Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivice Dačića izjavio je juče u Berlinu da je trenutna preokupacija Srbije izgradnja dvosmernog gasnog interkonektora sa Bugarskom i jačanje kapaciteta gasnog skladišta Banatski dvor.
„Očekujemo da i Južni gasni koridor, kao i projekat Turski tok, budu šansa za Srbiju da obezbedi održivo snabdevanje gasom i da kao tranzitna zemlja, doprinese energetskoj bezbednosti svojih partnera u neposrednom i širem okruženju”, rekao je Dačić na Berlinskom dijalogu o energetskoj tranziciji na panelu „Moguća misija: Izazovi i rešenja za energetsku tranziciju“.
On je istakao da političke razlike ne smeju da budu razlog ometanja projekata koji donosi dobrobit za širi krug država i regiona.
„Primer obustave Južnog toka, za Srbiju posebno nepovoljan, upravo je takav primer koji je onemogućio da Srbija, mnoge zemlje regiona, ali i deo EU, reše mnoga pitanja svoje energetske bezbednosti. Za Srbiju gas nema nacionalni predznak, već želimo da na što racionalniji način obezbedimo gasno snabdevanje”, rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, za Srbiju je Južni tok bila najbolja opcija, koja nije bila na štetu drugih, jer smo time rešavali pitanje izgradnje gasne infrastrukture kroz tranzitne takse, a istovremeno je takvo rešenje bilo od interesa za širi region i EU.
„Nažalost, iako nas je EU uveravala da je taj projekat izvodljiv i dogovoren, on nije za sada realizovan. S druge strane, realnost je da je Severni tok mogao biti izuzet iz Trećeg energetskog paketa, a Južni tok ne. Ceh su platile Srbija i druge zemlje regiona koje su favorizovale Južni tok“, naveo je prvi potpredsednik vlade.
Zbog nedovoljnih količina gasa koje su joj potrebne, naveo je on, Srbija je primorana da koristi ugalj i druga čvrsta fosilna goriva i time nadoknađuje nedostatak drugih energetskih izvora, ali je duboko svesna da time značajno zagađuje svoju životnu okolinu.
Istakao je da je zato strateški prioritet da se izvrši energetska tranzicija koja će omogućiti korišćenje „čistih tehnologija” i veće učešće obnovljivih izvora energije.
„To zahteva ogromna finansijska sredstva, ali smatram da samo kvalitetnim programima i projektima, zajedničkim delovanjem i solidarnošću svih nas možemo ovaj izazov pretvoriti u razvojnu i investicionu šansu”, kazao je Dačić.
Osvrćući se na izazove sa kojim se Srbija suočava kada je reč o obezbeđivanju stabilnog energetskog snabdevanja, on je naveo da domaća proizvodnja gasa trenutno zadovoljava oko 20 posto domaće potrošnje sa očekivanim trendom opadanja.
U isto vreme, naglasio je, transportni sistem prirodnog gasa u Srbiji je linijski, sa samo jednim ulazom iz Mađarske i to ograničenog kapaciteta, što je nedovoljno sa stanovišta energetske bezbednosti i razvoja tržišta.
Dačić je rekao da razvoj sektora primarno zahteva obezbeđenje gasovodne infrastrukture u svim delovima zemlje i obezbeđenje interkonekcije sa susednim državama.
„Srbija je zabrinuta ukoliko se ostvare najave o prestanku dotoka gasa iz pravca Ukrajine. Zbog toga sa velikom pažnjom razmatramo sve projekte koji našoj zemlji mogu da obezbede stabilno snabdevanje energentima, pre svega prirodnim gasom, a naročito projekte u kojima Srbija nije krajnji korisnik, već zemlja kroz koju će se odvijati tranzit, što će doprineti energetskoj stabilnosti regiona”, kazao je on.
Kao primer uspešne saradnje, pomenuo je da Srbija ima razgranatu saradnju sa SR Nemačkom i da se od 2001. realizuje program „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji”, sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti i zaštite životne sredine, u šta je do sada uloženo oko 120 miliona evra.
Realizacijom ovog projekta, ističe Dačić, značajno je povećana energetska efikasnost, poboljšan kvalitet usluga koje toplane pružaju građanima, smanjeni su gubici i troškovi proizvodnje i distribucije, a smanjena je i emisija štetnih gasova – CO2 za 60.000tona godišnje.
Prema njegovim rečima, realizuju se i drugi projekti koji su usmereni na poboljšanje energetske efikasnosti, povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, razvoj tržišta biomase i drugo.
On kaže da su energetska bezbednost, privredni razvoj i zaštita životne sredine uzajamno povezani i da danas niko ne može konstatovati da je apsolutno „energetski bezbedan”.
„Za sve aktere u energetskom sektoru otvaraju se nove mogućnosti, ali i novi i visoki rizici, uz osnovno pitanje kako obezbediti dovoljne količine energije na ekonomski, energetski i ekološki prihvatljiv način. Energetska bezbednost je danas jedan od osnovnih uslova održivosti modernog društva i državne politike, kao i saradnja na međunarodnom planu, moraju pronaći načine sigurnog snabdevanja”, naveo je Dačić.
On je podsetio da je Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice sa ciljem brže integracije energetskog tržišta Srbije u tržište regiona i EU i obezbeđenja stabilne investicione klime.
Još 2014. godine zakonski su implementirane odredbe „Trećeg energetskog paketa”, a Strategija razvoja energetike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030, definiše ključne prioritete energetskog razvoja: obezbeđenje energetske bezbednosti, razvoj tržišta energije i tranzicija ka održivoj energetici, kazao je Dačić.
Prema njegovim rečima, pojedinačne ekonomije su povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, socijalnih i političkih veza.
Dačić navodi da su sve države u poziciji da traže balans između određenog stepena samostalnosti i određenog stepena uključenosti u međunarodne tokove, ali sve veći broj problema koje nacionalna ekonomija ne može sa uspehom da rešava, neminovno nameće zajedničke napore na međunarodnom planu.
„Srbija se trudila i dalje će to činiti da kreativnim rešenjima i insistiranjem na konstruktivnom dijalogu doprinese u prevazilaženju ovih pitanja”, zaključio je Dačić na Berlinskom dijalogu o energetskoj tranziciji.
Dobra pozicija Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije
Srbija se trenutno nalazi u dobroj poziciji kada su u pitanju obnovljivi izvori energije i njihovo učešće u ukupnoj potrošnji energije, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić koji je učestvovao na Petom Berlinskom dijalogu o energetskoj tranziciji.
„Srbija je u tom delu bolje pozicionirana i ima bolje procente i performanse od proseka u odnosu na zemlje u EU i mi očekujemo da se takva pozicija Srbije poštuje”, rekao je Antić.
On je naveo da je skup u Berlinu mesto okupljanja predstavnika država iz svih delova sveta, međunarodnih institucija i organizacija koje se bave obnovljivom energijom, kao i predstavnika industrije koja, dodao je, daje ključan doprinos razvoju energetskog sektora.
„Bili smo u prilici da imamo veliki broj susreta sa kolegama iz regiona, ali i čitavog sveta i da te susrete iskoristimo za jačanje naših bilateralnih odnosa. Videli smo u kom pravcu idu trendovi koji su, u skladu sa našim očekivanjima, bazirani na dodatnom impulsu borbi protiv klimatskih promena pre svega kroz održivi razvoj i veće korišćenje obnovljivih izvora energije“, rekao je Antić i istakao da će Srbija dati svoj doprinos tim trendovima.
Posebno je izrazio zadovoljstvo što je skup u Berlinu bio prilika da se sretne sa predstavnicima velikih nemačkih kompanija, kao što je „Simens”.
To je, naveo je, kompanija koja je izuzetno značajna za Srbiju i naš strateški partner.
„To je kompanija koja razvija svoju proizvodnju u Srbiji i učestvuje u velikim, pre svega, energetskim projektima. Očekujemo nastavak i jačanje te saradnje”, dodao je Antić.
On je na Petom Berlinskom dijalogu o energetskoj tranziciji učestvovao sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.
Izvor: Tanjug
