Budućnost zelene gradnje

24.01.2024

gene-gallin-E6KM98Q_d4o-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Gene Gallin)

U trenutku kada se svet suočava sa sve izraženijim izazovima klimatskih promena, zelena održiva gradnja je ključna komponenta njihovog rešenja. Ne radi se samo o objektima koji izgledaju moderno i na oko usklađeno sa prirodom već je reč o zgradama, koje u svojoj srži reflektuju mnogo dublje razumevanje ekologije, energetike i odgovornog građevinarstva.

Hrvatski savet za zelenu gradnju (Green Building Council – GBC) najveća je nevladina i članska organizacija u Hrvatskoj. Ona se bavi temama održive gradnje, energetske efikasnosti, zelene energije – a takođe je angažovana kroz poslovnu mrežu najboljih kompanija i organizacija koje su predvodnici zelene tranzicije. Broji više od 130 članova iz oblasti građevinarstva, energetike, javne uprave i akademske zajednice, a njen glavni cilj jeste da, prvenstveno svojim članovima, a onda i ostalim relevantnim tržišnim akterima, pomogne u pravcu održivog, urbanog načina življenja. Ovaj cilj ostvaruje edukacijom, umrežavanjem i promocijom.

Prema nekim, nedavno objavljenim procenama, zgrade u Evropskoj uniji (EU) proizvode otprilike 40 odsto emisija. One su ogromni potrošači energije, odgovorne su i za 35 odsto potrošnje građevinskog materijala, potom i za 35 odsto proizvodnje otpada u istom sektoru. Zbog toga se u zgradarstvu krije najveći potencijal za uštedu i ključna su tačka u interesu EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine.

S obzirom na to da je Hrvatski savet za zelenu gradnju jedan od važnih igrača u promociji održivih praksi u regionu, u razgovoru sa njima dobili smo konkretnije uvide u ovo pitanje. O izazovima i rešenjima, kao i o budućim inicijativama saveta, razgovarali smo sa izvršnim direktorom Deanom Smolarom.

U FOKUSU:

Deo šire mreže

Svetski savet za zelenu gradnju (WGBC), zajedno sa 76 država u celom svetu i sa preko 36.000 članova – najveća je i najuticajnija globalna mreža sa ciljem promovisanja održive i dekarbonizovane okoline za sve. Hrvatski savet za zelenu gradnju deo je ove mreže, kao i Evropske regionalne mreže Saveta za zelenu gradnju (ERN). Globalnom povezanošću ostvaruju se zajednički ciljevi kroz razne lokalne, regionalne i svetske projekte. Aktivno učestvuje u projektima finansiranim iz nacionalnih i evropskih izvora, gde su kao partneri imali priliku da se iskažu.

Hrvatski savet za zelenu gradnju deluje kao platforma za promovisanje pozitivnih uticaja održive gradnje i sve što ide uz nju, kroz četiri organizacijska stuba: članstvo, događaji, projekti i sertifikacija.

– Pored članstva, GBC dakle uspešno organizuje razne edukativne događaje i brojne različite konferencije, radionice i simpozijume na kojima je učestvovalo više od 10.000 učesnika. Sve funkcioniše kao jedna platforma za prvenstveno nacionalno povezivanje kreatora politike i čelnika industrije i njihove razmene ideja. Tako se GBC u poslednjih nekoliko godina angažovao na ovim poljima kao ključan partner na brojnim projektima – kaže Smolar.

Proteklih godinu dana intenzivno rade na razvoju DGNB sertifikata zelene gradnje – što je skraćenica za Nemački savet za održivu gradnju (Deutschen Gesellschaft für Nachhaltiges Bauen), verzije prilagođene hrvatskom tržištu, u okviru čega organizuju i edukacije za buduće konsultante, kao službeni Academy Partner.

