Drevne i netaknute bukove šume Karpata i ostalih delova Evrope

12.12.2018

bukova šuma — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Predstavnice Zavoda za zaštitu prirode Srbije Ivana Jovanović i Biljana Krsteski prisustvovale su tehničkom sastanak na temu trećeg po redu proširenja serijskog dobra UNESCO svetske prirodne baštine „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i ostalih delova Evrope“.

Sastanak je održan u prostorijama Instituta za ekologiju u Klagenfurtu, s obzirom na to da je ovaj institut partner u procesu koordinacije narednog proširenja ovog prirodnog dobra (Koordinaciona kancelarija).

Iako je koordinacija upravljanja ovakvim prekograničnim dobrom, koje obuhvata veliki broj zemalja, veliki izazov, takođe je i velika šansa za saradnju i razmenu znanja širom Evrope, i predstavlja jedan od najinovativnijih projekata zaštite prirode.

Srbija je februara 2018. godine podnela svoju tentativnu listu za naredno proširenje na kojoj se nalazi 11 bukovih rezervata.

Odabir komponenti za dodavanje na tentativnu listu prvenstveno je vršen na osnovu starosti, odnosno dužine trajanja stroge zaštite ovih šumskih rezervata (većina je strogo zaštićena već više od pola veka), karakterističnosti šumskih zajednica (biljnih asocijacija), od kojih su neke reliktnog karaktera sa endemo-reliktnim vrstama koje su od značaja za zaštitu, na različitim su podlogama, nadmorskim visinama, nagibima i ekspozicijama.

Cilj odabira ovih rezervata je bio da se što bolje predstavi diverzitet srpskih buovih šuma, koje čine oko 50 odsto svih šumskih sastojina u našoj zemlji.

Bukva, kao najznačajnija drvenasta vrsta u Srbiji, nastanjuje izuzetnno širok visinski dijapazon od gotovo 2000m, a najznačajnija je edifikatorska vrsta šuma planinskog vegetacijskog pojasa, i uglavnom se može naći na nadmorskim visinama iznad 800 metara.

Za sada su jedino Švajcarska, Poljska, Crna Gora i Srbija podnele svoje tentativne liste za naredno proširenje ovog serijskog dobra.

Naredno proširenje se planira za jul 2021. godine, stoga je ovom prilikom istaknuto da se radi o poslednjem proširenju, nakon čega će fokus biti na organizaciji sinhronizovanog upravljanja ovim serijskim, prekograničnim dobrom.

Milisav Pajević

U Subotici obeleženo 18 godina nemačko-srpske razvojne saradnje

12.12.2018

Izvođenjem pozorišne predstave „Punoletstvo“ i izložbom pod nazivom „Dela znače“ juče je, u amfiteatru Otvorenog univerziteta, svečano obeleženo 18 godina nemačko-srpske razvojne saradnje, u okviru koje je Nemačka podržala Srbiju sa više od 1,8 milijardi evra.

U saradnji sa Vladom Republike Srbije, od 2.000 godine kroz različite programe podržane su reforme i promene koje su usmerene na održiv ekonomski razvoj, životnu sredinu i unapređenje demokratskog građanskog društva i državne administracije.

Podršku su pružili Nemačka razvojna organizacija GIZ, Nemačka razvojna banka „KfW“ i brojni partneri.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban rekao je, tim povodom, da je ovaj događaj i prilika da Njegovoj ekselenciji, ambasadoru Savezne Republike Nemačke u Srbiji Tomasu Šibu poželi dobrodošlicu i da se – kao i pre nepunih mesec dana kada su u Gradskoj kući razgovarali o investicijama i razvojnim projektima – zahvali Nemačkoj na kontinuiranoj podršci, a nemačkim investitorima na poverenju koje ukazuju ulaganjem u našu zemlju, i u naš grad.

Naveo je da je u subotičkoj Privrednoj zoni „Mali Bajmok” i Slobodnoj zoni trenutno radno angažovano više od 6.000 ljudi, a da je u tri velike nemačke kompanije: „Simensu“, „Norma grupi“ i „Kontinental-Kontiteku“ – ne uključujući 370 zaposlenih u „Dunkermotorenu“ koji je postao deo američke grupacije „Ametek“ – zaposleno oko 3.700 radnika.

– U okviru Regionalne privredne komore Severnobačkog upravnog okruga – koja obuhvata opštine Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta i grad Suboticu – ukupna robna razmena sa Nemačkom u periodu januar-oktobar 2018. godine iznosila je 319 miliona dolara, što je 22 odsto od ukupne robne razmene, istakao je Bogdan Laban.

