Planeta se trenutno suočava sa tri glavna ekološka problema, koji su međusobno povezani, a koje čine klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.
Klimatske promene predstavljaju najhitniji problem za čije je rešavanje neophodna međunarodna saradnja. Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), klimatska kriza je uglavnom nastala kao posledica ljudskog delovanja.
Čovek svojim aktivnostima svakodnevno ispušta emisije sa efektom staklene bašte, među kojima je najuticajniji ugljen-dioksid. Zajedno sa drugim gasovima, ugljen-dioksid stvara sloj oko površine Zemlje, usled čega sunčevi zraci ne mogu u potpunosti da se reflektuju nazad u svemir, već se zadržavaju u okviru Zemljine atmosfere i zagrevaju je.
Jedna od promena na planeti koja ukazuje na globalno zagrevanje jeste topljenje ledenih ploča na Antarktiku i Arktiku. Međutim, na ovim delovima planete, zagrevanje je skoro dvostruko veće u odnosu na prosečno globalno zagrevanje. Procenjuje se da će usled porasta temperature za oko 2 do 3oC, ledeni pokrivač Antarktika biti u potpunosti razoren.
Takođe, u izveštaju IPCC-a stoji da, ukoliko se emisije sa efektom staklene bašte ne budu značajno smanjile, nivo mora će u proseku porasti za 0,3 do 0,6 metara do 2100. godine.
Pored navedenog, klimatske promene uzrokuju i promenu u količini padavina, gde sa jedne strane dolazi do obimnih padavina koje dalje uzrokuju poplave, dok sa druge strane dolazi do sušnih perioda koji, usled visokih temperatura, sve češće prouzrokuju požare.
Pročitajte još:
Kada je reč o zagađenju, treba navesti dve glavne vrste zagađenja, a to je zagađenje vazduha i zagađenje životne sredine otpadom. Zagađenje vazduha predstavlja jedan od najvećih uzroka bolesti i smrti širom sveta, što potvrđuje podatak Ujedinjenih nacija da godišnje usled posledica zagađenosti vazduha umire oko sedam miliona ljudi.
S obzirom na to da su sva tri ekološka problema međusobno povezana, koliko je zagađenje otpadom opasno može da se prikaže kroz gubitak biodiverziteta. Procenjuje se da je oko 40 odsto okeana danas veoma zagađeno, a da najveći problem predstavlja plastični otpad. Ovakav otpad najveću opasnost predstavlja kada se razgrađuje u mikroplastiku i nanoplastiku koju životinje unose u organizam.
Klimatske promene imaju značajan uticaj na gubitak biodiverziteta iz više razloga. Promene u količini padavina uzrokuju sa jedne strane poplave, dok sa druge strane uzrokuju suše i požare. Na obalnoj istočnoj Africi došlo bi do ugroženosti više od 25 odsto živog sveta ukoliko bi globalna temperatura porasla za 2oC.
Prekomerne suše veliki uticaj imaju na ugroženost afričkih slonova, kojima je potrebna velika količina vode kako bi preživeli. Takođe, poplave i požari utiču na gubitak biodiverziteta, što potvrđuje podatak da je 2019. godine izgubljena poslednja jedinka vrste australijskog pacova, nakon što je područje jugozapadne Australije pogođeno poplavama, koje su povezane sa porastom nivoa mora.
Klimatske promene utiču i na gubitak staništa, a najjače posledice vide se na području Antarktika i Arktika, gde se globalno zagrevanje odvija dvostruko brže, usled čega mnoge životinje topljenjem ledinih ploča gube svoje stanište.
Energetski portal