DGNB sistem sertifikacije jedini je u skladu sa EU regulativama i normama, zbog čega ne zahteva usklađivanje dokumentacije za evropsko tržište. Upravo oni su partner za DGNB sistem u Hrvatskoj, odnosno jedina organizacija u zemlji kroz koju se može registrovati projekat za sertifikaciju. DGNB ne donosi samo sistem sertifikacije već viziju transformacije građevinske industrije. Osnovan 2007. godine kao nezavisna neprofitna organizacija, brzo je stekao reputaciju jednog od najnaprednijih međunarodnih standarda za održivu gradnju, sa preko 10.000 sertifikovanih projekata, u skoro 30 zemalja.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Nastavak podrške zelenoj tranziciji u Srbiji: 1,6 miliona evra za nova 23 inovativna rešenja

24.01.2024

ekologija , eko , održivost , planeta — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je odabrao 23 najbolje nove inovacije za zelenu tranziciju srpske privrede i društva. One će biti realizovane zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije (EU) i Švajcarske u ukupnom iznosu od 1,6 miliona evra, a doprineće smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zagađenja životne sredine, posebno vazduha, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. Inovacije su odabrane putem Javnog poziva za inovativna rešenja za zelenu tranziciju, a predložila su ih privatna i javna preduzeća, udruženja građana i naučne institucije.

„Sa nekoliko strategija i zakona u oblasti zaštite životne sredine u pripremi, više od 50 pilot inicijativa koje su sprovela mala i srednja preduzeća, istraživačke institucije i lokalne samouprave širom Srbije, kao i ubrzavanjem aktivnosti kako bi se intenziviralo finansiranje zelenih projekata, možemo sa sigurnošću reći da je projekat EU za Zelenu agendu u Srbiju veoma uspešan. U narednim mesecima biće urađeno još više, jer je za klimatsku akciju i zaštitu životne sredine potrebna veća podrška, za dobrobit svih građana i građanki Srbije“, poručio je Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji.

„Švajcarska je veoma zadovoljna što je deo ove inicijative i što podržava inovacije koje imaju veliki potencijal za primenu u većem obimu. Repliciranje ovih inovativnih inicijativa bi u značajnoj meri pozitivno uticalo na životnu sredinu u Srbiji, što i nastojimo da postignemo u saradnji sa partnerima na ovom projektu“, izjavio je Ričard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (chandler-cruttenden)

Tako na primer, regionalna deponija u Subotici će, zajedno sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, sprovesti istraživanje o kompostiranju pomoću otpadnog mulja, kako bi se iskoristile velike količine ove materije koja nastaje od otpadnih voda. Kompanija „Greendecor’’ u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ razvija inovativne zelene krovove od biljaka koje su otporne na klimatske promene i pogodne za održavanje. Ovi krovovi mogu značajno povećati energetsku efikasnost zgrada i smanjiti zagađenje vazduha u gradovima. Kompanija „ArTech inženjering“ će od tekstilnog otpada praviti novi građevinski materijal, pogodan za korišćenje u izgradnji puteva, zgrada i u uređenju enterijera. Među odabranima je i rešenje Javnog komunalnog preduzeća „Kruševac“, koje će napraviti zelenu površinu u industrijskoj zoni Kruševca, a u blizini Moravskog koridora, radi unapređenja kvaliteta vazduha u ovoj oblasti.

Sve 23 odabrane inovacije biće sprovedene tokom 2024. godine. U okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji’’, podršku EU i Švajcarske u iznosu od 1,3 miliona evra je do sada već dobilo 29 inovativnih, zelenih rešenja. Priče o nekima od njih možete pročitati ovde. Javni poziv za inovativne ideje za zelenu tranziciju srpske privrede otvoren je do kraja 2026. godine, a sledeći odabir pristiglih predloga očekuje se u prvoj polovini 2024. godine.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji’’, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Drugo „tečno drvo“ na ulicama Beograda

24.01.2024

611b4aadcdf4e6a48d56f43e6870c165_9040609106 — Foto: Grad Beograd

Urbani foto-bioreaktor nazvan „LIQUID 3“, inače prvi u Srbiji, predstavlja inovativno biotehnološko rešenje za borbu protiv zagađenja vazduha u urbanim sredinama. Projekat je iniciran i osmišljen od strane Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu i ima za cilj smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u mestima gde su koncentracije ovog gasa najviše, a to je između ostalog glavni grad.

„LIQUID 3“ funkcioniše na principu korišćenja algi koje se nalaze u akvarijumu od 600 litara, i putem fotosinteze vezuju CO2 i proizvode kiseonik.

Prvi „LIQUID 3”, postavljen je prošle godine ispred Opštine Stari grad, a sada je postvljen i drugi na Terazijama, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Osim ekološke uloge, foto-bioreaktor je dizajniran i kao klupa sa punjačima za mobilne telefone i solarnom pločom koja omogućava noćnu rasvetu.

Pročitajte još:

DONACIJA INOVATIVNOG DOMAĆEG PATENTA „TEČNOG DRVEĆA“ NAJZAGAĐENIJIM OPŠTINAMA U SRBIJI

Mikroalge imaju širok spektar primena u Srbiji, uključujući prečišćavanje otpadnih voda, proizvodnju biomase i biogoriva, ali i kao kompost za zelene površine. Ono što je tako značajno jeste efikasnost mikroalgi u vezivanju CO2, koja može biti i do 50 puta veća nego kod drveća.

Projekat „LIQUID 3“ neće menjati šume, već će dopunjavati zelenila u urbanim delovima gde nema prostora za sadnju drveća.

Ovaj izum je dobio priznanje kao jedno od 11 najboljih klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Inicijativa „LIQUID 3“ je privukla pažnju i izvan granica Srbije, sa preko 10 miliona pregleda na društvenim mrežama.

Energetski portal

U 2023. na tri svetska tržišta prodaja električnih automobila ostvarila najveći porast

23.01.2024

mobilnost , automobil , električni , punjač — Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Fousert)

Na tržištima Evropske unije, zemalja EFTA, odnosno Norveške, Švajcarske i Islanda, kao i na tržištu Velike Britanije, zabeležen je rast prodaje novih putničkih vozila za 13,7 odsto.

Kada je reč o sva tri tržišta, najveći rast zabeležila su vozila na čisto električni pogon i to za oko 28 odsto. Ipak, izuzeci iz ovakvog trenda jesu Mađarska u kojoj je došlo do pada od 3,4 odsto i Norveška sa padom od čak 24,4 odsto iako je godinama unazad beležila najbolje rezultate.

Samo na nivou Evropske unije, rast prodaje elektroautomobila bio je još viši sa porastom od 37 odsto. Ovakvim porastom, tržišno učešće električnih automobila iznosilo je 14,6 odsto. Precizniji podaci pokazuju da je na tržištu Evropske unije u toku 2023. godine, prodat 1.538.621 električni automobil.

Velika Bitanija takođe je ostvarila dvocifren porast od 17,8 odsto, te je u 2023. godini isporučeno 314.684 električna automobila.

Na kraju, kada je reč o tržištima zemalja članina EFTA, kako je prethodno napisano, Norveška je ostvarila pad. Podaci pokazuju da je u 2023. Prodato 104.587 električnih automobile, dok je u godini ranije reč o broju 138.254. Kako se navodi, najveći razlog predstavlja promena subvencija za kupovinu ovakvih vozila od strane Vlade. Sa druge strane, u Švajcarskoj je došlo do porasta od 31,3 odsto, a kada je reč o Islandu porast je visok i to za 57,8 odsto.

Uzimajući u obzir sva tri tržišta, u 2023. godini prodato je preko dva miliona električnih automobila.

Pročitajte još:

Prodaja ostalih automobila

Ova vrsta automobila beželi ukupno pad od 2,4 odsto, a ako se gleda samo tržište Evropske unije, pad je još veći i reč je o sedam odsto.

