Jezik vetra je jednostavan, međutim, iako nam svaki njegov fijuk poručuje „zdrava životna sredina”, „neograničeni zeleni kilovati” i „energetska stabilnost”, ulaganja u prljave tehnologije i fosilna goriva još uvek ne posustaju.
Aktivnosti udruženja WindEurope su sve značajnija, to su aktivnosti onih koji su slušali šta je vetar govorio i sada se zalažu za usklađivanje državih politika sa potrebama industrije vetra. Razgovarali smo sa izvršnim direktorom WindEurope Džajlsom Diksonom o dugoročnim planovima za energiju vetra u Evropi i preprekama koje se mogu naći na putu do cilja, o vezi između zelene energije i elektromobilnosti kao i o potencijalima vetra u našoj zemlji.
EP: Evropa dobija oko 16 odsto električne energije iz vetra, dok ambiciozni planovi za 2050. godinu predviđaju da će čak 50 odsto struje dolaziti iz vetra. Da li je to izvodljivo i kako?
Džajls Dikson: Scenariji dekarbonizacije Evropske komisije zaista predviđaju da će polovina celokupne električne energije do 2050. dolaziti iz vetra. Da bi se u potpunosti razumela veličina ovog izazova, takođe treba uočiti da danas električna energija čini samo 25 odsto ukupne energije koja se koristi u Evropi. Ovo će se promeniti – današnji automobili rade na benzin, a naši kotlovi se greju na fosilna goriva, dok će u budućnosti ovi procesi biti električni. Direktna elektrifikacija će činiti 57 odsto energije koja se koristi u Evropi do 2050. godine. Još 18 odsto će doći od indirektne elektrifikacije sa obnovljivim vodonikom i njegovim derivatima. Evropska industrija vetra sprema se da masovno ubrza ekspanziju energije vetra na kopnu i na moru. Do 2050. godine biće nam potrebno 1.000 GW vetra na kopnu i 300 GW vetra na moru, u poređenju sa manje od 200 GW danas. Glavni izazov biće dobijanje dozvola.
U fokusu:
EP: U novembru je u Kopenhagenu održana konferencija „Električni grad”. Pored energije vetra, bilo je govora i o elektromobilnosti, a to je i tema ovog broja časopisa Energetski portal. Gde je veza između energije vetra i elektromobilnosti?
Džajls Dikson: Veza između energije vetra i elektromobilnosti je jasna. Cela ideja prelaska sa današnjih motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji rade na benzin i dizel, na električna vozila je smanjenje emisije CO2 u transportnom sektoru. Punjenje električnog vozila strujom iz prljavih postrojenja lignita je potpuno besmisleno. Širenje obnovljivih izvora energije uopšte, a posebno energije vetra, od suštinskog je značaja za uspeh i prihvatanje električnih vozila. Da budem jasan: obnovljiva električna energija je put napred za individualni transport, jer obnovljivog vodonika neće biti dovoljno u godinama koje dolaze. Uvek moramo imati na umu da je direktna elektrifikacija energetski najefikasniji način dekarbonizacije, a dragocena e-goriva treba da koristimo samo u onim sektorima koji se ne mogu direktno elektrifikovati. Prvo moramo da zamenimo trenutnu primenu fosilnog vodonika, a zatim bi trebalo da se fokusiramo na sektore koji se teško prilagođavaju kao što su avijacija, brodarstvo i industrija.
EP: Imate li podatke o elektromobilnosti u Evropi? Koliko električnih vozila se koristi i koliko punjača je dostupno?
Džajls Dikson: Udeo električnih vozila u prodaji novih automobila kontinuirano raste u poslednjih nekoliko godina. Po prvi put u 2020. godini električna vozila (uključujući plug-in hibride) činila su 10 odsto udela u prodaji novih vozila. Samo godinu dana kasnije, 2021. godine, ovaj udeo je porastao na 25 odsto, što znači da je jedan od četiri prodata automobila u Evropi bio električan. Prodaja automobila na dizel i benzin opada, i ovo će se samo nastaviti tokom vremena. Evropska komisija je predložila efektivnu zabranu vozila na fosilna goriva od 2035. Infrastruktura za punjenje se takođe širi, Nemačka je gotovo udvostručila broj punjača na više od 50.000 za samo dve godine. Važno je napomenuti da elektrifikacija nije rešenje samo za automobile. Kompanije kao što su Volvo i MAN mnogo ulažu u električne kamione, Rols-Rojs, DHL i Visk eksperimentišu sa električnim avionima, a Norveška je pokrenula najveći električni trajekt na svetu.
Intervju vodila: Milica Marković
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.