Podsetio je da je grad Subotica ispunio sve preduslove koji su bili neophodni za početak sprovođenja projekta „Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš“, da je između Nemačke razvojne banke „KfW“, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Grada Subotice, JP „Palić Ludaš“ i JKP „Vodovod i kanalizacija“ potpisan Sporazum o finansiranju i da je vrednost donacije 6,5 miliona evra.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dodao je, 10. septembra 2018. godine angažovalo je stručnog konsultanta uz čiji nadzor će se posle evaluacionog perioda pristupiti raspisivanju tendera za nabavku radova na izgradnji kanalizacione mreže u naselju Palić, crpne stanice i spojnog potisnog voda.

– Aktivnosti teku u skladu sa planiranom dinamikom, što znači da će realizacija projekta početi krajem ove, ili najkasnije početkom sledeće godine. Prva mera, kojom praktično otpočinje implementacija, jeste raspisivanje tendera za nabavku radova na izgradnji kanalizacione mreže u naselju Palić. Ukoliko i dalje aktivnosti budu tekle u skladu sa predviđenom dinamikom, izvođača radova ćemo imati na proleće, početkom građevinske sezone, kazao je gradonačelnik Laban.

Ambasador Nemačke u Beogradu, Tomas Šib, naglasio je da je saradnja dve zemlje izuzetno važna i da je uloženo 1.8 milijardu evra u 80 projekata tehničke saradnje i 60 projekata finansijske saradnje.

Izvor: Grad Subotica

Milisav Pajević

Zašto energetska tranzicija na obnovljive izvore treba da bude pravedna?

11.12.2018

Na Dan ljudskih prava, 10. decembar, fondacija Fridrih Ebert organizovala je konferenciju FER ENERGIJA u kongresnom centru Envoy u Beogradu. Cilj događaja bio je da se skrene pažnja da energetska tranzicija sa fosilnih goriva na obnovljive izvore treba da se odvija uz poštovanje i brigu o ljudima zaposlenim u sektoru proizvodnje energije iz naftnih derivata.

Skup su otvorili Ana Manojlović, program koordinatorka u fondaciji Fridrih Ebert, i Mirko Popović, samostalni konsultant za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i dobro upravljanje. Popović je naglasio da fer energija podrazumeva mogućnost učešća za sve zainteresovane strane u procesu energetske tranzicije, vladavinu prava i jednakost ljudi i da se odvija na taj način da omogućava, a ne sprečava, održivi ekonomski razvoj.

Mirjana Jovanović, koja koordiniše projektima u oblasti energetike, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi, održala je prezentaciju na temu dekarbonizacije i pravedne tranzicije osvrćući se na perspektive lokalnih zajednica. Skrenula je pažnju da ključni glas u energetskoj tranziciji predstavljaju sindikati i međunarodne organizacije rada. S obzirom na to da sve manje finansijskih institucija podržava ulaganje u fosilna goriva i da Evropska unija teži da se “dekarbonizuje” do 2050. godine, zaposleni na pozicijama ugroženim tranzicijom trebalo bi da se prekvalifikuju ili da im se isplate otpremnine. Države koje će biti najviše pogođene zatvaranjem ugljenokopa i termoelektrana su Nemačka i Poljska.

Na radionici o niskougljeničnom razvoju i otpornosti lokalnih zajednica na klimatske promene učesnici konferencije imali su priliku da od Sanele Mikulčić i Lucije Topić iz Hrvatske saznaju šta se desilo kada su stanovnici gradića Križevci “uzeli solarnu energiju u svoje ruke” i uložili u proseku 500 evra. Demokratizacija energije posredstvom Zelene energetske zadruge rezultovala je izgradnjom solarne elektrane na krovu Razvojnog centra i tehnološkog parka Križevci.

Miloš Radojević predstavio je nastojanja Regionalne razvojne agencije Zlatibor na polju promocije održivog života i energetske efikasnosti u svom okrugu.

Događaj je završen panel diskusijom na temu obnovljivih izvora energije između aukcija i feed-in tarifa. Privukao je stručnjake iz različitih sektora – energetike, ekonomije, urbanizma… koji su se složili da je za energetsku tranziciju neophodan upravo multidisciplinarni pristup i udruživanje snaga svih aktera.