Automobili sa „klasičnim“ hibridnim pogonom takođe beleže porast od 28,3 odsto, što preciznije predstavlja broj od 3.397.339 prodatnih hibridnih automobila. I ovde je Evropska unija pojedinačno ostvarila još veći uspeh, porastom od 29,5 odsto.

Pogon na benzin ostvario je rast gotovo podjednako na svakom tržištu, u proseku 10,7 odsto, dok podaci pokazuju da se automobili na dizel traže sve manje, sa padom od 6,4 odsto, kada se gleda na nivou sva tri tržišta.

Ostale vrste pogona, kao što su prirodni gas, biogoriva i drugo, takođe su zabeležili procentualno značajan rast od 15,7 odsto. Samo u Evropskoj uniji je u 2023. godini prodato 320.638 ovakvih vozila.

Prisećanja radi, početkom ove godine u Velikoj Britaniji doneti su novi zakoni koji predstavljaju najambiciozniji regulatorni okvir za prelazak na e-mobilnost. Pored toga, u Evropskoj uniji je pre nekoliko dana postignut politički sporazum o standardima emisije CO2 za teška vozila, kako bi se u drumskom saobraćaju smanjile ovakve emisije, a takođe i zbog uvođenja novih ciljeva za 2030, 2035. i 2040. godinu.

Tržište električnih automobila u Srbiji

Prodaja električnih automobila procentualno je značajno porasla u 2023. godini, iako je tržište u Srbiji malo kada je reč o ovakvim vozilima, pa tako zauzimaju samo 1,5 odsto udela u ukupnom. Ipak, u prošloj godini je prodat 331 električni automobil, a u godini ranije 170. Ono što zabrinjava, kako se navodi, jeste da se u 2024. godini predviđa manji iznos za subvencije kupovine ekološki prihvatljivih vozila. Tako je u 2023. opredeljeno 293 miliona dinara, a u 2024. godini 170 miliona.

Ovu analizu izvršila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova na osnovu podataka Udruženja evropskih proizvođača automobila – ACEA (eng European Automobile Manufacturers’ Association).

Energetski portal

Nastavlja se oživljavanje sela kroz program kupovine kuća

23.01.2024

log-cabin-kuća-selo — Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji su pokrenuti ambiciozni programi za revitalizaciju seoskih područja, što predstavlja značajan korak u rešavanju problema depopulacije i ekonomskog zastoja u ruralnim oblastima. Ovim povodom će Ministarstvo za brigu o selu raspisati konkurse za tri programa.

Inicijative, koje će se sprovoditi tokom godine, imaju za cilj brzu promenu demografske slike pojedinih krajeva zemlje uz pomoć određenih mera. U poslednje tri godine useljeno je 2.650 kuća u selima širom Srbije, što je dom za 10.000 ljudi, zbog čega će se i ove godine nastaviti sa istom politikom, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Centralni deo programa je useljavanje u napuštene seoske kuće, gde se očekuje da će 15.000 ljudi biti useljeno u 3.000 napuštenih kuća, čime se postavlja rekord u broju naseljenih domaćinstava.

Pročitajte još:

RURALNI RAZVOJ SRBIJE – OŽIVLJAVANJE SELA

Program uključuje finansijsku podršku za žitelje sela koji žele da pokrenu ili prošire svoje poslovne aktivnosti. Ovaj ekonomski podsticaj, koji iznosi do 10.000 evra, a u pograničnim delovima Srbije i više, predstavlja značajan podstrek za lokalni razvoj i preduzetničke ideje, i biće raspisan uskoro.

Lokalne samouprave mogu aplicirati za bespovratna sredstva namenjena kupovini minibuseva za prevoz seoskog stanovništva i organizaciji kulturnih manifestacija poput „Miholjskih susreta sela“. Ove aktivnosti imaju za cilj poboljšanje mobilnosti seoskog stanovništva i oživljavanje kulturnog života u selima.

Pravo na učešće u konkursu za seoske kuće imaju punoletni državljani Srbije, pojedinci, samohrani roditelji i parovi mlađi od 45 godina.

