Razgovarali smo sa prof. dr Branislavom Todorovićem o sektorima klimatizacije, grejanja i hlađenja, njegovim projektnim parametrima koji su korišćeni za izračunavanje u svim projektima za grejanje i klimatizaciju u bivšoj Jugoslaviji.
Pitali smo ga možemo li mi u Srbiji da vidimo i doživimo zdrave, održive zgrade, naselja i gradove, kao i da li je privredni sektor Srbije u stanju da proizvodi odgovarajuće i kvalitetne proizvode i sisteme za ventilaciju i klimatizaciju. On nam je otkrio zašto upoređuje zgrade sa ponašanjem ljudskog organizma, a dao je i savet mladim kolegama i studentima.
EP Na početku bih se osvrnuo na svečanost kojom je u maju obeležena 150. godišnjica Saveza inženjera i tehničara Srbije. Tom prilikom ste dobili zlatnu plaketu Saveza. Koliko je to priznanje za Vas važno s obzirom na činjenicu da ste dugogodišnji predsednik Društva KGH Srbije?
Branislav Todorović: Godišnjica Saveza inženjera i tehničara Srbije veliki je praznik srpske inženjerske struke koja je organizovano, među prvima u Evropi, počela sa radom јоš 1868. godine. Zlatna plaketa takve institucije svakako je veliko priznanje i satisfakcija za više od 50 godina moje posvećenosti inženjerskoj struci, koja datira od izbora teme mog diplomskog rada i diplomiranja i radu u oblasti grejanja, hlađenja i klimatizacije, ili kako se to u našoj praksi popularno naziva,u struci KGH.
EP: Šta danas obuhvata oblast KGH?
Branislav Todorović: Danas oblast KGH obuhvata mnogo toga i ne može se odvojiti od građevinarstva, arhitekture, zdrave sredine u objektima u kojima se radi, proizvodi, živi ili leči. Na otvaranju ovogodišnjeg Kongresa o KGH, istakao sam da je danas od sektora KGH verovatno samo medicina obuhvatnija i odgovornija prema ljudima, njihovom zdravlju i osećaju ugodnosti.
EP: Vaši projektni parametri koriste se za izračunavanje svih projekata grejanja i klimatizacije u bivšoj Jugoslaviji. Kako je do toga došlo?
Branislav Todorović: Već prvi moji radovi u struci bili su u vezi sa meteorologijom, odnosno klimatskim uslovima. U tim radovima sam se posvetio određivanju spoljnih temperatura u gradovima Jugoslavije za koje je trebalo obezbediti kapacitete grejanja da bi u objektima bila dostignuta određena temperatura. Tada se već zapažalo da spoljna temperatura ima stalnu tendenciju rasta, a danas se zna da je to posledica globalnog zagrevanja atmosfere. Naš proslavljeni naučnik Milutin Milanković u svojm radovima je upravo to i nagoveštavao..
EP: Sve više se govori o održivim zgradama, naseljima i gradovima, sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Da li će to u Srbiji postati realnost ili će od svega ostati samo lepa priča?
Branislav Todorović: Mi inženjeri smo sigurni da naša saznanja stalno napreduju, a kongresi o KGH i druga stručna okupljanja predstavljaju priliku za direktnu razmenu znanja, iskustva, umeća i spremnosti. Ali to nije dovoljno. Potrebno je prilagoditi ne samo školske i univerzitetske programe, već 6 omogućiti i prilike za realizaciju znanja u praksi. To je kod nas nekada postojalo, a danas je gotovo nestalo. Kongresi o KGH oduvek su bili posebno značajni jer su upravo to omogućavali. Napredak je izvodljiv i kod nas, ali će znatno kasniti. Nedostaju domaće fabrike, laboratorije i praksa.
Intervju vodio: Milisav Pajević
Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.