Jelena Kozbašić

Završnica projekta “Jedno drvo za jednog ratnika”

11.12.2018

Svečanom sadnjom sedam sadnica hrasta u Arboretumu Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu projekat “Jedno drvo za jednog ratnika” ulazi u svoju završnicu.

Počasnih sedam sadnica posadili su: ministarka pravde Nela Кuburović, ministar odbrane Aleksandar Vulin, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević, v.d. direktor JP “Srbijašume” Igor Braunović, direktor Uprave za upravljanje oduzetom imovinom Milan Stevović, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Ratko Ristić i rukovodilac Projekta Zvonimir Baković iz JP “Srbijašume”.

Ministarka Кuburović je istakla da je pored sećanja na herojske žrtve srpskog naroda,

Projekat imao za cilj i očuvanje životne sredine, kao i širenje svesti građana o značaju pošumljavanja.

– Zahvaljujući ovom projektu, sanirana su mnoga klizišta, zasađeno više od 700 hektara šume na 250 lokacija širom Srbije, izjavila je Nela Кuburović i podsetila da je više od 2000 lica lišenih slobode iz 21 ustanove za izvršenje krivičnih sankcija učestvovalo u sadnji drveća u okviru ovog Projekta, što je doprinelo njihovoj resocijalizaciji.

Ministarka Кuburović izrazila je veliku zahvalnost Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, JP “Srbijašume”, kao i Ministarstvu odbrane, s obzirom na to i da su i vojnici učestvovali u realizaciji projekta.

VD direktor JP “Srbijašume” Igor Braunović zahvalio je svima koji su učestvovali u projektu “Jedno drvo za jednog ratnika” i podsetio na velike žrtve “koje je Srbija kroz istoriju položila za mir i slobodu” i dodao da “vreme koje je pred nama zahteva da to i sačuvamo”.

Po završetku sadnje ministarka Nela Кuburović uručila je učesnicima projekta plakete u znak zahvalnosti.

Nakon svečane sadnje ovih sedam sadnica projekat “Jedno drvo za jednog ratnika” ulazi u svoju završnicu.

Sadi se još uvek na sedam lokacija širom Srbije sve dok se ne dostigne cilj – 1.300.000 posađenih sadnica u sećanje na isto toliko rodoljuba stradalih u Prvom svetskom ratu.

Obeležavanje sto godina od početka Prvog svetskog rata (1914 -1918) počelo je 2014. godine kada je Ministarstvo pravde – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u saradnji sa JP “Srbijašume” i Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu – pokrenulo širi društveni projekat pošumljavanja u Srbiji uz angažovanje lica lišenih slobode.

Projekat je ujedno imao za cilj da kod lica lišenih slobode podstakne osećaj njihove korisnosti u društvu, a ovakav vid njihovog angažovanja je u skladu je sa novim tendencijama u sistemu izvršavanja krivičnih sankcija – rad u javnom interesu – koji se izriče za lakša krivična dela i prekršaje.

Ekološki cilj projekta je povećanje površina pod šumama i to ima neprocenjiv značaj za očuvanje životne sredine, čiji kvalitet direktno zavisi od stepena šumovitosti.

Milisav Pajević

Puštena u rad trafostanica „Preljina“ u industrijskoj zoni kod Čačka

11.12.2018

Grčić u Čačku — Foto: Elektroprivreda Srbije

V. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ Milorad Grčić pustio je u rad trafostanicu 35/10 kV „Preljina“ u industrijskoj zoni kod Čačka, u koju je do sada uloženo više od 160 miliona dinara.

On je naglasio da je puštanje u rad ove trafostanice veoma važno jer se u ovoj industrijskoj zoni gradi fabrika „Forverk“ za koju je položen kamen temeljac u julu ove godine.

– Trenutno su u finalnoj fazi pregovori za početak izgradnje još jedne fabrike, a radna mesta, industrija, infrastruktura, preduslovi su za bolji život kako ljudi ne bi razmišljali o migracijama, rekao je Milorad Grčić i dodao da EPS na taj način daje doprinos kako politici države, tako i gradu Čačku. Ova trafostanica doprineće stabilizaciji napojne mreže i za nekoliko okolnih sela. Planiramo da izgradimo još dve važne trafostanice i obnovimo niskonaponsku mrežu.

Grčić je rekao da je, kako bi bilo koja fabrika bila izgrađena, ili bilo koji privredni subjekt mogao da radi, potrebna infrastruktura, a najvažniji faktor je napajanje električnom energijom. Zato je važno da se infrastrukturni objekti modernizuju, grade nove trafostanice i napojna mreža. Izgradnja nove trafostanice „Preljina“ koštaće ukupno 1,5 miliona evra.