Cilj je stvaranje održivih i prosperitetnih ruralnih zajednica koje će doprineti ukupnom ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje.

Energetski portal

Srbija sve više ulaže u energetski sektor

22.01.2024

struja , energija — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

U Srbiji će se više nego ikada ranije ulagati u energetski sektor. Kako je istakla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, energetika predstavlja bazičnu infrastrukturu i bez dovoljno proizvedene električne energije i njenog sigurnog snabdevanja ne može da se industrijalizuje privreda, niti mogu da se otvaraju novi naučni centri.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, ove godine završiće se važni projekti u elektroenergetskom sektoru, kao što je blok B3 u termoelektrani Kostolac i postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A.

Prema rečima ministarke, u narednim mesecima povezaćemo na sistem blok B3, koji će biti prvo proizvodno postrojenje koje „Elektroprivreda Srbije” otvara posle gotovo četiri decenije, kapaciteta 350 MW. Nova elektrana koristiće najsavremeniju opremu za smanjenje emisija štetnih gasova, odnosno nivo emisija će biti u skladu sa nacionalnom i evropskom regulativom.

Takođe, kako je dodala, završava se izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A, koje će se uskoro pustiti u rad. To je jedan od najvažnijih ekoloških projekata u našoj zemlji, koji će obezbediti čistiji vazduh za građane Obrenovca, Beograda i okoline, uz smanjenje emisije sumpor- dioksida za oko deset puta.

Pročitajte još:

Kako je istakla, gradiće se nove reverzibilne elektrane – Bistrica i Đerdap 3, koje će obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom, ali će pomoći balansiranju elektroenergetskog sistema. RHE Bistrica od velikog značaja je za balansiranje nacionalnog elektroenergetskog sistema, koji će omogućiti petodnevno skladištenje električne energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)

,,To znači da ćemo moći da akumuliramo viškove energije, koje ćemo moći da ubacimo u sistem kada nam bude potrebna. Intenzivno radimo na pripremi projekta i očekujem da ćemo sledeće godine početi da gradimo RHE Bistrica’’, objasnila je ministarka.

„Elektroprivreda Srbije” gradi prvo postrojenje iz obnovljivih izvora energije, vetropark u Kostolcu, rekla je ministarka i dodala da će na mreži biti početkom sledeće godine. Početkom 2025. godine imaćemo na mreži prve proizvodne kapacitete EPS-a iz obnovljivih izvora energije, što je veoma važno zbog energetske tranzicije i prelaska na čistije izvore energije, rekla je ona i podsetila na to da će se graditi pet samobalansirajućih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW.

Prema njenim rečima, počeli su pregovori sa „Hyundai Engineering” iz Republike Koreje za izgradnju ovog postrojenja na pet lokacija na istoku i jugu naše zemlje. Kako je objasnila, ovo postrojenje imaće baterijska skladišta koja će akumulirati energiju kada ne bude bilo dovoljno energije sunca, odakle će se puštati električna energija u mrežu, ne ugrožavajući sigurnost snabdevanja.

Energetski portal

800 punjača na stubovima rasvete u Pragu do 2026. godine

22.01.2024

mobilnost , punjač — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Češka Republika ima stariji vozni park u odnosu na ostatak Evropske unije. Prema podacima iz prethodne godine, broj električnih automobila u ovoj zemlji ide do oko 14.000 vozila. Međutim, većina vozača u Češkoj još uvek se oslanja na benzinska i dizel vozila.

U prvih šest meseci 2022. godine, dizelska vozila su činila veći udeo u prodaji novih automobila u Češkoj nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU, dok je u ostatku EU prodaja dizelskih vozila značajno opala. Problematika sa električnim automobilima u Češkoj često se pripisuje visokim cenama samih vozila i platama koje u poređenju sa zapadnom Evropom jesu nešto niže i nedostatku infrastrukture za punjenje, što otežava njihovu upotrebu za duža putovanja, jer zahteva detaaljno planiranje putanje.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

U Pragu će povlastica koja omogućava besplatno parkiranje električnih automobila u državnim zonama biti ukinuta 31. decembra 2024. godine, što ne znači da država neće nastaviti da ulaže u elektromobilnost. Ova promena je deo nadolazeće reforme parkirnog sistema u Pragu, navodi se na sajtu grada.

S obzirom da će broj e-vozila neminovno rasti, i da zauzimaju jednako prostor kao i drugi automobili, ovo pravilo neće moći dugoročno opstati, i zato će prilikom ove reforme, pravilo biti ukinuto.

Međutim, grad će nastaviti da ulaže u infrastrukturu za punjenje i stoga planira povećati ta ulaganja korišćenjem evropskih subvencija. Grad Prag je već uložio oko 220 miliona CZK u razvoj infrastrukture za punjenje, a planira se postavljanje oko 800 punjača na stubovima javne rasvete do 2026. godine.

Energetski portal

„SET TREBINJE 2024“ od 20. do 22 marta

22.01.2024

Samit energetike “SET Trebinje”, peti po redu, ove godine biće održan od 20. do 22. marta pod sloganom „Energetska povezanost Zapadnog Balkana“.

Samit se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srpske te Ministarstava energetike i rudarstva i Ministarstva privrede i preduzetništva u Vladi Republike Srpske u Kulturnom centru u Trebinju. Generalni sponzor Samita energetike je Elnos Group Banja Luka.

Sve veći udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije i ujedno njihovi uticaji na elektroenergetski sistem postavljaju sve veće zahteve za ubrzani razvoj samog sistema. Istovremeno, zbog sve veće decentralizovane proizvodnje električne energije u neposrednoj blizini potrošača ili kod samih potrošača, snabdevačima postaje teško da zadovolje sve promenljiviju ponudu i potražnju. Upravo u vezi sa tim u prvi plan sve više dolaze pojmovi i tehnička rešenja kao što su skladištenje energije, mikromreže, prilagođavanje potražnji i mere energetske efikasnosti.

Odgovore na ključna pitanja energetske budućnosti, učesnici Samita, tokom tri dana skupa imaće priliku da čuju od gotovo 50 vodećih lidera iz elektroindustrije zemalja regiona, koji učestvuju na sedam odvojenih panela. U rad Samita uključeni su doslovno svi relevantni predstavnici energetskog sektora u regionu, vodeći ljudi domaćih kompanija i institucija koje oblikuju industriju, poslovni lideri i kreatori energetskih politika te vrhunski domaći i međunarodni stručnjaci iz oblasti energetike.

“Ove godine u programu imamo teme povezanosti i međusobne saradnje elektroprivreda u regionu, upravljanja elektroenergetskim prenosnim sistemima, trgovanja električnom energijom, tržištem gasa, upravljanjem proizvodnim postrojenjima električne energije i upravljanjem vlastitim solarnim elektranama. O ovim temama govoriće najprestižniji regionalni stručnjaci iz oblasti energetike dok će putem prezentacija biti obrađeno još nekoliko izuzetno važnih tema koje se odnose na dalji razvoj i pravednu tranziciju energetskog sektora u regionu”, poručuju organizatori.

Samit energetike Trebinje izvrsna je prilika za saradnju javnih elektroenergetskih preduzeća, organa vlasti i pružaoca tehnologija radi razmene informacija, znanja kako bi se razumela budućnost energije i videlo kuda svet ide na polju održivosti.

Samit će u tri dana biti domaćin za preko 1.000 učesnika iz regiona što pokazuje veliku zainteresovanost stručne javnosti. Uz to veliki broj kompanija zainteresovano je za učešće na ovogodišnjem Samitu i ovo je idealna prilika za ostvarivanje kontakata sa potencijalnim poslovnim partnerima.

