, pa sve do strateških i zakonodavnih odgovora država Zapadnog Balkana.
Među panelistima su bili predstavnici evropskih institucija, poslovne zajednice i pravne struke, koji su naglasili značaj regionalne koordinacije, kao i potrebu za obezbeđivanjem tehničke pomoći kako bi se olakšala tranzicija ka novim regulatornim zahtevima.
Energetski portal