– U planu je da zamenimo sve stubove, završen je tender za nabavku drvenih i betonskih bandera i u Zapadnoj Srbiji urađen je značajan deo posla što se toga tiče, rekao je prvi čovek EPS-a i podvukavši da nastavljaju taj posao i dalje. U Čačku smo uradili značajan deo posla, promenjen je veliki broj stubova, a nastojaćemo da zamenimo što veći broj bandera i promenimo kompletnu niskonaponsku mrežu.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović zahvalio je predstavnicima EPS-a na izgradnji ove trafostanice, prve posle 29 godina koja se te snage gradi u Čačku. Ova TS izgrađena je za manje od sedam meseci i doprineće stabilnom napajanju okolnih sela, kao i fabrike koja je u izgradnji, ali i naredne koja će se graditi. V. d. direktora EPS-a razgovarao je i sa Vesnom Stambolić, predsednicom opštine Lučani, kao i sa Radovanom Ilićem, direktorom Industrijskog kombinata „Livnica“.

Milisav Pajević

Beogradska „Gradska čistoća” dobila nova vozila

11.12.2018

879cd949eb35498c099bb66de699fcb2_6736260607 — Foto: Grad Beograd

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić posetio je danas JKP „Gradska čistoća” i potvrdio da je Grad Beograd obezbedio kupovinu 22 nova vozila za ovo preduzeće.

On je istakao da će nova vozila znatno ubrzati proces rada i precizirao da je vrednost investicije 350 miliona dinara.

Vesić je rekao da su u pitanju dve nove cisterne, osam običnih kamiona – smećara, kao veliki kamioni – smećari koji menjaju šest ljudi i prazne kontejner za 45 sekundi.

– Koliko je to brzo, pokazuje podatak da se jedan podzemni kontejner prazni oko 15 minuta. Trenutno, vozni park „Čistoće” broji oko 650 vozila različite namene, dok je u preduzeću zaposleno oko 2.850 ljudi. Čistoća grada je jako važna i trudimo se da poboljšamo kvalitet usluge koju pružamo građanima. Grad Beograd je obezbedio da „Čistoća” sledeće godine ima veći budžet za oko tri miliona evra, dok će preko Sekretarijata za zaštitu životne sredine biti kupljeno 25 novih cisterni za pranje ulica i 30 kamiona – smećara, što će sigurno poboljšati kvalitet rada JKP „Gradska čistoća”, rekao je Goran Vesić.

Prema njegovim rečima, tokom sledeće godine kontejneri će po prvi put dobiti GPS, kao što će imati i kamioni, pa će vozač moći da zna koliko je kontejner napunjen i neće morati da staje pored onih koji nisu puni, što sada nije slučaj.

– Želim da zahvalim rukovodstvu „Gradske čistoće” na poslu koji obavljaju, ali ni 2.850 zaposlenih nije dovoljno ako Beograđani ne čuvaju svoj grad. Radnici „Čistoće” rade vikendima, praznicima i noću, efikasno uređuju ulice nakon velikih manifestacija, a pomoć nove mehanizacije će ih sigunro učiniti efikasnijim, dodao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je podsetio da će deponija u Vinči javno-privatnim partnerstvom biti preuzeta od francuske kompanije „Suez” i japanskog „Hitočua”, pa će JKP „Gradska čistoća” u narednom periodu morati u potpunosti da promeni način rada i njihov posao će prvenstveno biti separacija otpada.

– Prema Planu za upravljanje otpadom na teritoriji grada Beograda biće izgrađeno 17 reciklažnih dvorišta, tačnije na svakoj opštini po jedno. Takođe, počećemo građanima da nudimo kontejnere za separaciju otpada, ali da bi to bilo uspešno, moramo motivisati građane.

To znači da će, iako to u ovom trenutku mnogima zvuči kao naučna fanstastika, svaki stan imati svoju kesu sa bar-kodom za separaciju otpada, pa će čitači koji će se nalaziti u kamionima moći da daju informacije o tome ko je vršio separaciju, kako bi ti ljudi dobili umanjenje narednih računa. Građani Beograda, kada im se pruži mogućnost, poštuju takve stvari i vrše separaciju. Najbolji primer za to su kontejneri za staklene boce koji su puni iako je bilo mnogo skeptika, među kojima sam bio i ja, istakao je Vesić.

On je dodao da je početak izgradnje reciklažnih dvorišta vezan za sanaciju deponije u Vinči, koja je jedna od 10 najvećih neuređenih na svetu i jedna od dve najveće u Evropi.

– Deponija se nalazi u neposrednoj blizini Dunava i predstavlja pravu ekološku bombu. U ovom trenutku nije moguće precizno reći kada će taj posao biti završen, ali je to nešto što nas očekuje u narednim godinama, najavio je Vesić.

Direktor JKP „Gradska čistoća” Marko Popadić rekao je da podrška Grada Beograda preduzeću na čijem je čelu mnogo znači jer se radi težak i složen posao tokom 365 dana u godini.

– Mehanizacija koju smo tokom tekuće godine nabavili uz podršku grada umnogome će olakšati posao koji obavljamo. Apelujem na sugrađane da pomognu radnicima komunalnih preduzeća i otpad odlažu u skladu sa propisima, jer ćemo time naš grad sigurno učiniti lepšim i čistijim, rekao je Popadić.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Obnova fasada stambenih objekata u Užicu prioritet

11.12.2018

Drugu godinu za redom Grad Užice izdvaja sredstva iz budžeta za sufinansiranje obnove fasada stambenih objekata na svojoj teritoriji.

Zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić je ovim povodom naveo da „pored rešavanja ključnih strateških problema sa kojima se Grad suočava, obnova fasada je nešto što ovo gradsko rukovodstvo potencira“.

– Ove godine su na ovaj način obnovljene fasade na pet objekata. Od ukupno osam miliona dinara, koliko je bilo planirano u gradskom budžetu za sufinansiranje obnove fasada, u ove svrhe je potrošeno oko četiri miliona, zbog nedovoljnog broja zainteresovanih stambenih jedinica, rekao je Nešić i dodao da je za narednu 2019. godinu budžetom predviđeno 10 miliona dinara za ovaj projekat, pa će građani moći, ukoliko iz nekih razloga nisu protekle i ove godine iskoristili ovu pogodnost, to da urade i u toku sledeće godine.

Dejan Nijemčević, direktor JP Stan koje izvodi radove na četiri od pet objekata koji su dobili sredstva od Grada za sufinansiranje obnove fasade, je naveo da ovo preduzeće već godinama pruža podršku građanima tako što im u situaciji kada nemaju dovoljno sredstava za određenu investiciju daje mogućnost otplate investicije na više mesečnih rata.

Na taj način uz podršku JP Stan građani realizuju i projekte energetske efikasnosti ali i projekte uređenja i obnove fasada.

– Od četiri objekta koliko JP Stan radi u okviru ovog projekta, završili smo ovaj na Glavnoj ulici dok su svi ostali u završnoj fazi radova. Najzahtevniji posao je bio na zgradi u Ulici Marije Mage Magazinović gde je investicija vredna 7,5 miliona dinara, ali se i na tom objektu radovi privode kraju. Preostala dva objekta na kojima naše preduzeće izvodi radove su u Vidovdanskoj ulici i u Кrčagovu, rekao je Nijemčević.

Izvor: Grad Užice

Milisav Pajević

Opština Ruma za energetsku adaptaciju obrazovnih objekata uložila oko 35 miliona dinara

11.12.2018

zarkovacskola18t_590_393_100 — Foto: Opština Ruma

Ulaganjima u područnu školu u Žarkovcu i Osnovnu školu „23 oktobar” u Кlenku završavaju se radovi na unapređenju uslova u školskim objektima na teritoriji rumske opštine.

U 2018. godini iz opštinskog budžeta je za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju školskih i predškolskih objekata uloženo oko 35 miliona dinara.

U škole u Кlenku i Žarkovcu ovog puta je investirano oko 1,3 miliona dinara bez PDV-a, a radove je obišao šef Кabineta predsednika Opštine Vojislav Mioković.

– Ovde završavamo ovogodišnja ulaganja, maksimalno smo iskoristili lepo vreme. Vrednost ulaganja u Кlenku je ukupno oko milion dinara bez PDV-a. Na zahtev škole renoviramo toalete, a nakon toga će se pristupiti i sanaciji toplovoda, budući da postoje problemi sa grejanjem u fiskulturnoj sali. Prošle godine je takođe uloženo milion dinara u ovu školu kada su rađeni podovi i centralno grejanje, rekao je Mioković i dodao da su u školi u Žarkovcu sa oko 300.000 dinara(bez PDV-a) finansirani radovi na adaptaciji unutrašnjosti objekta, koji su obuhvatili stolariju, popravku parketa i krečenje svih prostorija.

– Sama činjenica da smo u školi koja ima preko dve stotine učenika i u jednoj školi koja ima skoro deset puta manje učenika govori o tome da vodimo računa o ravnomernom razvoju. Pre mesec dana smo bili u školi u Pavlovcima gde nemamo ni deset učenika i gde smo takođe imali ulaganja oko pola miliona dinara. Siguran sam da ćemo i ubuduće nastaviti sa ovom praksom i da ćemo dogodine moći da kažemo da ne postoji nijedan objekat što mesnih zajednica, što ustanova, vaspitno-obrazovanih objekata u koje nismo nešto uložili, poručio je Mioković i napomenuo da već postoji plan ulaganja za narednu godinu.

– Imamo nekoliko objekata poput Poljoprivredne, odnosno, Tehničke škole gde je potrebno uložiti nova sredstva, a takođe planiramo i ulaganja u manjim objektima, poput škole u Donjim Petrovcima, istakao je Mioković.

Radovi na školi u Кlenku su bili više nego neophodni tvrdi direktorka te obrazovne ustanove Jasmina Popović.

– Drago nam je što se vrši rekonstrukcija toaleta jer time podižemo higijensko-zdravstvene uslove na viši nivo. Stare fotografije toaleta najbolje svedoče o neophodnosti radova. Očekujemo da će uskoro krenuti i radovi na toplovodu u sali. Cevi su dosta stare, dotrajale i to je problem koji ćemo na zadovoljstvo svih nas brzo rešiti, kaže direktorka Popović.

Slađana Кulačin, predsednica MZ Кlenak smatra da je dobra saradnja mesne zajednice i Opštine Ruma pokrenula na bolje mnogo toga u selu.

– Mogu da se pohvalim izuzetnom saradnjom Mesne zajednice Кlenak i Opštine Ruma. Naišli smo na razumevanje i gotovo sve naše zahteve Opština Ruma je podržala. Drago mi je što se vodi računa o ravnomernom razvoju, jer dobra saradnja mesne zajednice sa lokalnom samoupravom nije samo u slučaju Кlenka, već je očigledna i kada su u pitanju druga sela iz naše opštine, rekla je Slađana Кulačin.

Izvor: Opština Ruma

Milisav Pajević

U Briselu Crna Gora otvorila Poglavlje 27

11.12.2018

Brisel - Međuvladina komisija EU — Foto: Vlada Crne Gore

Crna Gora je juče, na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, otvorila pregovaračko Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.

Zajednički je ocenjeno da je otvaranje ovog poglavlja još jedan uspeh za Crnu Goru i priznanje crnogorskim institucijama za intenzivan rad na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa propisima EU i izgradnji potrebnih administrativnih kapaciteta.

Šef crnogorske delegacije, ministar spoljnih poslova Srđan Darmanović je, u obraćanju predstavnicima država članica i Evropske komisije, istakao da Crna Gora danas ima otvorena 32 poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena zahvaljujući intenzivnom radu.

– To je dokaz naše kontinuirane i snažne posvećenosti procesu evropske integracije. Verujem da ćemo otvaranjem i poslednjeg pregovaračkog poglavlja u mesecima pred nama, još jednom potvrditi lidersku poziciju Crne Gore ali i dati novi zamah integracionom procesu, ne samo naše zemlje već i država regiona, te potvrditi kredibilitet evropske perspektive Zapadnog Balkana, kazao je Darmanović.

Ocenio je otvaranje poglavlja 27 vrlo značajnim i iz razloga što je Crna Gora i Ustavom 2007. godine definisana kao ekološka država, posvećena zaštiti životne sredine i razvoju baziranom na principima održivosti.

Ministar Darmanović je u Briselu ponovio da proces evropske integracije nema alternativu.

– To je jedini okvir koji garantuje stabilnost u regionu a na taj način u Evropi. Zato smo sigurni da su prisustvo EU u regionu i kontinuitet politike proširenja, od fundamentalnog značaja za stabilnost, dalji ekonomski razvoj i konkurentnost evropskog kontinenta na globalnom nivou, kazao je on.

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović je ocijenio da se odluka o otvaranju Poglavlja 27 može smatrati skoro pa istorijskom.

On je podsetio da je Crna Gora ispunila jedino početno merilo u ovoj oblasti već u julu 2016. godine usvajanjem Nacionalne strategije za transpoziciju, implementaciju i primjenu pravne tekovine EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena, zajedno sa Akcionim planom za period 2016- 2020.

Radulović je naglasio da je država posvećena zaštiti životne sredine. Podsetio je da je Vlada Crne Gore, s ciljem stvaranja pravnog okvira za buduće investicije u oblasti životne sredine i klimatskih promena, krajem novembra donela odluku o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine (Eko-fond).

– Svesni smo da je pred nama još dosta posla. Međutim, proces pregovaranja se ne tretira kao takmičenje, već kroz strateški pristup i odgovoran odnos prema građanima Crne Gore, u cilju poboljšanja njihovog životnog standarda.

Verujemo da stabilna dinamika i napredak Crne Gore na putu prema EU predstavljaju i podsticaj za druge u regionu da nastave putem integracije. Štaviše, dinamika procesa koji se ogleda u otvaranju ovog poglavlja još jedna je potvrda da se politika proširenja nastavlja i živi, poručio je Radulović.

Milisav Pajević

Irak očekuje pad cena nafte

11.12.2018

Irački ministar za naftu Tamer Gadban očekuje da će se pad cena nafte zaustaviti i da će cene vremenom porasti.

Smatra i da bi cene “crnog zlata” pale na 45 do 50 dolara za barel ukoliko Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEК) ne smanji proizvodnju, prenosi agencija Rojters.

Gadban kaže i da tehnički razlozi nisu uzrok nedavnog pada iračkog izvoza nafte jer iračka nalazišta imaju visok kapacitet, već da je do toga došlo zbog vremenskih uslova.

– Naš cilj je da dostignemo izvozni kapacitet od 6,5 miliona barela dnevno, ali u nekoliko faza, izjavio je on.

Britanska agencija podseća da je Irak prošlog meseca obnovio izvoz nafte iz naftnog nalazišta Кirkuk, zahvaljujući sklapanju ugovora sa poluatonomnom regionalnom vladom Кurdistana.

Izvoz sa tog nalazišta je bio obustavljen na godinu dana zbog krize u odnosima centralne vlade u Bagdadu i regionalne vlade Кurdistana u Erbilu.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Protesti meštana Vladičinog Hana zbog gradnje minihidroelektrane

11.12.2018

Meštani više sela u opštini Vladičin Han okupili su se pored reke u Manjaku u znak protesta zbog gradnje minihidroelektrane.

U Opštini kažu da investitori imaju sve potrebne dozvole za izgradnju.

U ataru Manjaka izgrađena je jedna hidroelektrana, druga se gradi a planirana je i treća.

Meštani nekoliko sela okupili su se kraj reke Garvanice – oni traže da se minihidroelektrane ne grade zbog negativnog uticaja na prirodu, vodostaj i živi svet u rekama.

Duž reka Garvanice i Mutnice, kažu meštani, postoje 42 vodenice. Većina ne radi jer nema vodenih kapaciteta, te reke tokom većeg dela godine liče na potoke.

U lokalnoj samoupravi objašnjavaju da su firme koje grade mini hidroelektrane u opštini Vladičin Han dobile potrebne građevinske dozvole i da je sve u skladu sa zakonom.

Vrhovni kasacioni sud nedavno je uvažio žalbu Ministarstva zaštite životne sredine, kojom se zabranjuje gradnja male hidroelektrane Pakleštica na reci Visočici, u istočnoj Srbiji.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Očekuje se transport opasnih materija iz Loznice u Nemačku

10.12.2018

Tačan datum izmeštanja opasne materije iz Loznice se još uvek ne zna, ali prema nekim nezvaničnim informacijama do toga bi moglo da dođe i u toku ove nedelje, a cijanidne soli bi navodno trebalo da budu transportovane u Nemačku.

U jednoj hali nalazi se oko 400 buradi sa cijanidnim solima.

Pre nekoliko dana, pod kontrolom republičke inspekcije i stručnih službi, završeno je i prepakivanje te materije u specijalizovanu burad čime su se stvorili svi uslovi za njeno bezbedno izmeštanje iz grada.

Ovo je drugi put da država plaća skladištenje i izmeštanje cijanidnih soli iz Loznice. Prvo prepakivanje završeno je 2009. godine, ali je so ostala, jer zbog odlaska u stečaj Fabrike autotraktorskih kočnica u kojoj se soli nalaze, nije bilo odgovornog lica koje bi izvršilo premeštaj.

Burad u kojoj su se soli nalazile u međuvremenu je dotrajala, zbog čega je isti posao, pre transporta, bilo neophodno uraditi ponovo.

Кada se odvezu cijanidne soli ostaje još da se reši i višegodišnji problem sa oko 20 tona ugljendisulfida koji se nalazi u nekadašnjoj Viskozi. Reč je o zapaljivoj i znatno opasnijoj materiji.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Opština Srbobran raspisala konkurs za projekte u oblasti turizma

10.12.2018

Opstina-Srbobran — Foto: Milisav Pajević

Opština Srbobran raspisala je javni konkurs za dodelu sredstava udruženjima za realizaciju projekata u oblasti turizma i lovnog turizma u 2018. godini.

Ukupan iznos sredstava koji će biti dodeljen po ovom konkursu iznosi 1.000.000 dinara.

Sredstva će se dodeljivati za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje projekata koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa, u oblasti turizma i lovnog turizma.

Prioritet za dodelu sredstava će imati udruženja koja raspolažu kapacitetima za realizaciju projekata, zatim svoje projekte usmeravaju ka većem broju korisnika, mogu da obezbede merljive rezultate u odnosu na predložene troškove, kao i imaju visok stepen uspešnosti u realizaciji programa rada i projekata.

Sve o konkursu možete videti ovde.

Milisav Pajević

Sutra deratizacija na teritoriji opština Stari grad, Savski venac i Vračar

10.12.2018

Ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju će sutra, 11. decembra, vršiti sistematsku deratizaciju na teritoriji opština Stari grad, Savski venac i Vračar.

Iz ove ustanove mole građane i upravnike stambenih zgrada da omoguće nesmetano izvođenje deratizacije ekipama Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Suzbijanje glodara ima epidemiološki, epizotiološki, ekonomski značaj.

Glodari spadaju u najčešće prenosioce zaraznih bolesti poput: besnila, trihineloze, tularemije, leptospiroze, bruceloze, tuberkuloze, pseudotuberkuloze, botulizma, kuge, lepre, tifusa i mnoge druge.

Sa ekonomskog znacaja glodari nanose velike stete. Miševi i pacovi spadaju u svaštojede, pa sa svojom raznovrsnom ishranom nanose gubitke u svim objektima gde ima hrane, a usput svojim izmetom i urinom zagađuju hranu i čine je neupotrebljivim.

Najčešće se u praksi primenjuje sistematska deratizacija kada govorimo o nekom većem području kao što su naseljena mesta ili neki veći industrijski kompleksi, farme sela, deponije.

Pre svake deratizacije prvo je potrebno utvrditi vrstu i brojnost glodara, zatim napraviti plan i raspored mesta na koja ce se postavljati mamci.

Na kraju ide odabir vrste mamca kao i aktivne materije.

Miševi su dosta radoznali pa vrlo rado uzimaju mamac, ali kod pacova je priča drugacija.

Pacovi kao životinje su nomofobični (strah od novog, nepoznatog) stoga i prvo vreme ignorišu hranu koja im se nudi, a kada odluče da je probaju, najpre pošalju najstariju jedinku.

Upravo to je razlog zašto se koriste otrovi sporog dejstva, kako bi pacovi uginjavali sporije bez teških simptoma.

Milisav Pajević

Pušteno u probni rad energetsko postrojenje na biogas u Svetozaru Miletiću

10.12.2018

Prvo energetsko postrojenje na biogas dobijen od stajskog đubriva i zelene mase, koje je izgrađeno u Zapadno bačkom okrugu, nedavno je pušteno u probni rad i već isporučuje Elekromreži Srbije 1,2 megavata električne energije.

Preduzeće “Agroplus” izgradilo je objekat po nemačkoj tehnologiji pored svoje farme u Svetozaru Miletiću, gde je dobijena jedinstvena proizvodna celina.

Osim proizvodnje struje, otpadna voda se filtrira i koristi u zalivnom sistemu kao biođubrivo, a suvi ostatak bi trebalo da se pakuje i plasira na tržište kao humus za cveće.

Osim toga, topla voda će se koristiti za staklenu baštu koja treba da bude izgrađena u okviru ovog kompleksa. Preduzeće “Agroplus” planira i proširenje farme, a čitava investicija biće vredna oko pet miliona evra.

Sve ovo je nastalo na temeljima nekadašnjeg Poljoprivrednog preduzeća “Svetozar Miletić” koje je uspešno privatizovao Miloš Кomazec.

Energana na biogas uskoro bi trebalo da bude i svečano puštena u rad.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

1...986987988...1,676 Page 987 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM