Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan pozvao je juče domaće i strane privrednike da ulažu u oblast zaštite životne sredine, i na taj način doprinesu razvojnom zamahu Srbije i boljem kvalitetu životne sredine građana.

Obraćajući se učesnicima plenarne sesije „Oblikovanje budućnosti životne sredine u uslovima klimatskih promena i nedostatka ljudskih resursaˮ na Kopaonik biznis forumu, Trivan je izrazio zadovoljstvo što je taj reprezentativni skup uspešnih ekonomista i privrednika – „srpski Davos“, zaštitu životne sredine prepoznao i u program uvrstio, kao temu od značaja za društveni i privredni napredak.

Ukazujući da smo u prelomnoj godini za rešavanje višedecenijskih problema i pitanja u zaštiti životne sredine, ministar je naglasio da je prepoznavanje ove oblasti kao izuzetno profitabilne i za investiranje perspektivne, od ključnog značaja za postizanje evropskih standarda u životnoj sredini naše zemlje.

Krajem prošle godine Srbija i Beograd su od Ujedinjenih nacija i njihovog programa za zaštitu životne sredine dobili organizaciju velike međunarodne konferencije o inovativnim rešenjima za smanjenje zagađenja u Južnoj i Jugoistočnoj Evropi na kojoj je učestvovalo preko 20 delegacija, što je potvrda da je ovaj potencijal prepoznala i međunarodna zajednica.

„Ovaj vek će biti vek zelenih politika i zelenih investicija. Što pre to shvatimo, to ćemo pre biti u vozu za budućnost“, istakao je ministar.

Da bi dostigli kvalitet životne sredine kakav je u razvijenim zemljama Evropske unije, ali pre svega, poboljšali kvalitet života naših građana, u zaštitu životne sredine u Srbiji bi trebalo uložiti oko 15 milijardi evra u narednim godinama, ukazao je Trivan.

U prvom periodu do 2027 godine, samo za sisteme za preradu otpadnih voda u Srbiji biće potrebno oko 4,3 milijarde evra, za vodu za piće oko 1,5 milijarde evra, a u oblast otpada moraćemo uložiti, kako je procenjeno, milijardu i tristotine četrdeset četiri miliona evra, što čini preko sedam milijardi evra neophodnih investicija.

U pitanju su investicije koje se mogu vratiti višestruko, i doprineti podizanju privrednog, životnog, sveukupnog društvenog standarda. Kako je procenio Fiskalni savet, potrebno povećanje budžetskih izdataka za zaštitu životne sredine iznosi oko 1,2 do 1,4 odsto BDP-a (oko 500 miliona evra).

Javne investicije u životnu sredinu u narednim godinama procenjuju se na 8,5 milijardi evra. „Kada je reč o finansijskim kapacitetima, uključivanje privatnog sektora, javno-privatnog partnerstva je noseća politika ovog ministarstva“, istakao je Trivan.

Navodeći brojne projekte planirane u različitim sektorima zaštite životne sredine, ministar je ukazao da je potrebno razmisliti o većem uključivanju privatnih investicija i nacionalnih izvora finansiranja, kao i da je neophodno da se u potpunosti operacionalizuje Zeleni fond.

„Ne možemo dozvoliti da budemo zemlja koja najmanje izdvaja za životnu sredinu u regionu“ rekao je ministar, i dodao da je jedan od preduslova uspešnog sprovođenja politika i strategija u oblasti zaštite životne sredine i jačanje Ministarstva, povećanje njegovih, ne samo finansijskih, nego i kadrovskih kapaciteta, uz angažovanje oko 200 ljudi, od čega 100 pripravnika.

„Glavni prioritet Ministarstva zaštite životne sredine, što je ujedno i glavni prioritet Srbije, jeste izrada projektno-tehničke dokumentacije, jer ona prethodi svakom investiranju“, rekao je Trivan.

Oslanjajući se na iskustva zemalja koje su prošle istim putem kojim ide Srbija, potrebno je jačati mehanizam finansiranja i pomoći lokalnim samoupravama u realizaciji projekata zaštite životne sredine.

„Iz svojih skromnih sredstava odvojili smo 450 miliona dinara ove godine za finansiranje projektno-tehničke dokumentacije lokalnih samouprava, i taj konkurs bi upravo trebalo da krene. To je početak zamajca kojeg ćemo imati ove godine. Završavamo pregovore sa jednom od evropskih banaka o veoma povoljnom kreditu od 200 miliona evra, kako bi se krenulo u izradu projektno-tehničke dokumentacije ali i realizaciju projekata na koje se te dokumentacije odnose. Ovo je momenat preokreta za životnu sredinu Srbije“, naglasio je ministar.

Zaključujući da svi mogu zajednički da doprinesu da Srbija bude čistije i zdravije mesto za život, ministar Trivan pozvao je privredu, „naročito domaću, naročito uspešnu, da se ponovo dokaže ovde gde je najpotrebnija, najsposobnija, i naravno, da zaradi. Ministarstvo zaštite životne sredine nudi javno-privatna partnerstva, nudi podršku, jedino ne može da ponudi Srbiju koja pripada svima nama. Ovo je priča o Srbiji“, zaključio je Trivan.

Milisav Pajević