Obnovljivi izvori ključni za rastuću globalnu potražnju za električnom energijom

20.02.2025

sunset-vetroelektrane — Foto-ilustracija: Pixabay

Globalna potrošnja električne energije raste bržim tempom nego prethodnih godina i do 2027. godine očekuje se prosečan godišnji rast od četiri odsto, pokazuju podaci iz najnovijeg izveštaja Međunarodne agencije za energiju (IEA). Ovaj rast je podstaknut ubrzanom industrijalizacijom, povećanom upotrebom klimatizacije, ekspanzijom data centara i elektrifikacijom transporta.

Najveći deo dodatne tražnje dolazi iz ekonomija u razvoju, koje će činiti čak 85 odsto ukupnog globalnog rasta potrošnje. Kina prednjači u ovom trendu, sa prosečnim godišnjim rastom potrošnje električne energije od šest odsto do 2027. godine. Glavni faktori ovog rasta uključuju snažan razvoj industrijskog sektora, povećanu proizvodnju baterija, električnih vozila i solarnih panela, kao i sve veće korišćenje električne energije za hlađenje i digitalnu infrastrukturu.

U Sjedinjenim Američkim Državama očekuje se da će povećanje potražnje za električnom energijom u naredne tri godine dostići ekvivalent trenutne potrošnje Kalifornije. Nasuprot tome, u Evropskoj uniji rast će biti sporiji – očekuje se povratak na nivoe iz 2021. godine tek do 2027, nakon pada uzrokovanog energetskom krizom u 2022. i 2023.

Pročitajte još:

Izveštaj IEA naglašava da će obnovljivi izvori energije i nuklearna energija biti ključni u pokrivanju rastuće potražnje. Predviđa se da će solarna energija sama zadovoljiti polovinu globalnog rasta potrošnje električne energije do 2027. godine, zahvaljujući smanjenju troškova i snažnoj podršci politika. U Evropskoj uniji, proizvodnja solarne energije već je nadmašila proizvodnju električne energije iz uglja, a njen udeo u energetskom miksu premašio je 10 odsto. Očekuje se da će sličan trend pratiti Kina, SAD i Indija.

Pored obnovljivih izvora, nuklearna energija doživljava snažan povratak – prognozira se da će njena proizvodnja dostići nove rekorde svake godine od 2025. godine nadalje. Zahvaljujući ovim trendovima, emisije ugljen-dioksida iz globalne proizvodnje električne energije mogle bi se stabilizovati u narednim godinama, nakon rasta od jedan odsto u 2024.

Ovi podaci jasno ukazuju na to da je prelazak na obnovljive izvore ne samo ekološki nužan već i ključan za održavanje stabilnog snabdevanja energijom u uslovima rastuće globalne potražnje.

Energetski portal

Održiva marikultura – povećanje proizvodnje hrane iz mora uz očuvanje biodiverziteta

19.02.2025

2150699453 — Foto-ilustracija: Freepik (AI)

Porast globalne populacije prati i sve veća potražnja za hranom, dok istovremeno brojni izazovi ugrožavaju njenu sigurnost – od klimatskih promena i gubitka biodiverziteta do nepravilnog upravljanja prirodnim resursima i zagađenja. Kako bi se odgovorilo na ove izazove, razvijaju se održivi pristupi poput regenerativne poljoprivrede i marikulture, koji mogu pomoći u očuvanju ekosistema i obezbeđivanju stabilnih izvora hrane.

More pokriva više od 70 odsto Zemljine površine i predstavlja značajan izvor hrane. Ipak, njegov kapacitet nije neograničen. Marikultura, specijalizovana grana akvakulture, podrazumeva uzgoj ribe, školjki, algi i drugih morskih organizama u slanoj vodi. Marikultura može igrati ključnu ulogu u budućnosti prehrambene industrije – ali samo ako se razvija pažljivo i strateški, kako bi se minimizirao njen negativan uticaj na biodiverzitet. Za razliku od tradicionalnog ribarstva, marikultura omogućava kontrolisan uzgoj u specifičnim uslovima, smanjujući pritisak na divlje vrste i obezbeđujući stabilnu i predvidivu proizvodnju hrane.

Prema istraživanju koje je predvodio Univerzitet u Mičigenu, moguće je povećati proizvodnju hrane iz mora, dok se istovremeno smanjuju negativni uticaji marikulture na biodiverzitet – kroz strateško planiranje. Istraživači su razvili model za procenu efekata marikulture na populacije više od 20.000 vrsta morskih organizama do 2050. godine, prema različitim scenarijima. Osim specifičnosti o tome šta se gde uzgaja, u obzir su uzeti i različiti klimatski scenariji, koji uzimaju u obzir nivo zagrevanja i emisije gasova staklene bašte.

Pročitajte još:

Prema najboljem scenariju, ako bi se farme postavile na područjima sa najmanjim negativnim uticajem na životnu sredinu, proizvodnja školjki mogla bi da poraste za 2,36 puta, a riba za 1,82 puta. Istovremeno, ovakvim strateškim planiranjem, globalni negativni uticaji na biodiverzitet mogli bi da opadnu za 30,5 odsto, dok sama marikultura, kao način proizvodnje, ne bi bila ugrožena, već bi nastavila da raste na ekološki održiv način. S druge strane, najgori scenario, u kojem bi se farme gradile na lokacijama sa najvećim štetnim posledicama po biodiverzitet, pokazao je da bi negativni uticaji mogli biti četiri puta veći nego kada bi se marikultura razvijala nasumično.

Naučnici ističu da ne postoji univerzalno rešenje koje bi omogućilo održivu primenu marikulture, jer se strategije moraju prilagođavati specifičnostima svakog regiona. Ipak, važno je napomenuti da i najbolji scenariji nisu bez svojih negativnih posledica. Naime, čak i u optimalnim uslovima, marikultura može imati uticaj na određene morske vrste, poput kitova, foka i morskih lavova, jer se one mogu nalaziti u područjima koja su u neposrednoj blizini farmi.

Ipak, kako bi se marikultura razvijala na održiv način, ključno je da se unapred razumeju sve moguće negativne posledice. Na taj način, mogu se razviti strategije koje će minimizirati ove uticaje, omogućavajući marikulturi da nastavi da raste, ali na ekološki odgovoran način.

Katarina Vuinac

Za jačanje klimatske otpornosti u Keniji i Srbiji 130 miliona dolara

19.02.2025

šuma — foto-unspash: Pixabay/ fietzfotos

Zeleni klimatski fond (GCF) odobrio je finansijska sredstva za dva nova projekta, ukupne vrednosti veće od 130 miliona dolara, koji će pomoći u jačanju klimatske otpornosti i promovisanju održivog razvoja u Keniji i Srbiji. Saopšteno je to tokom 41. sastanka Upravnog odbora GCF-a, koji se održava u Južnoj Koreji.

Ove inicijative predvodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), a predstavljaju značajnu investiciju koja će poboljšati sposobnost ranjivih zajednica da se prilagode klimatskim promenama, unapredi životni standard i smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

„Ova značajna odluka potvrđuje snagu partnerstva FAO i GCF, kao i našu ključnu ulogu u ubrzavanju pristupa zemalja klimatskom finansiranju. Zajedno možemo nastaviti sa širenjem rešenja koja istovremeno transformišu sisteme poljoprivrede i hrane i omogućavaju postizanje globalnih ciljeva u oblasti ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja”, rekao je Kaveh Zahedi, direktor FAO Kancelarije za klimatske promene, biodiverzitet i životnu sredinu.

Prvi GCF projekat u Srbiji

U Srbiji je nedavno odobren projekat vedan 84 miliona dolara, čiji je cilj jačanje otpornosti šuma, čime će se doprineti energetskoj bezbednosti i podržati životni standard 3,6 miliona ljudi, što predstavlja više od polovine stanovništva zemlje.

Ovo je prvi GCF projekat u Srbiji koji se odnosi na jednu zemlju i uključuje 25 miliona dolara GCF bespovratnih sredstava i 59 miliona dolara u sufinansiranju, uglavnom od strane Vlade Srbije. Projekat je razvijen u saradnji sa FAO, u bliskoj koordinaciji sa Upravom šuma Republike Srbije i drugim ključnim nacionalnim partnerima.

Pročitajte još:

Skoro 40 odsto stanovništva Srbije oslanja se na drva za ogrev, što stavlja veliki pritisak na šume i otežava ostvarivanje klimatskih ciljeva zemlje. Ovaj projekat će odgovoriti na taj izazov kroz podršku pošumljavanju 7.000 hektara sa klimatski prilagodljivim vrstama drveća, rekultivaciju 51.000 hektara degradiranih šuma, kao i obuku više od 2.500 šumskih menadžera u klimatski prilagodljive prakse.

„Projekat će takođe angažovati privatni sektor u održivim lanacima vrednosti biomase i težiti mobilizaciji 50 miliona dolara privatnog kapitala za podršku dekarbonizaciji poljoprivrednih preduzeća. Takođe, u njega će biti investirano 13 miliona dolara u razvoj kapaciteta i transfer tehnologije za više od 4.250 pojedinaca iz javnih i privatnih institucija, a biće ažurirani nacionalni kurikulumi kako bi se obezbedio benefit za više od 10.000 studenata. Ovaj sveobuhvatan pristup ima za cilj smanjenje ranjivosti i unapređenje održivog razvoja”, saopšteno je iz FAO.

Kenija

U Keniji je projekat vredan 50 miliona dolara (29,2 miliona dolara GCF grant i 20,8 miliona dolara sufinansiranja) transformisaće poljoprivredne lance vrednosti u zapadnom delu Kenije, uz obalu jezera Viktorija. Korist će imati 2,7 miliona ljudi, od čega je polovina žena.

Ovaj gusto naseljeni region u velikoj meri zavisi od poljoprivrede, ali klimatske promene, poput povećanja temperatura, nepredvidivih padavina i poplava, ugrožavaju sigurnost hrane i životne uslove.

Inicijativa se sprovodi u saradnji sa Vladom Kenije, Agriterrom (organizacija koja pruža podršku poljoprivrednim zadrugama) i Vladom Danske. Promovisaće prakse otporne na klimatske promene i sa niskim emisijama ugljen-dioksida u šest lanaca vrednosti: mlijeko, živina, kafa, čaj, voće i afričko lisnato povrće.

Projekat će promovisati održive prakse upravljanja zemljištem na 30.000 hektara i stvoriti do 3.000 radnih mesta, a obezbediće obuku i podršku za više od 143.000 farmera.

Energetski portal

Globalni strateg u energetskim izazovima

19.02.2025

700kw_Harmons Grocery store_Santa Clara_ Utah_USA_installed by Creative Energies (2) — Foto: SolarEdge

U današnjem svetu, koji se suočava s izazovima poput klimatskih promena, globalnog zagađenja i neophodne energetske transformacije zbog mreže isprepletanih razloga, SolarEdge se izdvaja kao lider u oblasti obnovljivih izvora energije. S obzirom na stalni rast potrebe za električnom energijom, kao i povećanje broja električnih uređaja i automobila na struju na putevima, postaje sve teže da se isprati potrošnja i identifikuju mogućnosti za uštedu. Upravo tu SolarEdge nudi niz rešenja koja mogu olakšati ovu situaciju.

Sa više od 4,1 milion nadgledanih sistema širom sveta, SolarEdge je postao monumentalni igrač u optimizaciji energetske potrošnje i osiguravanju bezbednosti sistema, što omogućava da se umanji rizik od požara i drugih visokonaponskih incidenata. Njihova DC-Optimized tehnologija redefiniše budućnost energetskog sektora jer postavlja nove standarde za efikasnu proizvodnju i upravljanje solarnom energijom.

Pored mnogih stvari, SolarEdge je vlasnicima kuća omogućio, osim da proizvode svoju solarnu energiju, da je i skladište i upravljaju njom na najefikasnije načine, zahvaljujući operativnom sistemu koji kreira personalizovane energetske programe na osnovu budžeta, energetskog načina života, aparata i drugih podataka. Vlasnici kuća pomoću jedne od niza aplikacija mogu pratiti sve što ih interesuje. Sa preko 3,4 miliona instaliranih solarnih sistema na domovima, kompanija demonstrira praktičnu primenu svojih inovacija.

Globalno prisustvo kompanije očitava se svakako kroz njeno delovanje u više od 140 zemalja, sa preko 4.200 zaposlenih i kroz 55 GW instalirane opreme. Sistemi kompanije SolarEdge godišnje omogućavaju smanjenje emisija gasova staklene bašte za 40 miliona tona, što je ekvivalentno godišnjim emisijama ugljen-dioksida nekih od najpoznatijih gradova sveta.

Osim toga, kompanija neguje mnoge vrednosti i ima preko 165 žena na rukovodećim mestima. Reciklažom 83 odsto proizvedenog otpada dalje odslikavaju svoju posvećenost društvenoj odgovornosti i održivom upravljanju resursima.

Stoga nije reč samo o kompaniji iz solarne industrije već i važnom učesniku u globalnoj energetskoj revoluciji, što će potvrditi intervju sa Jernejom Blajem, menadžerom prodaje za Zapadni Balkan.

U FOKUSU:

Nudite širok spektar rešenja i usluga za upravljanje energijom. Kada biste morali kroz nekoliko rečenica da opišete novom klijentu šta to sve SolarEdge radi, šta biste naveli?

– SolarEdge nudi sofisticirana i sveobuhvatna rešenja za upravljanje energijom, prilagođena širokom spektru potreba, kako bi bili zadovoljeni sve veći zahtevi domaćinstava, preduzeća i energetskih sistema. U srži naše ponude je težnja ka maksimiziranju proizvodnje energije uz povećanje energetske efikasnosti, garantovanju bezbednosti, te unapređenju pametnog upravljanja energijom. Naši optimizatori snage, uzmimo za primer, poboljšavaju učinkovitost solarnih panela smanjenjem problema kao što su senke ili neusklađenost panela, osiguravajući da svaki panel dostigne svoj puni potencijal.

Bezbednost predstavlja ključni aspekt naših rešenja. Inovativne tehnologije poput SafeDC™ automatski smanjuju napon sistema u vanrednim situacijama ili tokom održavanja kako bi se zaštitili ljudi i imovina, dok Sense Connect detektuje potencijalne električne greške pre nego što one eskaliraju. Ove tehnologije potvrđuju našu predanost sigurnosti i pouzdanosti, nudeći korisnicima bezbrižnost.

Ukratko, SolarEdge ne samo da obezbeđuje rešenja za solarnu energiju već svoje klijente osnažuje pružanjem moćnih alata za efikasniju i bezbedniju proizvodnju, upravljanje i korišćenje energije.

Koliko aplikacija trenutno imate u ponudi i šta se sve može postići putem njih? Kakva su iskustva korisnika s ovim aplikacijama?

– SolarEdge nudi paket aplikacija dizajniranih da zadovolje različite potrebe korisnika, od instalacije do tekućeg upravljanja energijom.

• SolarEdge ONE: Reč je o sveobuhvatnoj platformi za upravljanje energijom, koja omogućava korisnicima da kontrolišu proizvodnju, skladištenje i potrošnju energije. Posebno je koristana za optimizaciju korišćenja energije i obezbeđivanje ekonomičnosti.

• SolarEdge GO: Fokusirana na instalatere, ova aplikacija pojednostavljuje proces instalacije, čineći je bržom i efikasnijom za puštanje u rad i održavanje sistema.

• mySolarEdge: Aplikacija prilagođena vlasnicima kuća, pruža uvid u realnom vremenu u njihov sistem solarne energije, uključujući proizvodnju, potrošnju i status skladištenja.

• SolarEdge Designer: Moćan alat za planere projekata i dizajnere, koji pomaže da se kreiraju detaljni i optimizovani rasporedi solarnog sistema koji maksimiziraju performanse.

Što se tiče aplikacija, nadaleko su hvaljene zbog svog intuitivnog korisničkog iskustva i praktičnih uvida koje pružaju. Od instalatera do krajnjih korisnika, SolarEdge aplikacije transformišu način na koji su sistemi solarne energije dizajnirani, implementirani i kako se njima upravlja.

Intervju vodila: Milica Vučković

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Nemački Continental najavio otkaze – Nastavak krize u auto-industriji

19.02.2025

auto industrija,fabrika, automobili, mehanizam — Foto-ilustracija: Unsplash (elena-mozhvilo)

Jedna od vodećih zemalja evropske auto-industrije, suočava se sa sve većim izazovima na tržištu. Najnovija vest stiže od kompanije Continental, poznatog nemačkog dobavljača delova za automobile.

Continental AG je vodeća multinacionalna kompanija iz Nemačke koja se bavi proizvodnjom raznih auto-delova. Osnovana je 1871. godine i ima sedište u Hanoveru, Nemačka. Continental je poznat po proizvodnji pneumatika, ali njihov asortiman uključuje i razne druge komponente, sisteme i tehnologije za automobilsku industriju, uključujući kočnice, elektroniku, telematiku i druge auto-sisteme. Kompanija je jedan od najvećih dobavljača u auto-industriji i ima veliki uticaj na globalno tržište vozila, a svoje poslovne jedinicie ima i u Srbiji.

Kompanija je potvrdila da će do 2026. godine ukinuti još 3.000 radnih mesta u sektoru za istraživanje i razvoj. Iako deo ukidanja radnih mesta pada na druge zemlje, više od polovine ovih otkaza odnosi se na pogone u Nemačkoj.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (maksym-kaharlytskyi)

Prema zvaničnim najavama, većinu ljudi kompanija planira da zadrži kroz reorganizaciju, dok se deo smanjenja radne snage očekuje prirodnim odlivom (odlazak u penziju, odlazak zaposlenih iz drugih razloga i slično). Međutim, upozorava se da to neće biti dovoljno da se izbegne zatvaranje određenih objekata, poput postrojenja u Nirnbergu, dok su i druge lokacije u saveznoj pokrajini Hesen i Bavarskoj takođe ugrožene.

Ovakve mere usledile su nakon ranijih rezova koje je Continental sproveo, jer je prošle godine, najavio ukidanje preko 7.000 radnih mesta u okviru strategije smanjenja troškova, kako navodi agencija DPA. Uprkos ranijim naporima, kompanija sada naglašava da i dalje neće dostići željene finansijske ciljeve, što se pripisuje „izazovnoj tržišnoj situaciji“.

Gledano šire, ovaj slučaj nije usamljen: i druge nemačke i evropske kompanije osećaju pritisak. Nedavno su i proizvođači kao što su Porsche i Volkswagen objavili smanjenje broja radnih mesta, dok su BMW i Stellantis (vlasnik brendova Fiat i Jeep) upozorili da će im poslovni rezultati verovatno biti ispod očekivanja.

Kineska konkurencija, rast cena energenata i prebacivanje na električna vozila samo su neki od razloga zbog kojih tradicionalne fabrike i dobavljači u Nemačkoj prolaze kroz turbulentan period.

Energetski portal

Centar za unapređenje životne sredine lansirao je kurs za prozjumere

19.02.2025

solar , panel NOVO — Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Centar za unapređenje životne sredine lansirao je besplatan online kurs koji detaljno vodi polaznike kroz proces sticanja statusa kupca-proizvođača električne energije i izgradnju solarne elektrane za sopstvene potrebe.

Ovaj edukativni program osmišljen je s ciljem da solarna energija postane dostupna svima, nudeći tačne informacije i praktične savete – od osnovnih principa solarne energije, preko tehničkih detalja izgradnje i priključenja na elektrodistributivnu mrežu, do načina obračuna potrošnje i opcija finansiranja.

Pročitajte još:

Kurs je prilagođen svim zainteresovanim građanima, bez obzira na prethodno znanje, a može se pratiti u bilo koje vreme i tempom koji korisniku najviše odgovara. Iako nije neophodno, poželjno je osnovno razumevanje energije i električnih sistema.

Po završetku kursa, polaznici će steći ključna znanja o korišćenju solarne energije u domaćinstvu, optimizaciji potrošnje, proceduri priključenja na mrežu i mogućnostima finansiranja izgradnje solarne elektrane.

Ova inicijativa doprinosi širenju upotrebe obnovljivih izvora energije i podstiče građane na energetsku nezavisnost i održivost.

Besplatan kurs možete pronaći ovde.

Energetski portal

Da li stvarno štedimo na proizvodima kojima uskoro ističe rok trajanja

19.02.2025

cheese-dairy-mlečni proizvodi-sirevi-prodavnica-radnja — Photo-illustration: Pixabay

U zavisnosti od proizvoda, na deklaracijama artikala mora da piše „upotrebljivo do” ili „najbolje upotrebiti do”. Postavlja se pitanje po čemu se razlikuju ta dva termina i kvalitet prehrambenih proizvoda, kojima je zbog približavanja isteka roka najčešće snižena cena.

Ukoliko se neki proizvod nudi sa velikim popustom, to najčešće znači da mu uskoro ističe rok upotrebe. Obaveza trgovaca je da vidno obeleže kada rok ističe.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača ističe da rok važenja istaknut na ambalaži propisuje proizvođač i da je u datom roku artikal ispravan za korišćenje i konzumaciju, osim u slučaju oštećenja proizvoda pod uslovom da to utiče na sam proizvod.

Pročitajte još:

„Ako je robi istekao rok, ona se ne može dalje upotrebljavati, već se postupa u skladu sa zakonom i procedurama za uništavanje hrane biljnog ili životinskog porekla od strane licenciranih firmi za to”, kaže Perinčićeva.

U zavisnosti od robe, na deklaracijama mora da piše „upotrebljivo do” ili „najbolje upotrebiti do”. „Upotrebljivo do” stoji na namirnicama koje ne smeju da se koriste posle navedenog datuma zbog mikrobiološke neispravnosti.

„To su lako kvarljive namirnice, mleko, jaja i meso, a imamo i oznaku ‘najbolje upotrebiti do’ koja se koristi za sve ostale proizvode koji mogu da se koriste i nakon tog roka, ali menjaju neka karakteristična svojstva. To su keks, testenine, čokolada, čajevi, kafa, brašno, pirinač. Ono što je za potrošače bitno jeste da ukoliko proizvod ima oznaku ‘najbolje upotrebiti do’, onda mogu da ga koriste i posle tog roka, ali taj proizvod ne sme da se nađe u prometu”, navodi Perinčićeva.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Gradi se najveće baterijsko skladište energije na svetu od 12,5 GWh

18.02.2025

Rija, Saudijska Arabija — Foto-ilustracija: Pixabay

Najveće baterijsko skladište energije na svetu gradi se u Saudijskog Arabiji, a ima za cilj da doprinese razvoju industrije obnovljivih izvora energije i ostvarivanju ciljeva Saudijske vizije 2030, sa optimalnim energetskim miksom od 50 odsto energije iz obnovljih izvora.

Nedavno su BYD Energy Storage i Saudijska elektroenergetska kompanija potpisali ugovor za projekat baterijskog skladištenja sa kapacitetom od 12,5 GWh. U kombinaciji sa prethodno isporučenim projektom od 2,6 GWh, ukupna saradnja sada dostiže 15,1 GWh.

Ova saradnja pokazuje odlučnost Saudijske elektroenergetske kompanije da uvede napredne tehnologije za skladištenje energije, kako bi unapredila efikasnost korišćenja energije i podstakla razvoj sektora obnovljivih izvora energije.

Sistemi za skladištenje energije kapaciteta 12,5 GWh biće potpuno integrisani u sistem prenosa energije Saudijske Arabije, igrajući ključnu ulogu u rešavanju izazova koji su nastali zbog sve većeg broja sistema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, obezbeđujući stabilnu snabdevenost energijom i zadovoljavajući vršne energetske potrebe.

Pročitajte još:

U međuvremenu, doprinosiće razvoju energetske infrastrukture Saudijske Arabije na fleksibilan, efikasan i ekonomski način, pomažući u energetskoj transformaciji i dajući podsticaj nacionalnoj energetskoj bezbednosti.

Baterijska energetska oprema u potpisanim projektima biće instalirana na pet lokacija. BYD Energy Storage će Saudijskoj elektroenergetskoj kompaniji isporučiti ESS (Energy Storage system) nove generacije pod nazivom MC Cube-T. Sistemi koriste globalno pionirsku CTS (Cell-to-System) super-integrisanu tehnologiju, sa Vcts indeksom (proporcija zapremine ćelije prema zapremini sistema) koji prelazi 33 odsto.

Kao značajan uspeh u industriji, ovaj potpis će redefinisati vrednost i status skladištenja energije zasnovanog na elektrohemiji u globalnom energetskom sistemu.

Energetski portal

Kipar i Egipat potpisali sporazum za izvoz gasa na evropski kontinent

18.02.2025

Nil_Egipat — Photo-illustration: Unsplash (Mo Gabrail)

U Kairu je potpisan sporazum između Egipta, Kipra i italijanskog energetskog giganta Eni, kojim se predviđa razvoj i izvoz gasa iz kiparskog nalazišta Kronos na evropska tržišta kroz infrastrukturu Egipta. Ceremonija potpisivanja održana je tokom otvaranja sajma energetike u Egiptu.

Sporazum predstavlja značajan korak u kreiranju energetskog centra na istočnom Mediteranu, koristeći postojeću infrastrukturu Egipta, dok Kipar pozicionira kao proizvođača i izvoznika gasa, kako je navedeno na zvaničnoj stranici Enija.

Sporazum takođe definiše strukturiran plan za brz razvoj gasnog nalazišta Kronos, koje se nalazi van obale Kipra. Gas će biti transportovan u Egipat na obradu u postojećim postrojenjima na gasnom polju Zohr, pre nego što bude prosleđen u postrojenje za LNG u Damijeti i izvezen na evropska tržišta, navodi se na sajtu Vlade Egipta.

Pročitajte još:

Gasno polje Kronos, otkriveno 2022. godine, nalazi se u bloku 6 ekskluzivne ekonomske zone Kipra i sadrži više od tri biliona kubnih metara gasa.

Eni, koji deluje na Kipru od 2013. godine, upravlja blokom 6 sa 50 posto udela, zajedno sa blokom 8, a ima udele i u blokovima 7 i 11.

Izvršni direktor Enija, istakao je da sporazum omogućava brzu komercijalizaciju kiparskog gasa, poboljšavajući energetsku sigurnost i konkurentnost snabdevanja. Eni je inače prisutan u Egiptu od 1954. godine. Kompanija je trenutno vodeći proizvođač u zemlji, sa sopstvenom proizvodnjom od oko 280.000 barela nafte dnevno u 2024. godini. Eni posluje u Egiptu preko svoje potpuno vlasničke podružnice IEOC i drži 50 odsto udela u Damietta LNG postrojenju.

Energetski portal

Leko: Balkan Solar Summit fokusiran na izazove u oblasti OIE i dekarbonizaciju

18.02.2025

Balkan Solar Summit okupiće stručnjake, poslovne lidere i donosioce odluka iz više zemalja sveta, kako bi zajednički predložili način kako da izgradimo održivu energetsku budućnost. Konferencija će biti održana 27. i 28. februara u prestižnom prostoru Banskog dvora u Banja Luci.

Na ovogodišnjem Balkan Solar Summitu ključne teme su veliki energetski projekti iz OIE u regionu, podela rizika u strukturiranju projekata (razvoj, izgradnja, finansiranje i otkup energije), integracija OIE u elektroenergestki sistem sa rešenjima za skladištenje, stabilnost i sigurnost energetskog sistema, CBAM, kao i aktuelnosti na tržištu električne energije.

Pored navedenih tema, biće obrađeno još dosta drugih, kao i zanimljivosti vezane za energiju iz obnovljivih izvora. Kompletan program Samita svi zainteresovani mogu videti na web sranici www.solarsummit.ba. Ervin Leko, programski direktor Balkan Solar Summita, pojasnio nam je šta će sve dešavati tokom ova dva dana konferencije.

Koje stručnjake možemo očekivati na ovogodišnjoj konferenciji?

– Sa zadovoljstvom mogu reći da smo osigurali najveća imena iz polja energetike, bolje reći iz oblasti obnovljivih izvora energije kako iz regiona, tako i šire. Glavni kriterijum kod odabira je bio da su moderatori i panelisti osobe iz realnog sektora sa ostvarenim referencama u svojim karijerama, te da su se dokazali do sada aktivnim učestvovanjem na mnoštvu međunarodnih konferencija, gde su predstavili svoje projekte. Među panelistima imamo predstavnike iz svih zemalja regiona, kao i predstavnike zemalja EU, pa i dalekog Japana. Već do danas, petnaestak dana pre početka Samita, svoje učešće su i dolazak na Samit potvrdili predstavnici kompanija iz 15 zemalja, što nam je dokaz da smo pogodili sa programom samita, temama i odabirom moderatora i panelista.

Pročitajte još:

Šta očekujete od Balkan Solar Summit 2025?

