Evropska komisija je 11. decembra predstavila Evropski zeleni plan – strategiju za postizanje održivosti ekonomije Evropske unije pretvaranjem klimatskih i ekoloških izazova u prilike u svim područjima politike i osiguravanjem pravedne tranzicije.
Predsednica Ursula fon der Lajen izjavila je: „Evropski zeleni plan naša je nova strategija rasta koja daje više nego što oduzima. U planu je opisano kako ćemo preobraziti naš način života i rada te proizvodnje i potrošnje kako bismo zdravije živeli i inovativnije radili. Svi možemo učestvovati u tranziciji i imati koristi od mogućnosti koje ona donosi. Ako krenemo prvi i delujemo brzo, pomoći ćemo našoj ekonomiji da bude svetski predvodnik. Odlučno smo naumili da u tome uspemo zbog naše planete i života na njoj, zbog evropske prirodne baštine i biološke raznolikosti, zbog naših šuma i naših mora. Kad ostatku sveta pokažemo da je moguće biti održiv i konkurentan, moći ćemo da uverimo druge zemlje da slede naš primer.“
Izvršni potpredsednik Frans Timermans dodao je: „Proživljavamo klimatsku i ekološku krizu. Evropski zeleni plan prilika je za poboljšanje zdravlja i dobrobiti naših građana kroz preobražaj našeg ekonomskog modela. Razradili smo plan kako da smanjimo emisije, poboljšamo stanje prirodne okoline, zaštitimo divlje životinje, stvorimo nove ekonomske mogućnosti i poboljšamo kvalitet života naših građana. U tome svi imamo važnu ulogu. Ta promena će obuhvatiti sve industrije i sve zemlje. Naša je odgovornost da osiguramo da ta tranzicija bude pravedna i da u sprovođenju Evropskog zelenog plana niko ne bude zanemaren.“
Pročitajte još:
Evropski zeleni plan sadrži okvirni plan s merama za unapređenje delotvornog iskorišćavanja resursa prelaskom na čistu cirkularnu ekonomiju i za zaustavljanje klimatskih promena, obnovu biološke raznovrsnosti i smanjenje zagađenja. U njemu se navode potrebna ulaganja i dostupni financijski alati i objašnjava se kako osigurati pravednu i sveobuhvatnu tranziciju.
Evropski zeleni plan obuhvata sve sektore ekonomije, a naročito saobraćaj, energetiku, poljoprivredu, održavanje i gradnju zgrada i industrije poput proizvodnje čelika, cementa, tekstila i hemikalija i IKT.
Kako bi se politička ambicija da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. ugradila u zakonodavstvo, Komisija će u roku od 100 dana predstaviti prvi „Evropski zakon o klimi”. Kako bi ostvarila svoje ambicije u pogledu klime i zaštite životne sredine, Komisija će predstaviti i strategiju o biološkoj raznolikosti do 2030, novu industrijsku strategiju i akcijski plan za cirkularnu ekonomiju, strategiju „od polja do stola” za održivu proizvodnju hrane i predloge za Evropu bez zagađenja. Odmah će započeti rad na povećanju evropskih ciljeva smanjenja emisija do 2030, što će nas staviti u bolji položaj za ostvarenje cilja zacrtanog za 2050.
Za postizanje ciljeva Evropskog zelenog plana biće potrebna znatna ulaganja. Za postizanje trenutnih ciljeva u području klime i energije do 2030. biće potrebna dodatna godišnja ulaganja u iznosu od 260 milijardi evra, odnosno oko 1,5 odsto BDP-a u 2018. Za ta će ulaganja biti potrebna mobilizacija javnog i privatnog sektora. Komisija će početkom 2020. predstaviti Plan ulaganja za održivu Evropu kako bi pomogla u osiguravanju dodatnih sredstava za ulaganja. Najmanje 25 odsto dugoročnog proračuna EU trebalo bi da bude namenjeno borbi protiv klimatskih promena, a Evropska investiciona banka, Evropska banka za klimu, pružiće dodatnu potporu. Kako bi privatni sektor doprineo finansiranju zelene tranzicije, Komisija će 2020. predstaviti strategiju zelenog finansiranja.
Borba protiv klimatskih promena i uništavanja životne sredine zajednički su ciljevi, ali nemaju sve regije i države članice istu polaznu tačku. Mehanizam za pravednu tranziciju poslužiće kao potpora onim regijama koje se u velikoj meri oslanjaju na aktivnosti s vrlo visokim emisijama ugljen-dioksida. Podupiraće građane koji su najosetljiviji na tranziciju osiguravanjem pristupa programima prekvalifikacije i mogućnostima zapošljavanja u novim privrednim sektorima.
Komisija će u martu 2020. pokrenuti „sporazum o klimi” kako bi građani mogli aktivno da učestvuju u osmišljavanju novih mera, razmeni informacija, pokretanju lokalnih aktivnosti i predstavljanju rešenja koja se mogu primeniti i ma drugim mestima.
Globalni izazovi klimatskih promena i uništavanja životne sredine zahtevaju globalni odgovor. EU će i dalje razvijati svoje ekološke ciljeve i standarde u okviru konvencija Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti i o klimi i jačati svoju zelenu diplomatiju. Sastanci grupa G7 i G20, međunarodne konvencije i bilateralni odnosi biće prilika da i druge podstaknemo na pojačane napore na tom polju. Ubuduće, EU će koristiti svoju trgovinsku politiku za osiguravanje održivosti i gradiće partnerstva sa svojim susedima na Balkanu i u Africi kako bi im pomogla u tranziciji.
Dalji koraci
Komisija poziva Evropski parlament i Evropsko veće da podrže ambiciju Komisije za budućnost ekonomije i životne sredine u Evropi i da pomognu da se ona ostvari. Komisija će predstaviti detaljne mere najavljene u Evropskom zelenom planu.
Kontekst
Klimatske promene i propadanje životne sredine pretnja su egzistenciji Evrope i sveta. Stoga, Evropi je potrebna nova strategija rasta kojom se Unija pretvara u modernu, delotvornu i konkurentnu ekonomiju u kojem 2050. neće biti neto emisija gasova staklene bašte, u kojem ekonomski rast nije povezan s upotrebom resursa i u kojem nijedna osoba ni mesto nisu zanemareni.
Evropska unija već je postigla zavidne rezultate u smanjenju emisija gasova staklene bašte uz istovremeno održavanje ekonomskog rasta. Emisije su 2018. bile za 23 odsto niže nego 1990, dok je BDP Unije porastao za 61 odsto u istom razdoblju. No, treba napraviti više. EU je zahvaljujući svom bogatom iskustvu predvodnik u ostvarivanju zelene ekonomije u koju su svi uključeni.
Razgovorom o zelenom planu uspostavlja se okvir delovanja u sledećim mesecima i godinama. U svom budućem radu, Komisija će se voditi zahtevima javnosti za delovanje i nespornim naučnim dokazima koji su najdetaljnije prikazani u izveštajima Međuvladinog panela o klimatskim promenama i Međuvladine naučno-političke platforme o biološkoj raznolikosti i uslugama ekosistema i u Globalnim izgledima za resurse i izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu o stanju i izgledima za životnu sredinu za 2019. Naši predlozi će biti utemeljeni na dokazima i nastojaćemo da ih potvrdimo u opsežnim savetovanjima.
Gotovo svi Evropljani (95 odsto) misle da je zaštita životne sredine važna, a njih 77 odsto smatra da zaštita životne sredine može da podstakne ekonomski rast. Rezultati istraživanja Evrobarometra o stavovima građana EU-e o životnoj sredini potvrđuju široku javnu potporu zakonodavstvu na tom polju i u okviru ideje da EU treba da finansira ekološki prihvatljive aktivnosti.
Izvor: Evropska komisija