Energetski portal

Park prirode Radan stavlja se pod zaštitu

22.01.2024

priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Filip Zrnzević)

Vlada je usvojila Uredbu o proglašenju parka prirode ,,Radan’’. Ovo brdsko-planinsko područje nalazi se u centralnom delu južne Srbije, na teritoriji opština Kuršumlija, Bojnik, Lebane i grada Prokuplja, ali i između gornjih tokova reke Kosanice i Jablanice.

Kako se navodi u Uredbi, Park prirode „Radan” se stavlja pod zaštitu radi očuvanja: geološke, biološke i predeone raznovrsnosti, a naročito očuvanja raznovrsnih oblika vulkanskog reljefa. Pored toga, tu je i Lecko andezitski masiv, najviši i najveći vulkanski kompleks u Srbiji (klisure: Velike Kosanice, Gajtanske reke, Borinske reke i Sokolov vis). Pod zaštitu se stavlja i radi hidroloških i hidrogeoloških pojava (bifurkacija Delivode, termomineralne vode Proloma), zatim šumskih staništa na prelazu između kotlina i brdsko-planinskih terena na diseciranom reljefu sa komadima andezitskih stena refugijalnog karaktera, od pojasa zajednica vrbe i topole, kao i klima zonalnih zajednica sladuna i cera, termofilnih kitnjakovih zajednica i kitnjakovo-grabovih zajednica

Zaštita je potrebna i radi očuvanja mezofilnih bukove šume, reliktnihpoli dominantnih i osiromašenih šumskih zajednica sa mečjom leskom i kavkaskom lipom i zajednica javora i graba u kontaktnom delu između hrastovog i bukovog pojasa. Treba pomenuti i staništa i populacije divlje flore sa 751 biljnom vrstom, a posebno zbog mezijskih endemita, kao i staništa i populacija divlje faune, posebno ptica kao što su crna roda, orao kliktaš, suri orao, patuljasti orao, sivi soko i druge. Tu su i sisari – makedonska voluharica i šareni tvor, a uz njih i ribe u koje se ubrajaju potočna pastrmka, dvoprugasta uklija, potočna mrena, krkuša i druge. Kada je reč o fauni, treba istaći i vodozemace i gmizavace. Na kraju, ovaj predeo se stavlja pod zaštitu i zbog karakterističnih prirodnih predela i kulturno-istorijskog nasleđa specifičnog po vremenu nastanka, stepenu očuvanosti i kulturnoj vrednosti (Caričin grad, Drengrad, Kastrat).

Pročitajte još:

Na području Parka prirode „Radan”, utvrđuju se režimi zaštite I, II i III stepena. Pod režimom zaštite I stepena, spada površina od 991,25 ha, pod režimom zaštite II stepena je površina od 6.250,99 ha i na kraju, pod III stepenom je ukupna površina od 36.270,48 ha.

Kako se navodi, na području Parka prirode „Radan”, na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite III stepena, sprovodi se proaktivna zaštita, gde se mogu vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja, razvoj sela i unapređenje seoskih domaćinstava, uređenje objekata kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnog graditeljstva, očuvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih resursa i prostora.

Napovršinama na kojima je utvrđen režim zaštite II stepena sprovodi se aktivna zaštita radi očuvanja i unapređenja prirodnih vrednosti, posebno kroz mere upravljanja populacijama divljih biljaka i životinja, održanje i poboljšanje uslova u prirodnim staništima i tradicionalno korišćenje prirodnih resursa, dok se na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite I stepena sprovodi stroga zaštita, kojom se omogućavaju procesi prirodne sukcesije i očuvanje staništa i životnih zajednica u uslovima divljine.

Osim ovih zabrana, sprovodiće se i dodatne. Više o njima pročitajte ovde.

Energetski portal

Priključci na komunalnu infrastrukturu – ko ima pravo i šta je sa nelegalnim objektima

22.01.2024

struja — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Za privremeno priključenje na struju dozvolu je dobilo 25.000 domaćinstava, a najviše u prestonici, čak 16 hiljada. U Elektrodistribuciji Srbije kažu da je najveći problem izgradnja nelegalnih objekata bez formiranih ulica i javnih površina. Predviđeno da priključak mogu da dobiju samo vlasnici kuća i stanova, i njihovi članovi koji su izgradnjom, odnosno kupovinom, trajno rešavali stambeno pitanje, i koji u njima žive.

U Gradsku upravu Kruševca stiglo je više od hiljadu zahteva za privremeno priključenje nelegalnih objekata, a odobreno više od 800. Međutim, realizovan je samo jedan zahtev, u zgradi koja je sagrađena pre više od dve decenije.

Vlasnik stambenog objekta u Kruševcu Života Janković, zahtev za priključak za gas podneo je 9. septembra 2023. godine.

„Pre desetak dana su uradili sve što je potrebno, samo je ostalo da se ugradi kotao i da se izvrši priključak za grejanje. Što se toga tiče, to je sve uplaćeno“, kaže Janković.

Čekanje na priključak duže od decenije

Za privremeno priključenje na struju, dozvolu je dobilo 25.000 domaćinstava, a najviše u prestonici, čak 16 hiljada.

Među njima i sagovornica iz Zaklopače, koja na priključak čeka duže od decenije.

„Kada je bilo u mogućnosti da se bez legalizacije predaju papiri da bi osposobili struju, mi smo sve papire regularno predali u Opštinu Grocka. Sve ćemo mi platiti – struju, sat i priključak – sve, samo da bi dobili struju“, kaže sagovornica RTS-a.

PROČITAJTE JOŠ:

„Nemamo kuda da prođemo sa kablovima“

U Elektrodistribuciji Srbije kažu da je najveći problem to što nisu imali saznanja o izgradnji nelegalnih objekata na određenim lokacijama, pa nisu mogli na vreme da planiraju izgradnju elektroenergetske infrastrukture.

Direktor direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije Predrag Matić kaže da su građani izgradili objekte, ali nisu formirane ulice i javna površina.

„Nemamo kuda da prođemo sa kablovima i izgradimo trafostanice. Poseban problem su nacionalni parkovi, zone zaštite prirode, neka područja posebne namene, gde je zabranjena izgradnja infrastrukture“, kaže Matić.

Ministarstvo: Problem su i vikendice

Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Uprkos zabrani gradnje, ističu iz resornog ministarstva, podneti su zahtevi za priključenje na mrežu.

Ranko Šekularac, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kaže da u nekim područjima ne postoji razvijena komunalna infrastruktura kako bi mogla da se izvrše priključenja, pa priključci nisu ni mogući.

„Pogotovo u situacijama kada imamo podnosioce zahteva koji su aplicirali za neku vikendicu – konkretno na Kopaoniku, Divčibarama ili Staroj planini – koja im nije jedino mesto boravka, jer je to altrenativa. Jednostavno, prvi pravni uslov nije ispunjen i oni definitivno neće moći da budu priključeni na elektoenergetsku mrežzu“, kaže Šekularac.

Ko ima pravo na priključak

Stručnjaci podsećaju da je važno da vlasnici stanova u višespratnicama, pre nego što im se uključi struja, dostave potvrde o instalacijama, sa atestima merenja otpornosti i uzemljenja.

Arhitekta Danijela Rabrenović ističe da nije dovoljno da samo jedan stan podnese zahtev i da podnese izjavu da je sve u redu.

„Dakle neophodno je proveriti čitavu zgradu. Ako se to sve detaljno ne proveri može doći do požara, eksplozije, izlivanja vode“, navodi Rabrenović.

Podsetimo, Uredbom je predviđeno da priključak mogu da dobiju samo vlasnici kuća i stanova i njihovi članovi koji su izgradnjom, odnosno kupovinom, trajno rešavali stambeno pitanje, i koji u njima žive.

Mogućnost se ne odnosi na poslovne objekte, niti na investitore koji su nelegalno gradili.

Izvor: RTS

1...899091...1.538 Page 90 of 1.538

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM