Kompanije širom sveta pokušavaju da kreiraju što bolja softerska rešenja koja bi nam omogućila veći komfor i lagodnije poslovanje. Ipak, smisao stvaranja softverskih platformi, kad je reč o upravljanju električnom energijom, sastoji se prevashodno u tome da se postigne što je moguće veća ušteda u okviru nekog sistema.

U poslednjih nekoliko godina ušteda je zlatna reč. I ona otvara mnoga vrata.

Kompanije koje investiraju u zgradarstvo, industriju ili infrastrukturu rado ih otvaraju predstavnicima kompanije Schneider Electric.

Da bismo saznali šta izdvaja IoT platformu ove kompanije u odnosu na druga rešenja kao i na koji način nam njihova rešenja olakšavaju život, prisustvovali smo skupu na kom su predstavljeni rezultati istraživanja o prednostima digitalne transformacije. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 230 velikih projekata u 41 zemlji u kojima su tokom proteklih pet godina primenjena rešenja kompanije Schneider Electric.

Ako uzmemo u obzir da digitalna transformacija na primer, u zgradarstvu može doneti uštedu od čak 40 odsto, odluka o uvođenju ovog sistema u upravljanje električnom energijom očigledno je stvar zdravog razuma. Možda čak i neminovnosti ako uzmemo u obzir da nedavna istraživanja potvrđuju da se za održivost života na našoj planeti moramo izboriti tako što ćemo trostruko efikasnije koristiti energiju koju imamo na raspolaganju.

Dejan Marković, generalni direktor kompanije Schneider Electric Srbija, naveo je da u zavisnosti od toga u kojoj oblasti se uvodi digitalna transformacija, uštede se mogu ostvariti u upravljanju objektom, u korišćenju energije i pravilnom korišćenju elemenata određenog sistema.

„Podaci do kojih se došlo su impozantni i govore o nedvosmislenoj potrebi za digitalnom transformacijom i njenom višestrukom značaju. Zahvaljujući digitalnoj transformaciji poslovanja, ušteda energije kreće od 20 do čak 80 odsto, dok se uložena investicija u proseku isplati za 3 godine“, istakao je Dejan Marković.

Važno je istaći i da je brzina ulaska u digitalnu transformaciju direktno utiče na uspešnost smanjenja troškova. Oni koji prepoznaju trendove i prvi im se priključe  (na engleskom poznati kao early adopters) ostvaruju uštedu koja doseže čak do 70 odsto. Za grupu koja sledi trendove (tkz. industry followers), procenat uštede je 30 odsto.

Među uspešnim primerima digitalne transformacije ističu se hotel Hilton Garden Inn u Dubaiju, pivara New Belgium u Koloradu, fudbalski stadion Tottenham i bolnica Penn Medicine u Pensilvaniji.

I u Srbiji postoje primeri dobre prakse digitalne transformacije. Zahvaljujući primeni rešenja kompanije Schneider Electric, svoje poslovanje unapredili su Aerodrom „Nikola Tesla“, hoteli „Hilton“ u Beogradu, „Šeraton“ u Novom Sadu, fabrike „Immi“, „Drenik“, „Cumtobel“ i VIP data centar.

Put ka digitalnoj tranformaciji više nije pitanje izbora. Ovo bi bio ukratko zaključak sa skupa na kom smo čuli da se uvođenjem ovog sistema maksimalno koristi postojeći potencijal za uštede ne samo u proizvodnoj industriji, već i u energetici, hotelijerstvu, u bolničkim centrima ili na stadionima, zapravo generalno u zgradarstvu.

Tamara Zjačić