Cilj ovogodišnjeg Samita je predstaviti presek trenutnog stanja u regionu kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, sa posebnim naglaskom na položaj Bosne i Hercegovine na putu dekarbonizacije elektroenergetskog sektora u regionu. Takođe razmeniće se stručna mišljenja o ključnim problemima na putu dekarbonizacije, predstaviće se mnoštvo kako završenih projekata, tako i novih projekata koji su na putu da uskoro budu na mreži, razgovaraće se o zakonskoj i drugoj regulativi u regionu, nedostatku iste kako bi se ubrzale aktivnosti na novim MW iz obnovljivih izvora, pričaćemo o preprekama za strane investitore, o metodama finansiranja i drugom. Sve navedeno ima za cilj da na kraju otvori put ka novim projektima i novim partnerstvima.

Koliko ovaj događaj doprinosi povezivanju kompanija i sklapanju saradnji?

– Balkan Solar Summit, kao najveći regionalni događaj kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, je već poslednjih godina mnogo doprinio na regionalnoj saradnji, jer ovde su prisutni stručnjaci i sa zapada i sa istoka i sa severa i sa juga, stručnjaci koji nemaju nikakvih barijera niti predrasuda, samo imaju jedan cilj, a to je postizanje nulte emisije ugljenika (net-zero) do sredine 21. veka i što stabilniji i sigurniji energetski sistem, kao i što kvalitetniju električnu energiju za krajnjeg potrošača. Tokom i nakon prošlogodišnjeg samita sa zadovoljstvom mogu reći da je uspostavljeno niz poveznica što je na kraju dovelo do novih investicija u regionu i dolaska novih investitora.

Kakve konkretne rezultate očekujete da proizađu iz ovog dvodnevnog događaja ?

– Nabrojaću samo neke konkretne rezultate koje očekujemo od Samita:

Učenici iz različitih sektora će stvoriti nove poslovne kontakte i partnerstva, što može dovesti do budućih saradnji i zajedničkih projekata. Prezentacije i paneli o uspešnim projektima mogu pomoći investitorima da prepoznaju atraktivne mogućnosti ulaganja u solarne i obnovljive projekte u regionu. Diskusije o regulativama mogu rezultirati predlozima za poboljšanje zakonodavnog okvira koji podržava razvoj obnovljivih izvora, što u svakom slučaju može dovesti do povoljnijeg poslovnog okruženja.

Učenici samita mogu steći nova znanja, što će im omogućiti da bolje implementiraju aktivnosti oko obnovljivih izvora energije u svojim kompanijama. Očekujemo da samit svakako doprinese većoj svesti o važnosti i značaju korišćenja obnovljivih izvora energije.

Samit može poslužiti kao platforma za dalju saradnju među državama u regionu, organizacijama i privatnim sektorom u cilju zajedničkog rešavanja izazova u industriji obnovljivih izvora energije. Povećano ulaganje u solarne i druge projekte iz obnovljivih izvora energije može doprineti rastu lokalne privrede kroz stvaranje radnih mesta i razvoj novih tehnologija.

Ovi rezultati mogu imati dugoročne pozitivne posledice za region, potičući održivi razvoj i smanjenje emisija gasova staklene bašte, čime se doprinosi globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, što nam je svima prioritetni zadatak u vremenu ispred nas.

Koji panel po Vašem mišljenu će privući najviše interesovanja i zašto?

– Teško mi je sada tačno odgovoriti na Vaše postavljano pitanje, jer ja sam uveren da će svi paneli privući maksimalno interesovanje, jer najveće interesovanju inače u energetici privlače ljudi iz realnog sektora, stručnjaci sa realnim i dokazanim referencama. Kao moje favorite mogu navesti panel na kojem će se predstaviti veliki projekti u regionu koji su završeni i koji već proizvode obnovljivu energiju, znači stručnjaci će nam predstaviti na koje probleme su nailazili kod razvijanja projekata i na šta trebaju najveću pažnju obratiti investitori na razvoju i izgradnji svojih budućih projekata. Takođe, imamo panel koji će razmatrati uticaj primjene EU CBAM regulative na proces dekarbonizacije u sektoru električne energije na Zapadnom Balkanu. Očekujemo da od najkompetentnijih osoba dobijemo odgovore na pitanja: „Da li CBAM ima potencijal da deluje podsticajno ili će kao mera biti destimulativan za sam proces dekarbonizacije u energetskom sektoru?” i „Koji su implementaciono primenjivi i ostvarivi scenariji i okviri za efikasnu dekarbonizaciju elektro energetskog sektora na Zapadnom Balkanu?”.

Pored navedena dva panela, panel tržišta električne energije uvek privlači najveće interesovanje. Drugoga danasamita takođe očekujemo maksimalan interes za panele, budući da smo programom predvidjeli dve zanimljive teme na panelima: Energy Storage Systems, kao i sigurnost i stabilnost energetskog sistema u uslovima tranzicije na obnovljive izvore energije.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Najveći avion na svetu prevoziće lopatice vetroturbina duže od fudbalskog terena

18.02.2025

Energija iz vetra ima nedovoljno iskorišćen potencijal, za čije puno oslobađanje je potreban, između ostalog, i dalji razvoj infrastrukture. Putevi kojima se prevoze lopatice vetroturbina neretko su nepogodni za njihov transport, zbog ograničene širine, a posebno na delovima gde se nalaze tuneli, mostovi i veće krivine. Najveći raspon lopatica koji u ovom trenutku može da se prevozi putevima nije duži od 70 metara.

Efikasnost proizvodnje energije iz ovog izvora zavisi i od dužine samih lopatica. To znači da povećanje efikasnosti rada vetroturbina zahteva i produžavanje njenih lopatica. Kako bi se omogućilo da one u budućnosti dostignu dužinu i preko 100 metara, potrebno je pronaći drugačiji način njihovog transporta.

Jedno od mogućih rešenja dolazi u obliku inovativnih tehnologija, kao što je WindRunner – najveći avion na svetu, dizajniran za prevoz ovih ogromnih lopatica. Ovaj avion omogućiće transport lopatica dužine do 105 metara, što je, poređenja radi, duže od standardnog fudbalskog terena.

Pročitajte još:

WindRunner moći će da sleti na polupripremljene zemljišne staze koje su duge 1.800 metara, što je značajno kraće od standardnih pista. Zahvaljujući takvom dizajnu, lopatice vetroturbina moći će da se isporuče gotovo direktno do mesta njihove instalacije.

Najveći avion ikada izrađen bio je Antonov An-225, dizajniran za transport tereta, sa zapreminom teretnog prostora od oko 1.160 kubnih metara. Međutim, kada bude završen, WindRunner će pomeriti granice mogućeg, sa zapreminom od neverovatnih 8.200 kubnih metara, kako je saopšteno na zvaničnom sajtu kompanije Radia, koja razvija ovaj revolucionarni avion.

Katarina Vuinac

Otkriven zakopani otpad na odlagalištu Kostak u Sloveniji

18.02.2025

plastika , zagađenje , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Na području Centra za upravljanje otpadom Kostak u Krškom, započelo je detaljno iskopavanje nakon što su preliminarna merenja pokazala sumnjive koncentracije materijala u tlu. Inspekcijska akcija završila je otkrićem raznolikog otpada zakopanog duboko u zemlji.

Kostak je vodeće komunalno i građevinsko preduzeće u Sloveniji, sa sedištem u Krškom, koje pruža širok spektar usluga. Među njihovim glavnim projektima su gradnja hidroelektrana na reci Savi, razvoj centra za upravljanje otpadom koji uključuje sortirne linije za komunalni otpad i proizvodne linije za alternativna goriva, kao i izgradnja pokrivenih kompostišta. Osim toga, Kostak proizvodi sekundarne sirovine za industriju, kao što su plastika, papir, karton, metali i staklo.

Prva faza iskopavanja, koja je započela 27. januara i nastavila se 7. februara 2025. godine, otkrila je slojeve koji uključuju folije, ambalažu, tekstil, bolnički otpad i mešani komunalni otpad na dubinama između 3,60 i 5,50 metara. Ovi nalazi podstakli su Inspektorat za okoliš i energetiku (IRSOE) na proširena iskapanja koja obuhvataju površinu od približno 1.500 kvadratnih metara.

Pročitajte još:

Istraživanja su prvenstveno pokrenuta nakon što su merenja Geološkog zavoda Slovenije (GeoZS) izvedena 17. decembra 2024. nisu pružila jasne pokazatelje o prisutnosti otpada, što je zahtevalo daljnje proaktivne korake IRSOE da utvrdi stvarno stanje.

S obzirom na pronađeni otpad i njegov potencijalni uticaj na okoliš, zakon o zaštiti okoliša predviđa oštre mere. Članak 247. ovog zakona omogućava inspektorima da narede izradu programa za otklanjanje nepravilnosti i, ako je potrebno, uklanjanje celog odlagališta od strane operatera.

Energetski portal

Finska gradi prvu fabriku za održiva avio goriva

17.02.2025

Oulu fabrika vodonika — Foto: www.ouka.fi

U oblasti Oulu, na severu Finske biće izgrađena fabrika za proizvodnju vodonika i sintetičkih goriva sa godišnjim kapacitetom proizvodnje od 80.000 tona e-SAF (održiva avio goriva na bazi električnog vodonika).

To je ujedno i prva fabrika u Finskoj za proizvodnju SAF (održiva avio goriva). Procenjena vrednost projekta iznosi 1,4 milijarde evra, a očekuje se da će stvoriti 250 novih radnih mesta. Dvogodišnji ugovor o saradnji je potpisala francuska kompanija Verso Energy i Grad Oulu.

Potpisivanje ugovora o saradnji znači da će Grad Oulu nastaviti sa planiranjem industrijske zone zelene tranzicije u lučkoj oblasti Oulu.

Saradnja, takođe jača i status Grada Oulu kao ključnog centra za vodonik u nordijskim zemljama. Fabrika za rafinaciju vodonika biće najveća takve vrste u Finskoj do sada.

„Finska je vrlo atraktivna zemlja za proizvodnju e-SAF, a lokacija u Oulu ima sve kvalitete da bude veoma konkurentna na evropskom nivou. Veoma smo počastvovani poverenjem koje su nam ukazali izabrani predstavnici Oulua. Saradnja sa Gradom Oulu i Lukom Oulu bila je ključna za razvoj ovog projekta, koji će omogućiti Finskoj da pokaže potencijal za pomirenje stvaranja radnih mesta, industrijskog rasta i održivog razvoja”, rekao je Antoan Uar, direktor Verso Energy.

Pročitajte još:

Proizvodnja sintetičkih goriva kompanije Verso Energy zasniva se na proizvodnji obnovljivog vodonika na licu mesta, kao i biogenog ugljen-dioksida koji se prikuplja iz fabrika papira i celuloze u blizini lokacije.

„U Finskoj, proces planiranja zone može teći paralelno sa planiranjem projekta kompanije, što nudi veću fleksibilnost u poređenju sa nekim drugim zemljama. Obim ulaganja potrebnih za industrijske projekte zelene tranzicije je toliko značajan da ovakav postepeni angažman pomaže projektima da lakše napreduju ka konačnoj odluci o investiciji”, rekao je Marko Kilpelajnen, direktor Službe za urbanu sredinu Grada Oulu.

Ugovor o saradnji između Verso Energy i Grada Oulu potpisan je na godišnjem Northern Power poslovnom forumu, koji je okupio 450 stručnjaka iz industrije vodonika.

Energetski portal

Karbon menadžment: trošak ili investicija u održiv biznis?

17.02.2025

Image-by-CapeCom-from-Pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay (CapeCom)

Klimatske promene više nisu daleka pretnja, već svakodnevna stvarnost koja oblikuje poslovna okruženja. Od ekstremnih vremenskih nepogoda do promena u očekivanjima potrošača i investitora, posledice klimatskih promena utiču na sve, od malih preduzeća do velikih korporacija. U ovom kontekstu, karbon menadžment ili upravljanje ugljenikom izdvaja se kao neizostavan alat za odgovorno poslovanje, ali i prilika za inovacije, rast i otpornost. Ipak, često se postavlja pitanje: šta zapravo predstavlja karbon menadžment? Da li je to samo još jedna nametnuta birokratska obaveza ili ključ za održivu budućnost?

Evropska unija, kao globalni lider u borbi protiv klimatskih promena, uvela je niz regulativa koje od kompanija zahtevaju odgovorno upravljanje emisijama. Karbon menadžment podrazumeva sistematsko merenje, smanjenje I neutralizaciju emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.

U EU, ovaj koncept postaje sve značajnija obaveza za kompanije, naročito kroz regulative koje propisuju praćenje emisija, usklađivanje sa ciljevima održivog razvoja i transparentno izveštavanje. U srcu ovog pristupa leži moćna ideja: ono što možemo da izmerimo, možemo da kontrolišemo sa preciznošću i oblikujemo sa vizijom.

Još 1992. godine, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (UNCED) u Rio de Žaneiru, usvojena je Okvirna konvencija o klimatskim promenama (UNFCCC), čime su postavljeni temelji za globalnu borbu protiv klimatskih izazova. Pet godina kasnije, Kjoto protokol je uveo prve pravno obavezujuće ciljeve za smanjenje emisija, dok je Evropska unija 2005. godine lansirala Evropski sistem trgovine emisijama (ETS), čiji je princip „ograniči i trguj” stvorio nove prilike za ulaganja u čiste tehnologije i inovacije. Kruna ovih napora bio je Pariski sporazum iz 2015. godine, kojim je zacrtan cilj ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. Ova istorijska prekretnica danas definiše poslovne strategije, jer klimatska odgovornost nije samo ekološka obaveza, već ključ za konkurentnost i dugoročnu održivost.

Pored ETS-a, Evropski zeleni dogovor iz 2019. godine predstavlja temelj za prelazak na ekonomiju sa niskim emisijama ugljenika. Ciljevi su ambiciozni – smanjenje emisija za najmanje 55 odsto do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti do polovine 21. veka. Kao podrška ovim ciljevima, uveden je Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM), koji sprečava „curenje ugljenika” kroz nametanje taksa na emisije ugrađene u uvezene proizvode iz zemalja sa slabijim standardima za zaštitu životne sredine.

U FOKUSU:

Mehanizam prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM), koji je stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine, postavlja nove standarde za fer konkurenciju na evropskom tržištu. Trenutno fokusiran na izveštavanje o emisijama za ključne industrije poput cementa, čelika, aluminijuma, đubriva i električne energije, CBAM od 2026. godine uvodi obavezu plaćanja taksa na osnovu prijavljenih emisija. Ovaj mehanizam ne samo da izjednačava uslove između proizvođača već i vrši pritisak na zemlje van EU da unaprede svoje ekološke standarde. Suština uspešne primene CBAM-a leži u preciznom proračunu emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG proračun), koji detaljno mapira svaki korak vrednosnog lanca – od proizvodnje do transporta. Za kompanije širom sveta ovo nije samo regulatorni izazov već i prilika za inovacije koje redefinišu održivo poslovanje.

Foto-ilustracija: Pixabay (Gerd Altmann)

Uz to, Direktiva Evropske unije o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) donosi važnu promenu u načinu na koji kompanije pristupaju odgovornom poslovanju. Sa primenom koja u nekim slučajevima počinje već u fiskalnoj 2024. godini, ova regulativa obuhvata oko 50.000 kompanija koje posluju na berzi ili imaju značajne poslovne aktivnosti u EU. CSRD uvodi najstrože standarde za transparentno izveštavanje o održivosti, stavljajući u prvi plan ne samo usklađivanje s propisima već i strateško razmišljanje o tome kako održivost može postati ključni izvor vrednosti u sve zelenijem globalnom poslovnom okruženju.

Ipak, za mnoge karbon menadžment ostaje nejasan koncept, često viđen kao dodatni trošak, a ne prilika. Šta on zaista znači, ko je dužan da ga primenjuje i kako može doneti koristi za sve?

Za mnoge kompanije, posebno mala i srednja preduzeća, ključno pitanje nije samo usklađivanje s novim regulativama već i kako će one redefinisati svoje poslovanje. Dok su velike kompanije sa preko 500 zaposlenih već bile obavezne da izveštavaju o svojim emisijama prema Direktivi o nefinansijskom izveštavanju, od 2024. godine pravila postaju daleko rigoroznija. Nova direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti proširuje svoje zahteve na kompanije sa preko 250 zaposlenih, a do 2026. godine obuhvatiće i mala i srednja preduzeća sa uvrštenim akcijama na berzama, čime će značajno uticati na širi poslovni eko-sistem.

Međutim, ove promene nisu samo regulatorni izazov – one predstavljaju stratešku priliku za unapređenje operativne efikasnosti. Kompanije koje prepoznaju značaj preciznog merenja emisija često otkrivaju mogućnosti za optimizaciju troškova, bilo kroz energetski efikasne procese, prelazak na obnovljive izvore energije ili smanjenje industrijskog otpada. Primera radi, implementacija solarnih sistema ili uvođenje kružnih poslovnih modela ne samo da smanjuje operativne troškove već osigurava dugoročnu otpornost kompanije.

Pored finansijskih benefita, proaktivni pristup održivosti značajno doprinosi jačanju brenda i korporativne reputacije. Današnji potrošači zahtevaju veću transparentnost i sve češće biraju kompanije koje demonstriraju ekološku odgovornost. S druge strane, investitori sve češće favorizuju poslovne subjekte sa jasno definisanim strategijama održivosti, prepoznajući ih kao otpornije na tržišne rizike i promene u regulatornim okvirima. U svetu gde održivost postaje temelj konkurentnosti, mala i srednja preduzeća koja na vreme odgovore na ove izazove mogu se pozicionirati kao lideri u novoj, održivoj ekonomiji.

Maja Petrović

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

1...979899...1,673 Page 98 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM