Francuska se već godinama zalaže za uvođenje poreza na emisiju ugljen-dioksida na spoljnim granicama Evropske unije, a sada je tu ideju prihvatila i Evropska komisija koja namerava da je uključi u svoj razvojni plan.
Evropski parlament je 16. septembra dao zeleno svetlo za nove poreske prihode. Jedan od izvora prihoda bilo bi i oporezivanje proizvoda iz zemalja sa blažim ekološkim zakonodavstvom, a EU bi na taj način trebalo da dođe do dodatnog novca za fond za oporavak od pandemije koronavirusa vredan 750 milijardi evra.
Dugoročni ciljevi francuske inicijative su dvojaki – borba protiv klimatskih promena i zaštita evropskih pravila tržišne konkurencije.
Takav potez bio bi prvenstveno prst u oko Pekingu, ali su i Rusija i SAD već stavile do znanja da su protiv takvog evropskog poreza. Brisel je, međutim odlučan i insistira da je odluka konačna.
„EU neće prihvatiti da roba koja ne odgovara ekološkim standardima, na nefer način konkuriše evropskim proizvodima i istovremeno nanosi štetu našoj planeti“, naglasio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel početkom septembra na Ekonomskom forumu u Briselu.
Mišel je rekao da je EU „spremna da u kombinaciji sa oštrijim sistemom trgovine dozvolama za emisiju, uspostavi i mehanizam za granično prilagođavanje emisije CO2, da bi zaštitila jednake uslove takmičenja“ na evropskim tržištima.
Evropska komisija planira da, u okviru svog Zelenog plana, već u drugom kvartalu 2021. godine predloži odgovarajuću direktivu. To bi ujedno bio i važan izvor prihoda, pošto Komisija, da bi podmirila dugove nastale zbog fonda za obnovu, „postepeno mora da uveća sopstvena sredstva“, rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton.
Glavni cilj mehanizma za granično prilagođavanje CO2 (Border Carbon Ađustments, BCA), bio bi da ograniči takozvano „curenje ugljenika“ (Carbon Leakage). Tako se naziva proces kada delovi industrije sa visokom emisijom štetnih gasova svoju proizvodnju sele u zemlje sa blažim ekološkim zakonima.
Porez na CO2 na eksternim granicama EU prvi je predložio francuski predsednik Žak Širak. Ideju je prihvatio i njegov naslednik Nikola Sarkozi, koji je 2007. godine izjavio: „Ko prlja, mora i da plati“. Zamisao je, međutim, kod evropskih partnera Francuske uglavnom nailazila na podozrenje.
Za nju se ipak, iako bez mnogo uspeha, zauzeo i Sarkozijev naslednik Fransoa Oland, a važan je deo politike i sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona. Inicijativu Francuske sada je po svoj prilici prihvatio i Brisel.
Pročitajte još:
Erik Moris, direktor briselske kancelarije Fondacije Robert Šuman, smatra da je diskusija o uvođenju poreza na CO2 deo šireg geopolitičkog konteksta, i da EU postaje sve svesnija sopstvenih strateških interesa.
„Granični porez CO2 omogućava EU da se dokaže i da demonstrira da se brani od klimatskog dampinga. Na taj način ispunjava dva cilja: Onaj koji se tiče Zelenog plana i zaštitu trgovinske politike“, izjavio je Moris za portal Euraktiv Francuska, dodajući da „više nije najvažnije da se komercijalni interesi stave iznad svega“ i da je to znak „kraja evropske naivnosti“, posebno u odnosima sa Kinom.
Kako će mehanizam izgledati i funkcionisati još je nejasno
Janik Žado, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestilac na temu oporezivanja CO2, kaže da se na tome „još radi“. „EU mora da dokaže svoj kredibilitet i legitimitet u borbi protiv klimatskih promena i u promeni naših ekonomskih modela“, rekao je Žado na sastanku odbora EP za ekonomska i socijalna pitanja.
Evropska komisija je 22. jula pokrenula javnu raspravu koja će trajati do 28. oktobra i podnela formular sa opcijama za realizaciju poreza.
Prva opcija je carina na robu čija proizvodnja izaziva veliku emisiju CO2 i na sektore u kojima preti „curenje ugljenika“. Druga bi bila proširenje evropskog tržišta emisijama CO2 i na uvoz, što bi značilo da uvoznici ili proizvođači iz trećih zemalja moraju da kupuju dozvole iz sistema trgovine emisionim jedinicama EU (ETS).
Opcija bi bila i kupovina emisionih dozvola izvan sistema ETS, i konačno uvođenje potrošačkih poreza ili PDV na upotrebu evropskih ili uvoznih proizvoda iz industrijskih sektora sa velikim „curenjem ugljenika“.
Pred Evropskom komisijom je velik posao, pošto mora da uzme u obzir i vrstu emisije gasova, da li je reč o direktnoj emisiji ili indirektnoj koja je povezana sa potrošnjom struje, zatim i emisiju štetnih gasova izazvanu transportom robe, i mnoge druge faktore.
Nemačka i dalje uzdržana
U Nemačkoj i dalje postoje brojne rezerve prema francuskom planu, iako su predsednik Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel dažbine na CO2 na spoljnim granicama Unije sredinom maja predstavili kao jedan od elemenata u zajedničkom predlogu Fonda za obnovu EU.
„U teoriji, zamisao je sjajna, ali mora da se dalje razvije da bi mogla da se sprovede. To mora biti učinjeno na način da granična dažbina na CO2 bude podnošljiva i za našu privredu“, ocenio je direktor odeljenja za ekonomsku politiku u nemačkom ministarstvu privrede Filip Štajnberg.
Štajnberg je rekao da i nemačka vlada razmatra različite modele kako bi dažbina na CO2 na granicama mogla da se primeni.
Uticajno Udruženje nemačkih štedionica i žiro banaka (DSGV) ocenilo je daleko manje diplomatski da je cilj „hvale vredan“, ali da postoje ozbiljne poteškoće da se takav porez primeni na pošten i efikasan način. Udruženje je navelo i da je potpuno nejasno kako bi nekakav granični mehanizam mogao da se uskladi sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i izrazilo sumnju da bi on donosio značajnije prihode.
Nikola Bergmans, stručnjak za energetsku i klimatsku politiku u Institutu za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI), sa sedištem u Parizu, misli, naprotiv, da su granične dažbine na CO2 važan elemenat ambiciozne politike dekarbonizacije industrije.
Bergmans veruje da bi perspektiva poreza na CO2 na spoljnim granicama EU mogla da podstakne globalnu diskusiju o dekarbonizaciji određenih grana privrede sa visokim emisijama. Taj mehanizam mogao bi postepeno, prema njegovoj oceni, da postane i važna poluga međunarodne klimatske politike.
„Čim nacrt bude o formulisan i predočen, EU bi mogla da se potrudi da izađe u susret trgovinskim partnerima i da im predloži saradnju u dekarbonizaciji pogođenih industrijskih sektora – kao verodostojnu alternativu plaćanju poreza na CO2 na njenim granicama“, ocenio je Bergmans.
Izvor: Euractiv/Beta
