Preduzeti preventivne mere za smanjenje rizika od poplava

14.02.2019

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Republički štab za vanredne situacije na današnjoj sednici naložio svim subjektima koji učestvuju u sprovođenju mera odbrane od poplava preduzimanje svih neophodnih preventivnih i operativnih mera kako bi se smanjio rizik od eventualnih poplava.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je i komandant Štaba, upozorio je na to da će usled porasta temperature, koje se očekuje u martu, doći do topljenja snega i porasta vodostaja, što može izazvati bujične poplave.

Stefanović je poručio da svi subjekti moraju biti pripravni i spremni za reagovanje i odbranu od eventualnih poplava.

Direktor JVP „Srbijavode” Goran Puzović naveo je da se stanje vodostaja na rekama kontinuirano prati i da je ono za sada stabilno.

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić upoznao je članove Štaba sa izradom strateškog dokumenta „Procena rizika od katastrofa”, koji predstavlja najvažniji strateški dokument u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.

Marić je istakao da će usvajanje tog dokumenta biti od velikog značaja za identifikaciju, određivanje nivoa i tretmana rizika od prirodnih i tehničko-tehnoloških opasnosti koje mogu ugroziti našu zemlju.

On je rekao da je ovaj dokument poslat na mišljenje resornim ministarstvima i posebnim organizacijama, a, nakon dobijenih mišljenja, biće prosleđen Vladi na usvajanje.

Načelnik Sektora za vanredne situacije je ukazao na to da je MUP započeo i izradu plana zaštite i spasavanja.

Tema sednice bila je i aktuelna situacija vezana za virus gripa, pri čemu je ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao da je odziv stanovništva na vakcinaciju ove sezone bio najveći u poslednjih deset godina, kao i da je preporuka građanima da se vakcinišu i tako se pravovremeno zaštite od virusa.

Milisav Pajević

Predstavljen Program podsticanja projekata u vodoprivredi za 2019. godinu

13.02.2019

Vlada Crne Gore opredelila je za ovu godinu više od milion eura za izgradnju seoskih vodovoda širom Crne Gore, čime nastavlja da stvara bolje uslove za život stanovnika na seoskom području i šanse za dalji razvoj poljoprivrede i preduzetništva u ruralnim područjima.

– Planirana je izgradnja 31 vodovoda, sa 40 km primarne i 15 km sekundarne vodovodne mreže. Realizacija ovih projekata doprineće stvaranju boljih uslova života i rada na seoskom području. Vodu će dobiti oko 3.500 domaćinstava u 15 opština, širom Crne Gore, saopštio je potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović koji je u Lješanskoj nahiji predstavio Program podsticanja projekata u vodoprivredi za 2019. godinu.

Simović je ocenio da svi planirani vodovodi imaju svoj značaj, vrednost i potrebu.

– Ovom prilikom ću pomenuti vodovode u Lješanskoj Nahiji, Murovsko vrelo u Petnjici, početak izgradnje vodovoda Brezna u Plužinama, vodovode Laze i Bršno u Nikšiću, kazao je Simović koji je i ovaj Vladin program predstavio na terenu, zajedno sa saradnicima, mještanima i predstavnicima lokalne samouprave.

Prezentacija je održana u Lješanskoj nahiji, gde su u prethodnom periodu uspešno završeni hidrogeološki radovi i eksploatacioni bunari na lokaciji izvorišta Kaluđerovo oko, što je dobra pretpostavka za dalju izgradnju vodovoda za to područje.

Simović je podsetio da, osim programa podrške izgradnji seoskih vodovoda, Vlada realizuje brojne druge projekte iz oblasti vodoprivrede u saradnji sa evropskim i dugim međunarodnim partnerima.

Navodeći neke od tih projekata, on je kazao da će Projekat pripreme Glavnog elaborata izrade nasipa na Grnčaru i Limu, podržan iz bespovratnih sredstava GEF fonda, a koji implementira Ministarstvo u saradnji sa Svetskom bankom, biti završen do oktobra ove godine.

– Time će se ispuniti preduslov za izgradnju nasipa za zaštitu od poplava ugroženih domaćinstva i poljoprivrednog zemljišta u dolinama ovih reka, kazao je Simović.

Milisav Pajević

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila uvoz mandarina iz Turske

13.02.2019

mandarins-3860659_960_720 — Foto: pixabay.

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz 10.400 kilograma mandarina poreklom iz Turske zbog povećanog sadržaja pesticida.

Кako je navedeno, zabrana je doneta tokom redovnog pregleda pošiljke hrane pri uvozu, prenosi RTRS.

– Na osnovu izvještaja o laboratorijskoj analizi izdatog od „Instituta za vode” Bijeljina, u analiziranom uzorku mandarine utvrđeno je povećano prisustvo pesticida fenvalerat iznad vrednosti propisanih Pravilnikom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u i na hrani i hrani za životinje biljnog i životinjskog porekla, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je uvoznik zatražio superanalizu koja je obavljena u „SP Laboratoriji” u Bečeju u Srbiji, kojom je potvrđeno povećano prisustvo ostatka pomenutog pesticida, na osnovu čega je doneto rešenje kojim je naređeno vraćanje sporne pošiljke ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora Brčko distrikta.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Za promenu je neophodna edukacija i savesno ponašanje

13.02.2019

Septembar je bio važan mesec za Srbiju kad je reč o tome kakvu sliku o stepenu naše ekološke svesti šaljemo u svet. Godišnji skup Arhus centara bio je održana tokom dva dana, od 19. do 20. septembra, na jezeru Isik-Kul u Kirgistanu. Mi smo razgovarali sa Unom Mijović, delegatom Arhus centra iz Novog Sada, koju je Sekreterijata OEBS-a pozvao da predstavlja Srbiju na ovogodišnjem skupu. Una nam je objasnila zašto su Arhus centri bitni i na koji način oni pomažu građanima da aktivno učestvuju u donošenju odluka, na svim nivoima vlasti, koje se tiču kvaliteta životne sredine u kojoj žive.

EP: Krenućemo od same ideje Arhuske konvencije, pa nam objasnite na čemu se ona zasniva?

Una Mijović: Arhuska konvencija ili Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, usvojena je 25. juna 1998. godine, u gradu Aarhus, u Danskoj. Njen cilj je da se zaštite prava pojedinca, sadašnjih i budućih generacija na život u životnoj sredini adekvatnoj njihovom zdravlju i blagostanju. Republika Srbija ju je ratifikovala 2009. godine, čime je preuzela obavezu njene primene i implementacije njenih odredaba u domaće zakonodavstvo. Značaj Arhuske konvencije izvodi se iz potrebe svakog pojedinca i celokupnog društva da živi u zdravoj životnoj sredini, bilo u gradu ili u ruralnoj sredini, a kako bi se obezbedio kvalitetniji i zdraviji život sadašnjih, ali i budućih generacija. Kvalitet životne sredine u velikoj meri utiče na naše zdravlje i na kvalitet života svakog od nas, a implementacija Arhuske konvencije omogućava da građani aktivno učestvuju u donošenju odluka i da ostvare pravnu i sudsku zaštitu u slučaju izostanka njene primene. Ova godina je jubilarna za Arhusku konvenciju, budući da je navršeno 20 godina od njenog usvajanja.

EP: Postoje takozvana „tri stuba“ Arhuske konvencije. Šta oni predstavljaju?

Una Mijović: Da, Arhuska konvencija se zasniva na tri stuba: dostupnost informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravna zaštita. Navedena tri stuba predviđena su kao instrumenti kojima građani ostvaruju pravo na život u zdravoj životnoj sredini. Dostupnost informacija podrazumeva da građani imaju pravo da, od relevantnih institucija i svih nivoa vlasti, dobiju tačne, potpune i blagovremene informacije o životnoj sredini. Učešće javnosti u donošenju odluka obavezuje sve donosioce odluka o pitanjima od značaja za životnu sredinu da u taj proces aktivno uključe i javnost, odnosno građane. Ovaj stub takođe daje pravo javnosti da zahteva da bude uključena u navedeno odlučivanje. Pravna zaštita predstavlja mogućnost i pravo javnosti da, pred nadležnim sudovima, zahteva poštovanje Konvencije i primenu prava iz prva dva stuba, u slučajevima kad je njihova primena, inicijalno, izostala.

EP: Na koji način Arhus centri funkcionišu u Srbiji?

Una Mijović: Arhus centri su organizacije civilnog društva čiji cilj je da uspostave saradnju između građana i relevantnih nivoa vlasti, lokalnih samouprava, ali i šire od toga, u implementaciji odredaba Konvencije. Njihov cilj je da pomognu svim učesnicima donošenja oduka o pitanjima relevantnim za životnu sredinu da ojačaju sopstvene kapacitete u implementaciji ekološke regulative i da obezbede demokratski proces pri odlučivanjima u oblasti životne sredine. U Srbiji postoji pet Arhus centara, sa sedištima u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Subotici i Beogradu. Zajedno, oni čine Mrežu Arhus centara u Srbiji. Arhus centri osnovani su pod pokroviteljstvom Misije OSCE u Srbiji, a svoje aktivnosti i projekte sprovode i svoje ciljeve ostvaruju međusobnom saradnjom, komunikacijom i koordinacijom.

EP: Koje teme su najaktuelnije u radu Arhus centara?

Una Mijović: Aktuelne teme kojima se Arhus centri u Srbiji bave su upravljanje otpadom, cirkularna ili zelena ekonomija, reciklaža, kvalitet voda, klimatske promene, kao i ostvarivanje uslova za otvaranje poglavlja 27 u pretpristupnim pregovorima. Arhus centar u Novom Sadu izradio je Studiju o napretku ka cirkularnoj (održivoj) ekonomiji u Vojvodini, kojom su identifikovani izazovi koji stoje na putu ka ostvarenju cirkularne ekonomije u građevinarstvu i poljoprivredi, identifikovani su i pokretači i ometači eko-inicijativa u Vojvodini i prepoznati primeri dobre prakse u ovim oblastima. Ova studija je jedan veliki poduhvat i jedini ovog tipa u Srbiji.

EP: Vi ste se nedavno vratili sa godišnjeg skupa Arhus centara koji se održao u Kirgistanu, o čemu je bilo reči na konvenciji ?

Una Mijović: Pod pokroviteljstvom OSCE, ovog septembra održan je u Kirgistanu godišnji sastanak Arhus centara više zemalja sveta. Ovom skupu prisustvovali su predstavnici 15 Arhus centara, nadležnih ministarstava različitih država i međunarodnih organizacija. Tokom sastanka razmenjene su informacije o radu Arhus centara, iskustva i predstavljeni projekti kojima su se Arhus centri bavili. Posebno su bile zastupljene teme upravljanja toksičnim otpadom, sa posebnim osvrtom na učešće zainteresovanih strana u izazovima rešavanja problema sa uranijumom u državama Centralne Azije, zatim jačanja kapaciteta upravljanja rizikom i smanjenja rizika od elementarnih katastrofa i klimatskih promena na lokalnom nivou, kao i pristupa upravljanju vodama i promocije zelene (održive) ekonomije i efikasnosti resursa na lokalnom nivou.

EP: Šta vam je ostavilo najjači utisak na konvenciji? Da li su određeni neki novi ciljevi i kako će to uticati na Srbiju?

Una Mijović: Godišnji sastanak je pokazao raznolikost ekoloških problema i pitanja sa kojima se suočavaju države u različitim delovima sveta u primeni Arhuske konvencije. Fokus je bio na razgovoru o dostizanju ciljeva Agende održivog razvoja za 2030. godinu u oblasti ekologije. Razmenom ideja i iskustava došli smo do zaključaka kako bolje možemo implementirati naše ciljeve i uticati na stvaranje zdravije i održive životne sredine.

Intervju vodio: Milan Zlatanović

Intervju u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA septembar-novembar 2018.

Mađarska nije podlegla pritiscima iz Amerike – ne ruši „Turski tok”

13.02.2019

gasovod-turski-tok_660x330 — Foto: gasprom.com

Ekonomski nacionalni interesi i energetska bezbednost odneli su pobedu nad politikom, Mađarska nije podlegla pritiscima iz Amerike koji bi doveli u pitanje izgradnju „Turskog toka” na njihovoj, ali i na teritoriji Srbije.

To, u razgovoru za “Novosti”, tvrdi prvi čovek „Srbijagasa” Dušan Bajatović, povodom posete američkog sekretara Majka Pompea Budimpešti, s ciljem da ubedi mađarsko rukovodstvo da odustane od gasa koji bi trebalo da stiže preko „Turskog toka”.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto mu je odgovorio da ostaju privrženi Evropi, SAD i NATO, ali ne odustaju od ekonomske saradnje sa Rusijom.

– Izjava mađarskih zvaničnika pokazuje da Mađarska, kao i Austrija, koja ima dugoročni ugovor sa Rusijom, ali i Nemačka kada je reč o Severnom toku 2, žele da vode izbalansiranu energetsku politiku sa Rusijom, kaže Bajatović.

I to čine, dodaje, bez obzira na pritiske SAD i činjenicu da neke istočnoevropske države koje u velikoj meri zavise od Vašingtona, u prvom redu Ukrajina i Poljska, pritiskaju Evropsku uniju da imaju radikalan odnos prema navodnoj gasnoj dominaciji Rusije u Evropi.

On kaže, piše list, da je činjenica da Rusija na zahtev evropskih kompanija i za potrebe potrošača na tom prostoru isporučuje 35 odsto gasa i da će taj udeo rasti.

– Bugarska je prodala gotovo 100 odsto kapaciteta i donela konačnu investicionu odluku o gradnji interkonektora od Turske do granice sa Srbijom, ističe Bajatović.

Naša zemlja, dodaje, preduzela je sve što je potrebno i rešena je da izgradi gasovod, interkonektor od bugarske granice do Mađarske, kao deo nove gasne transportne infrastrukture.

– A Mađari su potvrdili da žele da učestvuju u izgradnju dodatne gasne infrastrukture kako bi mogli da dobiju gas iz Turskog toka. Sve to potvrđuje da će interesi energetske bezbednosti i nacionalni interesi prevagnuti nad politikom, navodi Bajatović.

Kako tvrdi, dodatni problem je što se uz političke interese ne nudi alternativa za nove pravce snabdevanja ovog dela Evrope gasom.

– Ako se i nude to je značajno skuplje i manje pouzdano od isporuka iz Rusije cevnim transportom, naglašava direktor JP „Srbijagasa”.

Dani pred nama, dodaje, potvrdiće učešće Srbije u ovakvom načinu rešavanja gasne jednačine.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Kostarika je najsrećnija zemlja sveta – U čemu je njena tajna?

13.02.2019

atanas-malamov-1054099-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Atanas Malamov)

Kostarika je, prema Indeksu srećne planete, najsrećnija svetska država, iako je njen bruto domaći proizvod (BDP) četiri puta niži nego u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Kako joj to polazi za rukom?

Svoju privredu Kostarika temelji na turizmu, poljoprivredi i izvozu dobara.

Kostarikanska politička scena je tokom istorije bila mnogo mirnija i stabilnija nego u ostatku Latinske Amerike, a posebno tokom dvadesetog stoleća.

Već pedesetih godina Kostarikanci su uspostavili demokratsku vladavinu i ukinuli vojsku, što je stvorilo plodno tle da, umesto u vojne snage, osam odsto svog BDP-a izdvajaju za obrazovanje. “Naša snaga su nadarenost i blagostanje ljudi”, kazao je Karlos Alvarado Kesada, predsednik Kostarike.

Svetski prosek ulaganja u obrazovne svrhe iznosi 4,8 odsto BDP-a.

Sredstva koja bi inače potrošila na vojsku Kostarika usmerava na zdravstvo, penzije, ali i na zaštitu životne sredine i stoga 99 odsto proizvedene kostarikanske struje potiče iz obnovljivih izvora. Ključni doprinos “čistoći” elektromreže daju hidroelektrane, a cilj zemlje je da do 2021. bude ugljenično neutralna. Ipak, građani se greju na gas, a za automobile koriste gorivo, te ekološki otisak Kostarike još nije potpuno održiv.

Kao i mnoge prestonice i veliki gradovi širom Zemlje, i San Hose se suočava sa problemom zagađenja vazduha.

Porez prikupljen od prodaje fosilnih goriva vlada Kostarike troši za zaštitu šuma. Tokom osamdesetih godina procenat teritorije pod drvećem pao je na 20 odsto. Stanovnici Kostarike su uspešno oporavili svoj šumski fond i sada stabla zauzimaju 50 odsto države. Na ovaj način bore se protiv klimatskih promena.

Očekivani životni vek Kostarikanaca je 79,1 godina, što je još jedan u nizu faktora koji potpomaže da upravo oni budu – najsrećniji narod na svetu. Zgodne i lepe žene nisu bile jedna od varijabli istraživanja.

Jelena Kozbašić

Na 48 lokacija u Novom Sadu postavljena nova solarna rasveta

13.02.2019

Na 48 lokacija u Novom Sadu i prigradskim naseljima postavljena je nova solarna rasveta.

Bespovratna sredstva u iznosu od 497 hiljada evra obezbeđena su učešćem u IPA programu prekogranične saradnje Evropske unije, a deo novca utrošen je u razvoj katastra javnog osvetljenja i izradu Akcionog plana za održivu energiju u Novom Sadu.

Grad Novi Sad, u okviru IPA programa prekogranične saradnje, sa partnerima iz Republike Hrvatske (grad Belišće i opština Gorjani) realizuje projekat R-SOL-E Renewable Solar Energy (obnovljiva solarna energija).

Sredstvima IPA fonda finansira se 85 odsto vrednosti projekta, a 15 posto je sufinasirajući deo partnera učesnika na projektu.

U okviru ovog projekta, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije završila je radove na postavljanju 100 stubova i svetiljki sa solarnim panelima na mestima na kojima nije moguće povezivanje na elektroenergetsku mrežu ili gde je bila potrebna dopuna postojećem osvetljenju.

Na taj način osvetljenje je dobilo 24 dečijih igrališta i 24 autobuskih stajališta, uglavnom u rubnim delovima grada i u prigradskim naseljima.

Cilj ove velike investicije, vredne 35 miliona dinara, jeste promovisanja upotrebe obnovljivih izvora energije i smanjenje potrošnje električne energije u infrastrukturi.

Projekat R-SOL-E, sem postavljanja solarnog osvetljenja, uključuje i izradu SEAP dokumenta, odnosno Akcionog plana za održivu energiju, u cilju smanjenja emisije ugljendioksida (CO2), korišćenjem obnovljivih izvora energije i smanjenjem upotrebe fosilnih goriva.

Na taj način gradske četvrti u Novom Sadu istovremeno bi postale ekološki i energetski održiva područja.

Takođe, projekat R-SOL-E podrazumeva i razvoj katastra javnog osvetljenja u Novom Sadu, čime je za 32000 stubova javnog osvetljenja (sa oko 34000 svetiljki) formirana precizna elektronska evidencija.

Detaljni podaci o lokacijama, kao i o broju i vrsti stubova i svetiljki, sada su organizovani i implementirani u GIS sistem Grada.

Zahvaljujući ovom projektu, javno je dostupan elektronski uvid u stanje na terenu, čime je postavljena osnova za efikasnije održavanje javnog osvetljenja.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

NP Durmitor posvećen unapređenju turizma u skladu sa pricipima održivog razvoja

13.02.2019

Durmitor dan — Foto: Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni park Durmitor je zaštićeno prirodno područje izuzetnih prirodnih vrednosti, omiljena turistička destinacija i izazov za posetioce i zimi i leti.

– Nacionalni park privlači posetioce iz svih krajeva sveta tokom, možemo slobodno reći, čitave godine i pruža idealne uslove za rekreaciju, sport i boravak u prirodi. Naš dugoročni cilj je da, osim zaštite i valorizacije prirodnih vrednosti, u kontinuitetu unapređujemo postojeću turističku ponudu i osmislimo atraktivnu i održivu ponudu koja će tokom čitav godine imati brojne turiste, informisao je direktor JP Nacionalni parkovi Crne Gore Elvir Klica.

Trend posete Parka je u porastu iz godine u godinu. Prošle godine NP Durmitor posetilo je ukupno 220.207 turista, što je za 19 posto više u odnosu na 2017. godinu.

Ukoliko uporedimo podatke iz 2010. i 2018. godine, oni pokazuju da je broj posetilaca povećan za skoro pet puta. To nam ukazuje na kontinuitet zainteresovanosti domaćih i međunarodnih posetilaca za turističku ponudu ovog zaštićenog područja i UNESKO sajta, kao i na obavezu da u narednom periodu, u saradnji sa institucijama sistema unapređujemo postojeću turističku ponudu i osmišljavamo novu, u skladu sa principima održivog razvoja.

Tokom 2019. godine godine planirane su brojne programske aktivnosti u cilju zaštite, očuvanja, unapređivanja turističke ponude i promocije Nacionalnog parka koje ćemo, verujemo, uspešno realizovati, kako samostalno, tako i u saradnji sa drugim subjektima. Od značajnijih manifestacija kojima tradicionalno promovišemo vrednosti i lepote Parka, možemo izdvojiti Osmomartovsku izložbu ručnih radova i predmeta sa Durmitorskog područja, „Dane planinskog cvijeća” u saradnji sa opštinom Žabljak sredinom jula, kao i obeležavanje „Dana NP Durmitor“, u septembru, u cilju promocije „opendoor“ aktivnosti kao što su kajakarenje, pešačenje i biciklizam. U saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, NTO CG i lokalnim turističkim organizacijama, nastavićemo sa učestvovanjem u realizaciji projekta „Panoramski put – Durmitorski prsten“ kojim je predviđeno postavljanje odmorišnog mobilijara i realizacija drugih aktivnosti u cilju promocije durmitorskog područja. Takođe ćemo u saradnji sa Planinarskim savezom Crne Gore realizovati aktivnosti u cilju unapređivanja postojećih i formiranja novih vidikovaca, osmatračnica, odmorišta i formiranja novih planinarskih staza.

– Nacionalni park Durmitor, kao jednu od najatraktivnijih destinacija severa Crne Gore, osim turista, imali su priliku da u proteklom periodu posete i međunarodni novinari, blogeri i turoperatori sa značajnih tržišta (Nemačka, Austrija, Francuska, Poljska, Japan, Kina), tako da ćemo i tokom ove godine, u saradnji sa NTO Crne Gore, nastaviti sa promocijom najatraktivnije turističke ponude, ne samo ovog, već svih pet nacionalnih parkova, zaključio je Klica.

Milisav Pajević

Sadnja i očuvanje zelenila na Limanu 1

13.02.2019

Sadnja zelenila — Foto: Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo"

Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo” trenutno radi na realizaciji projekta očuvanja i unapređenja zelenila između Fruškogorske, Sunčanog keja, Drage Spasić i ulice Veljka Petrovića na Limanu 1.

Tokom pripremnih radova uklonjena su 23 prestarela i trula stabla, a orezano je 50 lišćara i četinara.

Na prostoru između pomenutih ulica predviđena je sadnja 47 novih sadnica – koprivića, lipe, hrasta, piramidalnog jasena, omorike itd.

Stabla koja će biti posađena u okviru parkinga biće zaštićena metalnim stubićima.

Sem novih stabala, ovaj deo Limana 1 krasiće i 1.278 sadnica ukrasnog šiblja, a planirana je i obnova travnjaka na površini od 460 kvadratnih metara.

Radove finansira Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

Republika Srpska ukida subvencionisanje obnovljivih izvora energije

12.02.2019

energy-2181904_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlasti u Republici Srpskoj planiraju da ukinu podsticaje za proizviđače električne energije iz obnovljivih izvora i da naknada koju za to plaćaju građani ne bude uvećana. Proizvođači poručuju da će to biti moguće samo za buduće elektrane, u suprotnom najavljuju milionske tužbe protiv vlasti.

Luka Petrović, vršilac dužnosti direktora “Elektroprivrede RS” (ERS), kazao je da će preduzeće iz svojih sredstava izgraditi solarnu elektranu, kao i Vetropark Hrgud, kako bi ušlo u korak sa zahtevima Evrope o proizvodnji čiste struje. Mnogi privatnici su već iskoristili zaostatak Srpske na ovom polju i izgradili brojne solarne elektrane i male hidroelektrane.

Dodao je i da će građanima januarski račun za struju biti od 0,9 do 1,5 odsto veći. Taj novac se usmerava proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, jer je Srpska potpisnica obaveza Evropske energetske zajednice.

Petrović je nagovestio i izmenu zakonskih propisa i da nema više subvencionisanja obnovljive energije, te da se stanovnicima doprinos za ekologiju više neće uvećavati.

S druge strane, Udruženje proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora saopštilo je da se nova zakonska odredba ne može primenjivati retroaktivno i da može da se odnosi samo na buduće elektrane, izgrađene posle 2020. godine, stoga ugovori koji su sada na snazi ne mogu biti ni poništeni ni ukinuti.

Istraživanje poslovnog portala CAPITAL.ba iz Srpske pokazalo je da su građani u prethodnim godinama dali desetine miliona maraka vlasnicima MHE po osnovu naknade za obnovljive izvore energije.

Novosadska “Čistoća” apeluje na građane: Nemojte praviti divlje deponije

12.02.2019

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ apeluje na građane Novog Sada da kućno smeće i sav drugi otpad odlažu na mesta koja su za to predviđena i tako nam pomognu u održavanju javne higijene u Novom Sadu i okolini.

– Svake godine na teritoriji Novog Sada uklonimo više hiljada divljih deponija. Govorimo o hiljadama kubika smeća.

Redovno apelujemo na sugrađane da ih ne prave i da smeće odlažu u kontejnere i druge posude namenjene za to.

Nažalost, još uvek ima onih nesavesnih, koji se o takve apele oglušuju i koji ugrožavaju svoju okolinu.

Svakodnevno radimo na tome da grad održavamo čistim i urednim i u tom poslu očekujemo pomoć Novosađana, izjavio je direktor JКP „Čistoća“ Vladimir Zelenović.

Takođe, JКP „Čistoća“ moli sugrađane da kese sa kućnim smećem ne odlažu u korpe za otpatke, koje su namenjene za bacanje sitnog otpada, pikavaca, manje ambalaže i sl.

Ukoliko se kese sa smećem odlažu u korpe, umesto u kontejnere, one se momentalno zagušuju i oko njih se takođe prave mini-deponije.

Širom Novog Sada kontejnerska mreža je obnovljena, a smeće se odnosi redovno i ažurno u tri smene na teritoriji grada i prigradskih naselja.

Кontejnerska mesta se kontinuirano sređuju i peru, a stepen javne higijene je podignut na najviši mogući nivo.

U JКP „Čistoća“ veruju da će sugrađani uslišiti ovaj apel i da će divljih deponija u Novom Sadu ubuduće biti sve manje.

Milisav Pajević

Srbija i Australija nastavljaju saradnju u oblasti energetike

12.02.2019

Brnabić i Australijka — Foto: Vlada Republike Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je juče sa ambasadorkom Australije u Srbiji Rut Stjuart o daljem unapređenju bilateralne saradnje dveju zemalja.

Brnabić je izrazila nadu da će se pozitivan trend saradnje Srbije i Australije nastaviti i u budućnosti, i dodala da je interes da se intenzivira saradnja u oblasti energetike, ekonomije i informacionih tehnologija.

Sagovornice su se saglasile oko značaja realizacije projekta „Jadar“, koji sprovodi kompanija „Rio Tinto“.

Stjuart je ukazala na to da raste zainteresovanost i drugih australijskih firmi za poslovanje u Srbiji.

Premijerka je istakla da su evropske integracije strateški prioritet Srbije, ocenivši da će se nastavkom reformi obezbediti još povoljniji uslovi za unapređenje ekonomske saradnje Australije i Srbije.

Milisav Pajević

Ko se boji klime još? Istraživanje pokazalo da se ljudi najviše plaše klimatskih promena

12.02.2019

climate-change-3835520_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživački centar “Pew” je sproveo istraživanje o tome koja međunarodna pretnja uliva najveći strah stanovnicima. Pobedu su odnele klimatske promene.

Od dvadeset šest država obuhvaćenih studijom, njih trinaest se složilo da se najviše boje globalnog zagrevanja. Ozbiljne glavobolje građanima u osam zemalja zadaje Islamska Država. Jedna od velikih briga je i sajber terorizam koji je izabralo četiri države. Poljaci su najzabrinutiji zbog američkog i ruskog uticaja i moći.

Tokom poslednjih godina, postotak ispitanika koji su zabrinuti zbog klimatskih promena je porastao sa 56 odsto u 2013. na 63 odsto u 2017. da bi tokom prošle godine skočio na 67 odsto. Generalno gledano, rast temperatura predstavlja najveću pretnju za većinu ljudi koji su učestvovali u istraživanju, bez obzira na njihovu zemlju prebivališta.

Najviše zastrašeni globalnim zagrevanjem su Grci (90 odsto), Francuzi (83 odsto), Meksikanci (80 odsto) i Japanci (75 odsto).

Pored Grčke, Francuske i Meksika, u periodu od 14. maja do 12. avgusta 2018, ispitivanje je bilo sprovedeno i u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Španiji, Švedskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Rusiji, Australiji, Indoneziji, Japanu, Filipinima, Južnoj Koreji, Keniji, Nigeriji, Južnoj Africi, Argentini i Brazilu.

Bilo je ukupno 27.612 učesnika.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Aplikacija AirCare za praćenje zagađenja vazduha u Srbiji

12.02.2019

Zagađenje, Auspuh, Automobil — Photo: Pixabay

Inicijativa „Ne davimo Beograd“ saopštila je danas da je neophodno poboljšanje javnog prevoza i ozelenjavanje grada kako bi se smanjilo zagađenje.

Kako se navodi u saopštenju, Inicijativa je navela da je potrebno poboljšanje javnog prevoza, masovno ozelenjavanje i pošumljavanje grada, kao i promocija održive urbane mobilnosti i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kako bi se situacija sa zagađenjem vazduha poboljšala.

– U mesecima iza nas merne stanice širom Beograda, ali i u mnogim gradovima u Srbiji beležile su ekstremno visoke koncentracije čestica prašine u vazduhu. Beograd se čak u jednom trenutku našao na prvom mestu liste zagađenih gradova, navela je Inicijativa i dodala da su „umesto odlučne reakcije nadležnih, dobili samo ignorisanje ili umanjivanje problema.

Inicijativa je zajedno sa programerom iz Makedonije Gorjanom Jovanovskim omogućila srpsku verziju aplikacije za telefon AirCare koju može preuzeti svaki korisnik mobilnog telefona i uveriti se u kvalitet vazduha u Beogradu.

– U Makedoniji ovaj korisni softver ima već više od sto hiljada preuzimanja i odličan je alat u borbi za podizanje svesti građana o ovom problemu i sprečavanje njegovog ignorisanja, navela je Inicijativa.

Aplikacija AirCare predstavlja podatke sa više od 65 republičkih mernih stanica širom zemlje i preko nje se građani u svakom trenutku mogu informisati o trenutnoj zagađenosti vazduha u njihovom mestu, i to prisutnost PM 10 i PM 2.5 čestica, zatim ugljen-monoksida, ozona, azot-dioksida, sumpor-dioksida, kao i AQI – Air Quality Index (indeks, to jest sumarni kvalitet vazduha).

– Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da u Srbiji tokom jedne godine prerano umre više od 7.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha, što je neslavno drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha, saopštila je Inicijativa i dodala da na taj način žele da još jednom ukažu na ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze gradovi u Srbiji.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Grenlanđani će imati pesak za izvoz

12.02.2019

greenland-grenland — Foto-ilustracija: Pixabay

Zbog globalnog zagrevanja, koje topi ogromnu ledenu površinu i spira velike količine taloga u more, Grenland bi uskoro mogao da počne da izvozi pesak, zaključak je najnovije studije naučnika iz Danske i Sjedinjenih Američkih Država.

Vođa istraživanja Mete Bendiksen sa Univerziteta Kolorado je objasnila da topljenje leda možemo da zamislimo kao ogromnu slavinu kroz koju se pesak izliva na obalu.

Studija pod naslovom Obećanja i opasnosti od eksploatacije peska na Grenlandu pokazala je da bi pesak Grenlandu mogao da donese neočekivanu korist od klimatskih promena. Zemlja bi uskoro mogla da proceni rizike obalnog rudarstva, naročito po ribarstvo.

Svetska potražnja za peskom je u 2017. godini iznosila 9,55 milijardi tona, sa tržišnom vrednošću od 99,5 milijardi dolara. Zbog povećanog obima potrošnje i moguće nestašice, predviđa se da će potražnja neprestano rasti.

Tim danskih i američkih istraživača je istakao da je pesak trenutno jeftin resurs, ali da će postati skup i da bi mogao da se koristi za ojačavanje obala i plaža koje su pod rizikom od porasta nivoa mora. Na Grenlandu već postoji lokalna eksploatacija peska za domaću građevinsku industriju.

Oko 81 odsto Grenlanda je pokriveno ledom, poznatim kao Grenlandski ledeni pokrov. Rastuće globalne temperature rastapaju ledeni pokrivač, u kome se nalazi toliko vode da bi se njegovim topljenjem globalni nivo mora podigao za oko sedam metara.

1...958959960...1,677 Page 959 of 1,677

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM