Anketa: Najveći ekološki problem u Srbiji predstavlja zagađenje vodotokova

26.05.2019

zagađenje vodotokova, anketa, najveći ekološki problem — Foto: pixabay

Plastične kese jesu ekološki problem, ali postoje mnogo veći problemi koje prvo treba rešiti, smatra 40 odsto učesnika u anketi koju je nedavno sprovela agencija „Faktor plus”.

Prema rezultatima, 22 odsto ispitanih građana misli da su plastične kese veliki ekološki problem i da hitno treba raditi na ukidanju kesa.

Da plastične kese ne predstavljaju veliki ekološki problem smatra 20 odsto učesnika ankete, dok je njih 18 odsto mišljenja da plastične kese jesu veliki ekološki problem, ali da rešenje nije u njihovom ukidanju, već u ekonomičnoj upotrebi.

Učesnici ankete smatraju da najveći ekološki problem u Srbiji predstavlja zagađenje vodotokova.

Rangirajući najveće probleme ocenama od jedan do šest, za ovaj se odlučio najveći broj ispitanika, njih 74 odsto.

Opasni otpadi su na drugom mestu, a za njih se odlučilo 52 odsto ispitanika.

Slede vazduh sa 48 odsto, nepostojanje sistema primarne selekcije otpada sa 19 odsto, ostala plastika, kao što su flaše, sa 17 odsto, a plastične kese su tek na šestom mestu sa 12 odsto.

Sudeći po rezultatima ankete, u Srbiji nije značajno smanjena upotreba plastičnih kesa od kada je počela njihova naplata.

Kako se navodi u ispitivanju, 57 odsto građana plastične kese koristi manje nego pre nego što su počele da se naplaćuju, dok njih 42 odsto koristi kese u istoj meri.

Ima i ispitanika, doduše njih jedan odsto, koji kese koriste u većoj meri nego pre nego što su počele da se naplaćuju.

Na pitanje da li smatraju da plastične kese treba da budu još skuplje, kako bi ljudi prestali masovno da ih kupuju, negativno je odgovorilo 60 odsto ispitanika, 30 odsto je odgovorilo pozitivno, a 10 odsto je ostalo uzdržano.

Prema rezultatima ankete, od kada je počela naplata kesa u prodavnicama, 49 odsto ispitanika nosi sa sobom ceger, 34 odsto i dalje kupuje kese na kasi, 13 odsto nosi veliku plastičnu kesu koju je ranije kupilo u prodavnici, a pet odsto nosi male plastične kese koje je ranije kupilo.

Velika većina ispitanika, njih 91 odsto, za izbacivanje đubreta, koristi kese koje dobije ili kupi na kasi, a samo njih 9 odsto kupuje džakove za smeće.

Plastične kese, prema anketi agencije „Faktor plus”, imaju namenu u domaćinstvu, pa tako 80 odsto ispitanika kese koristi za izbacivanje smeća, 25 odsto za odlaganje stvari, 14 odsto ih nosi u sledeću kupovinu, devet odsto ih baca, osam odsto ih koristi tokom šetnje sa psom, a tri odsto ih koristi u druge svrhe.

Anketa je sprovedena na uzorku od 919 ispitanika na terenu.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Nagrada Đorđe Vajfert za 15 društveno odgovornih kompanija

25.05.2019

Trivan - Danas - zelena ekonomija - Srbija — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas je na svečanosti u Privrednoj komori Srbije uručio Nacionalnu nagradu „Đorđe Vajfert“ predstavnicima 15 kompanijama za društveno odgovorno poslovanje, i tom prilikom rekao da je privreda, a posebno domaće kompanije, suštinski najznačajniji motor u zaštiti životne sredine i napretka Srbije.

„Nema društveno odgovornog poslovanja ali ni konkuretnosti ako se ne vodi računa o ekologiji. Domaće kompanije i domaći investitori koji postižu i promovišu ekološke standarde najvažni su za razvoj i napredak Srbije“, rekao je ministarTrivan.

Ukazujući da smo zahvaljujući ekstremno brzom tehnološkom napretku u poslednjih 200 godina temeljno devastirali Planetu, Trivan je naglasio da klimatski ekstremi svakodnevno svedoče koliki je uticaj energetskih industrija, fosilnih goriva i gasova na efekte staklene bašte.

Ministar je upozorio da uprkos glasu ekologa širom sveta, različitih rezolucija i preporuka, međunarodnih organizacija, čak i Svetske organizacije za životnu sredinu, da se smanje efekti staklene bašte, srednja godišnja temperatura raste.

„Motor promena i pozitivnih i negativnih u svetu je kapital i profit i vlasnici kapitala“, rekao je Trivan. On je međutim ukazao da ohrabruje što je u poslednje godinu, dve došlo do promene snaga i da dolazi do konsenzusa između vlasnika kapitala i svih onih koji se bore za opstanak i zdravlje planete Zemlje.

Ministar Trivan je uručujući priznanja predstavnicima izabranih firmi i preduzeća, zahvalio kompanijama koje su pokazale da odgovornim poslovanjem i odnosom prema društvu i zajednici doprinose napretku Srbije.

U kategoriji malih i mikro privrednih društava nagrađeni su: “Infostud 3”, Subotica, “Neofyton”, Novi Sad, “Novitet”, Žitkovac, Omladinski edukativni centar, Niš, farmaceutska kompanija GSK, Beograd. U kategoriji srednjih kompanija laureati su: “TeleGroup”, Beograd, Specijalna bolnica “Čigota”, Zlatibor, “Vega IT Sourcing”, Novi Sad, “Bosis”, Valjevo, “Manpower”, Beograd. U kategoriji velikih društveno najodgovorniji su: “Tarket“, Bačka Palanka, DM DROGERIE MARKT, Beograd, “Telekom Srbija”, Beograd, “Metalac”, Gornji Milanovac, NIS AD, Novi Sad.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Željka Vesić

Obavljen remont u Petrohemiji

25.05.2019

petrohemija-2019 — Foto: HIP-Petrohemija

U Petrohemiji je završen remont koji je po obimu posla i investicijama bio jedan od najvećih u poslednje tri decenije.

Zahvaljujući dobrom poslovanju u prethodnom periodu ova kompanija je iz sopstvenih sredstava izdvojila 20 miliona evra za investicione i remnontne aktivnosti.

Pored redovnih aktivnosti ispitivanja, čišćenja, sanacije opreme u toku remonta bilo je i nekoliko značajnih investicija među kojima je i zamena upravljačkog sistema u fabrici Etilen.

U Etilenu je zamenjen i sistem upravljanja kompresorima i turbinama.

U pogonu PEVG u toku su pripremni radovi za najveću ovogodišnju investiciju koja će doprineti povećanju kapaciteta proizvodnje za 20 odsto .

Po završetku radova u pogonu PEVG proizvodiće se godišnje 110 hiljada tona polietilena visoke gustine umesto dosadašnjih 90 hiljada tona.

Nova oprema doprineće povećanju energetske efikasnosti i smanjenju energetskog utroška što direktno utiče na kvalitet životne sredine.

Ukupan prihod Petrohemije u prošloj godini iznosio je 328 miliona evra.

Za remontne i investicione aktivnosti ova kompanija je iz sopstvenih sredstava obezbedila 20 miliona evra i to je najveće ulaganje u poslednjih 30 godina.

Izvor: RTV (Snežana Filipović)

Milisav Pajević

Pad cena nafte na svetskom tržištu

25.05.2019

nafta, brent, cena nafte — Foto: pixabay

Cena nafte se juče približila nivou od 69 dolara za barel nakon dve sesije gubitaka, ali je i dalje na putu da zabeleži najveći nedeljni pad u ovoj godini zbog povećanja zaliha i zabrinutosti oko ekonomskog usporavanja.

Severnomorska nafta „brent” poskupela je za 98 centi na 68,74 dolara za barel, ali je ostala na kursu da u ovoj nedelji uknjiži pad od skoro pet odsto, prenosi njujorška agencija „Blumberg”.

S druge strane, američka „laka” nafta (WTI) je ojačala za 75 centi na 58,66 dolara za barel.

Zalihe u SAD porasle su na najviši nivo od jula 2017. godine, što ukazuje na obilne zalihe u toj zemlji koja je vodeći svetski potrošač tog energenta.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Inovativna rešenja za održivu budućnost ljubitelja kafe

25.05.2019

coffee-3842200_960_720 — Foto: Imgur: The magic of the Interne-https://coffeegeek.tv/

Kompanija Strauss Adriatic već godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe kod nas, ali paralelno sa unapređenjem industrije radi i na unapređenju održivog razvoja i brizi o očuvanju životne sredine. Podizanje svesti o važnosti brige o okruženju i među njihovim zaposlenima, ali i među partnerima i potrošačima, jedan je od prioriteta kompanije.

Pionirski poduhvat od pre nekoliko godina, grejanje na brikete od kafene plevice, na najbolji način je pokazao kako industrija u praksi vodi računa o okolini, objašnjava Borivoje Petrović, jedan od menadžera kompanije Strauss Adriatic.

“Naša kompanija je čuvena po brendovima Doncafé, C kafa i brojnim proizvodima od kafe. Svake godine, procesom prerade sirove kafe, preostane oko 140 tona kafene plevice koja se potom briketira. Zato smo potražili rešenje za njenu dalju upotrebu. Ideja o grejanju na kafenu plevicu bila je rezultat ‘domaće pameti’, predložena, kompletno osmišljena i realizovana od strane zaposlenih u Strauss Adriatic-u. Istraživanja u laboratorijama Instituta Vinča i Mašinskog fakulteta pokazala su dovoljnu toplotnu moć kafene plevice i da je ona klasičan primer biomase. Zahvaljujući ovom jedinstvenom načinu grejanja, smanjili smo emisiju ugljen-dioksida u atmosferu za čak 11 odsto, ali smo smanjili i potrošnju fosilnih goriva, kao i količinu otpada, jer su kafeni briketi tretirani kao komunalni otpad. Ono što takođe treba istaći je i da je projekat koštao 100.000,00 evra, a samo tokom prve sezone napravljena je ušteda od 80.000,00 evra čime je otplaćeno 80 odsto investicije”, naveo je Petrović.

Na festivalu Mikser Strauss Adriatic se našla među kompanijama koje podržavaju priču o zaštiti životne sredine i predstavljaju svoja inovativna rešenja za očuvanje okoline, a otkud ona tamo. “Vrednosti kojima se Strauss Adriatic vodi u poslovanju su strast i odgovornost. U osnovi naših najrazličitijih poslovnih odluka uvek je i razmišljanje o okolini. Iz tog razloga ove godine smo ponosni partner jubilarnog Mikser festivala koji se održava pod sloganom ‘Cirkuliši’. Strauss Adriatic i Mikser festival dele iste ideje – okrenutost budućnosti kakvu zaslužujemo i posvećenost temama održivog razvoja, kao novoj kulturi života i rada”, objasnio je sagovornik.

Petrović se dotakao i teme održivog razvoja i društveno odgovornog poslovanja kroz prizmu kompanijskih ciljeva za naredni period. “Konstantno radimo na unapređenju energetske efikasnosti i očuvanju životne sredine. Vodimo računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, sve u skladu sa visokim standardima Strauss Grupe čiji smo deo. Trenutno smo u fazi izvođenja projekta za sakupljanje kišnice koja će se koristiti za zalivanje zelenih površina u okviru fabrike. Takođe, u razmatranju smo projekta za instalaciju fotonaponskih panela”, otkrio je on.

Širom sveta sve su prisutniji zero waste i zero plastic koncepti. Priupitan o načinu na koji Strauss Adriatic dočekuje inicijativu Evropskog parlamenta da se od 2021. u zemljama Evropske unije zabrani plastiku za jednokratnu upotrebu, Petrović je obrazložio da su plastične kašičice izbačene iz upotrebe u fabrici, i u proizvodnom delu i u upravnoj zgradi. “Takođe, razmatramo zamenu plastičnih čaša za vodu papirnima. Mali koraci koje svaka kompanija i svaki pojedinac mogu učiniti, a koji vode ka promeni navika i svesti, put su do velikog cilja, a to je planeta kakvu želimo. Vizija Strauss Adriatic-a je da od osnovnog stvara mala čuda. Trudimo se da uvek budemo korak ispred i kada god je moguće primenimo rešenja i tehnologije koji doprinose očuvanju prirode. Zato su odnedavno naši proizvodi u supermarketima širom Srbije izloženi na biorazgradivim policama – panelima napravljenim od najboljih inovativnih ekoloških materijala koji su u potpunosti reciklabilni i biorazgradivi. Čitava akcija propraćena je simpatičnim sloganom ‘Pravi džezver prirodu čuva, jer nam ona daje kafu'”, kazao je.

Crna Gora i Republika Severna Makedonija zajedno za očuvanje životne sredine

25.05.2019

Republika Severna Makedonija i Crna Gora — Foto: Vlada Crne Gore

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović i ministar životne sredine i uređenja prostora Republike Severne Makedonije Sadula Duraki potpisali su juče Sporazum o saradnji u oblasti životne sredine.

Sporazum predstavlja još jedan od modaliteta saradnje kojim će se Crna Gora i Republika Severna Makedonija zalagati za sinergiju inicijativa u duhu otvorenosti, uključenosti i uzajamnog učenja, olakšavajući razmenu kadra, promovišući koordinisani razvoj i zajednički napredak u oblasti životne sredine.

Ministar Radulović je ocenio da će dve zemlje kroz Sporazum definisati zajedničke prioritete i dodatno osnažiti saradnju, rešavajući ekološka pitanja, kroz dugoročne i održive mere.

Sagovornici su saglasni da zvanične Podgorica i Skoplje imaju odlične bilateralne odnose i da će zemlje nastaviti da se međusobno podržavaju.

Ministar Radulović je takođe kazao da se Crna Gora razvija kao ekološka država što zahteva posvećenost, istrajnost, hrabre odluke i značajna finansijska ulaganja.

„Crna Gora je u potpunosti posvećena ispunjenju obaveza iz evropske agende, prihvatanju i primeni evropskih standarda u oblasti životne sredine, održivom razvoju, ali na tom putu ne zaboravlja svoje tradicionalne prijatelje sa kojima želimo razvijati i unapređivati već postojeće odnose, za dobrobit naših naroda i građana“, kazao je on.

Radulović je podsetio da je ispunjenje Početnog merila i usvajanje Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 rezultiralo otvaranjem Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene na Međuvladinoj konferenciji održanoj u Briselu u decembru 2018. godine, kojim je Evropska unija poslala snažnu poruku, podjednako važnu i za Crnu Goru ali i za ostale zemlje kandidate, i dokazala da je proces pridruživanja živ.

Ocenio je i da Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan predstavlja šansu da se intenziviraju započete reforme i ubrza put prema članstvu, osnaživanjem međuinstitucionalne saradnje sa svim susednim zemljama, sa posebnim akcentom na oblast životne sredine.

„Svesni činjenice da razvoj modernog društva kao nezaobilaznu posledicu ima narušavanje stanja životne sredine, združeno delovanje vlada, nevladinih organizacija i celokupne društvene zajednice predstavlja imperativ u godinama koje predstoje“, zaključio je Radulović ističući da očuvanje životne sredine predstavlja kamen temeljac savremenog održivog razvoja, uslov za opstanak budućih naraštaja i pretpostavku postojanja budućnosti svih nas.

Ministar Duraki je izrazio želju za intenzivnijom saradnjom dve zemlje, posebno u delu razmene iskustva u tretmanu svih vrsta otpada.

Milisav Pajević

Vreme je da se industrija suoči sa klimatskim promenama

25.05.2019

Povodom okruglog stola na temu „Obaveza industrije u skladu sa propisima u oblasti klimatskih promena“, koji se održava u sklopu 32. Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji (Sava centar, 31. maj), Danijela Božanić je odgovorala na pitanja redakcije časopisa „Procesna tehnika“ i dotakla neke od tema o kojima će tom prilikom biti reči.

P: Kolike su emisije gasova sa efektom staklene bašte koje emituje industrija u Srbiji i regionu u odnosu na industrije razvijenih zemalja?

O: Ukupne nacionalne emisije gasova se efektom staklene bašte (GHG), uključujući i one iz industrije, često su značajno manje od ukupnih emisija GHG industrijski razvijenih zemalja, mada je ovaj odnos različit u zavisnosti koju od zemalja uzimamo za poređenje. U načelu gledano, Srbija i države regiona su i globalno gledano mali emiter. Zanimljivo je i da su emisije GHG Srbije po glavi stanovnika u EU proseku, tačnije Srbija emituje 8,8 tCO₂eq po glavi stanovnika, dok je ova vrednost za Luksemburg 20,4 tCO₂eq, Rumuniju 5,9, a Hrvatsku 5,8 tCO₂eq. S druge strane ugljenični intenzitet energetske potrošnje (odnos između emisija GHG izražene preko CO₂eq uzrokovanih radom energetskog sektora i bruto potrošnje energije koji pokazuje koliko iznosi emisija ugljenika iz energetskog sektora u nekoj ekonomiji i po jedinici energije koja se troši), što je sve češće poredbeni parametar, je za 52 odsto veći od EU proseka. Takođe, Srbija emituje 6 puta više GHG (izraženog preko CO₂eq) po jedinici GDP-a od proseka u EU.

Istovremeno, mora se imati u vidu da zbog konkurentnosti na tržištu (EU i međunarodnom) industrija ne može sebi priuštiti neefikasnost, tehnologije koje nisu najbolje dostupne i nekontrolisanu potrošnju energije. Upravo to su i mere koje vode smanjenju emisija GHG. Drugim rečima smanjenje emisije GHG, kada je reč o industriji, ne mora se posmatrati kao cilj sam po sebi, već prateći ili pokretački alat za unapređenje tehnologija i povećanje konkurentnosti na tržištu.

Na kraju, konstatacija da su naše emisije GHG zanemarljive u poređenju sa emisijama industrijski razvijenih često služi kao izgovor, posebno glasnogovornicima „prljavih“ tehnologija, za nepreduzimanje neophodnih mera. Ne razumevanje svetskih trendova i pitanja smanjenja emisija GHG u službi razvoja novih industrija, praksi i svetskog poretka, odnosno ne razumevanje potrebe dugoročnog planiranja, koji su ključni za ozbiljne kompanije i društva, među ključnim su preprekama za razvoju savremene industrije, uključujući i energetiku na održiv i isplativ način.

P: Amerika se vraća uglju. Nemačka smanjuje upotrebu uglja. Gde je Srbija na tom putu? Koliko izbacivanje uglja iz proizvodnje energije u Srbiji može ugroziti nacionalne ciljeve razvoja, a koje su prednosti?

O: Najave predsednika SAD da će izaći iz Sporazuma iz Pariza, svakako su imale negativne implikacije na trendove i ulaganja u ne-ugljenične industrije i prakse i to ne samo na nivou Amerike, već i na globalnom nivou. S druge strane, činjenica je da je izlazak SAD iz Sporazuma proceduralno moguć, najranije, po završetku prvog mandata sadašnjeg predsednika. Dakle, ostaje da se vidi koliko će ovakva pozicija biti karakteristika i naredne administracije SAD. Istovremeno, iako je to zvanična pozicija predsednika SAD, neosporan je trend porasta korišćenja obnovljivih izvora energije, ali i drugih aktivnosti koje su u skladu sa ciljevima Sporazuma iz Pariza unutar samih SAD.

Srbija je država kandidat za članstvo u EU, ali i država na evropskom kontinentu koja najveći deo razmene ima upravo sa evropskim državama. Što nas ponovo vraća na konkurentnost koja je, reklo bi se, za nas prevashodno uslovljena standardima EU. Tako je evidentno briga o životnoj sredini i smanjenju uticaja na klimatske promene istovremeno briga o opstajanju na tržištu, zaposlenosti, socijalnim i zdravstvenim pitanjima. Primera radi, na Zapadnom Balkanu 16 zastarelih termoelektrana na ugalj utiču na globalne karakteristike klime i lokalno ugrožavaju javno zdravlje ‒ zagađenjem vazduha. Procene pokazuju da ovo zagađenje svake godine izazove 3.000 preuranjenih smrti, 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece i druge hronične bolesti koje ukupno koštaju zdravstvene sisteme i privredu od 6,1‒11,5 milijardi evra. Konkretno, ekonomski teret za zemlje Zapadnog Balkana procenjuje se na 1,9‒3,6 milijardi evra godišnje. Ovim brojkama, između ostalog, izraženi su troškovi, ali i prednosti za države i društvo regiona.

Dekarbonizacija je dugogodišnji proces. Proces koji podrazumeva tranziciju, pre svega, energetskog sektora. Tako je vidi i EU, planirajući značajno smanjenje emisija GHG i neto neutralnost do sredine ovog veka. Ova tranzicija različito će uticati na različite sektore. Sektori koji proizvode ili su zavisni od fosilnih goriva svakako će biti podložni smanjenju broja zaposlenih, njihovih plata i tržišta na koje će moći da plasiraju proizvode. S druge strane industrije koje se bave proizvodnjom materijala i opreme od značaja, na primer, za obnovljive izvore energije (OIE) i energetsku efikasnost (EE), kao i delatnosti koje doprinose povećanju energetske efikasnosti će profitirati u ovom procesu. Stoga dekarbonizaciju sektora energetike u Srbiji treba planirati primenjujući koncept cirkularne ekonomije, imajuću u vidu energetsku sigurnost, ali i istražujući kapacitete i potencijale za razvoj novih grana industrije i delatnosti, (kao što su one koje će olakšati primenu OIE i EE). Dakle, proces tranzicije nije slučajno na međunarodnom i EU planu viđen kao dugoročni proces i svakako zahteva pravovremenu pripremu da bi bio održiv.

To ukazuje na još jedan problem za sve korisnike energije iz uglja, uključujući i domaćinstva. Energetski zavisne industrije, kao što su industrije proizvodnje gvožđa i čelika, mogu biti značajno pogođene ovom tranzicijom, ukoliko ne budu primenjene pravovremeno adekvatne mere u ovim sektorima. Pogođenost ovih sektora bila bi izazvana većom cenom energije, pre svega struje, ali i obavezom uključenja u Sistem trgovine emisijama EU, što bi nužno vodilo gubitku konkurentnosti i dalje uticaje na GDP, ali i zaposlenost. Sa aspekta industrije, ali i drugih privrednih grana koje zavise od energije, značajno je da pojedine procene pokazuju da se u Republici Srbiji može očekivati cena proizvodnje iz uglja od 62 € po MWh, sa pretpostavljenom cenom emisija CO₂ od 20 €.

P: Srbija je potpisnik Pariskog sporazuma. Koje su njene obaveze u oblasti energetske politike i korišćenje obnovljivih izvora energije. Gde se tu uklapa ugalj? Koliko nacionalna strategija energetike prati evropsku?

O: Srbija je članica Sporazuma iz Pariza i svoje ciljeve po pitanju OIE i EE definisala je u procesu ratifikacije ovog Sporazuma, a u skladu sa onim koje ima prema Ugovoru o energetskoj zajednici i postojećoj nacionalnoj regulativi. Ipak, Ministarstvo zaštite životne sredine priprema reviziju ovih ciljeva koja bi trebala da pokaže i dodatne mogućnosti u smislu povećanja udela OIE, EE i s tim u vezi potrebe za promenama energetskih politika. Da li će biti i kakve potrebe izmena ovih politika zasniva se, i na planovima EU da do 2050. bude neto neutralna, što nije do sada viđeni pravac ili cilj energetske politike Srbije.

Na posletku, korišćenje uglja nije zabranjeno, niti postoje planovi da bude bilo zabranjeno bilo sankcionisano na državnom nivou, kako u Srbiji tako ni u EU. Međutim očekivane cene emisija GHG, iz uglja i neefikasnih postrojenja, takve su da je sa otvaranjem tržišta električne energije gotovo nemoguće očekivati da će ovako proizvedena energija biti primarni izbor potrošača.

Obaveze industrije prema propisima u oblasti klimatskih promena

Zakon o klimatskim promenama, koji je u nacrtu, i prateći podzakonski akti, uvode obavezu monitoringa, verifikacije i izveštavanja o emisiji CO2 iz industrijskih postrojenja. Do ulaska Republike Srbije u EU, industrijska postrojenja moraće značajno da izmene način poslovanja i unaprede tehnologije i proizvodnju radi smanjenja troškova kupovine prava na emisiju CO2 na berzi i/ili izbegavanje kazni za eventualno prekoračenje tih emisija.

Ti zahtevi i obaveze biće tema okruglog stola pod nazivom „Obaveza industrije u skladu sa propisima u oblasti klimatskih promena“, koji se održava u sklopu 32. Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji (Sava centar, 31. maj), na kom će govoriti:

Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet, Beograd, Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih postrojenja u Republici Srbiji i mogući načini njihovog smanjenja.

Danijela Božanić, nezavisni ekspert, Propisi Republike Srbije i stanje njihovog usaglašavanja sa propisima EU i obaveze koje iz njih proizlaze.

Natalija Jovičić-Zarić, ATS, Beograd, Proces akreditacije verifikatora i iskustva zemalja EU.

Zoran Kovačević, Metroalfa, Zagreb, Iskustva akreditovane laboratorije u verifikaciji emisija u industriji u Hrvatskoj.

Izvor: http://smeits.rs/

Počeo 10. Mikser festival

24.05.2019

mikser-festival-vizuali-1920-1080 — Fotografija: Mikser festival

Pod sloganom “Cirkuliši” danas je na Donjem Dorćolu otvoren 10. Mikser festival sa fokusom na održivi razvoj i cirkularnu ekonomiju. Nakon devet izdanja i pauze od godinu dana, Mikser se 24. maja vratio na mesto na kom je sve počelo 2009. godine i zadržaće se tamo do nedelje, 26. maja.

U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu program festivala je počeo međunarodnom konferencijom “Shift”, u okviru koje će stručnjaci iz inostranstva razmeniti svoja iskustva sa kolegama sa Balkana kroz predavanja, diskusije i radionice.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici istakao je na otvaranju da je koncept cirkularne ekonomije u potpunosti ukorenjen u evropski ekonomski sistem i sastavni je deo glavnih ciljeva Evropske unije, piše B92.

“Cirkularna ekonomija nije antiekonomski koncept. Naprotiv, to je ekonomija koja doprinosi rastu, otvaranju novih radnih mesta, smanjuje gubitke i zahvaljujući ovom procesu, od 2012. do 2016. stvoreno je oko četiri miliona novih radnih mesta širom Evrope”, rekao je Fabrici, podsetivši da je pre 20 godina taj koncept bio nepoznat, a danas je deo svakodnevnog života.

On je naglasio da Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji mora da napravi zaokret sa tradicionalne ekonomije ka cirkularnoj ekonomiji koja, prema njegovim rečima, nije luksuz, već način da obezbedimo sopstvenu budućnost.

Fabrici je istakao da Srbija poseduje kapacitete za inovacije i dodao da će joj, u tom zaokretu, Evropska unija, kao najveći investitor i donator, biti pratilac.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap, koja je nedavno došla iz Indije, izrazila je zadovoljstvo zato što poput Indije i u Srbiji vidi da su postulati cirkularne ekonomije u srži tradicije i naglasila da to nije samo stvar ekonomije, već kulture i svakodnevnog bivstvovanja.

“Vidimo svuda oko sebe nemarnu upotrebu resursa, što ugrožava ekološki balans i našu budućnost. Moramo sprečiti dalje zagađivanje okoline, jer u tom pogledu ne postoje granice, to je globalno pitanje koje utiče na sve nas”, rekla je Fransin Pikap.

Ona je upozorila da u Srbiji svaka osoba godišnje baci 53 kilograma hrane, dok, s druge strane, 35.000 ljudi koristi usluge 75 narodnih kuhinja širom zemlje i dodala da rade na tome da putem platforme za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj povežu one koji bacaju hranu sa onima kojima je ta hrana potrebna.

Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan rekao je da Srbija čini dva odsto teritorije Evrope, ali njen udeo u pogledu biljnog diverziteta je više od 40 odsto, životinjskog više od 67 odsto i više od 74 odsto kada su u pitanju ribe i beskičmenjaci.

“Bogati smo, ali je pitanje kako se prema tome odnosimo. Milion vrsta danas nestaje, a to je deo onih osam miliona koji će takođe nestati”, upozorio je Trivan.

On je ukazao na značaj civilnog sektora poput Miksera koji je, kako je istakao, postao društveni fenomen na koji treba da se ugledaju svi oni koji žele nešto da učine za svoju državu i svoje društvo, ocenivši da je Srbija možda siromašna zemlja, ali nije siromašna inteligentnim ljudima.

Kreativna direktorka Mikser festivala Maja Lalić rekla je da će sve zaključke “Shift” konferencije, proslediti Ministarstvu zaštite životne sredine koje se već uveliko bavi cirkularnom ekonomijom, i dodala da im je cilj da uključe što više aktera i da se njihov glas o značaju održivog razvoja čuje.

Program ovogodišenjeg Mikser festivala, koji će se odvijati do 26. maja na više lokacija na Donjem Dorćolu, obuhvatiće devet programskih celina: “Shift”, radionica “Cirkulaton”, smotra inovacija “Innovation Expo”, Dizajn zona, CirculArt, Hrana 2.0, Mikser Bazar, Mikser kids hub i muzički program.

Izvor: B92

Šidsku nesanitarnu deponiju čeka uređenje

24.05.2019

divlja deponija, smeće, otpad, kabasti otpad, — Foto: Milisav Pajević

Nakon objavljenog javnog poziva za sanaciju nesanitarnih deponija širom Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je odluku o konačnoj listi lokalnih samouprava koje ispunjavaju uslove za izradu projekata za sanaciju.

Na spisku tih opština nalazi se i Opština Šid te šidsku deponiju u narednom periodu čeka uređenje.

Opština Šid jedna je od 14 opština u našoj zemlji kojoj su odobrena sredstva za izradu plana sanacije.

Građani Šida kažu da je do sada ona predstavljala veliki problem kao i da svest naroda o očuvanju životne sredine nije na zavidnom nivou.

Šidska deponija spada u vrstu nesanitarnih deponija.

Ovakvoj vrsti mesta za odlaganje otpada je neophodna sanacija i uređenje.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Na njivi kod Novog Orahova otrovano deset ptica

24.05.2019

N._Orahovo_ga___ac2-2890-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode dobio je 21. maja od Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prijavu nalaza jedne mrtve jedinke strogo zaštićene vrste eje močvarice, te nekoliko jedinki gačca i domaćeg goluba na njivi u ataru sela Novo Orahovo u opštini Bačka Topola.

Vanredni inspekcijski nadzor na ovoj njivi, koji je obavila Pokrajinska inspekcija zaštite životne sredine, uz stručnu podršku Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode te poljočuvarske službe (firme Ipon Security iz Novog Sada) i bačkotopolske policije, kao i nadležna Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, realizovan je 22. maja.

Tokom uviđaja pronađeno je ukupno deset leševa ptica: dve eje močvarice, koja je strogo zaštićena vrsta, četiri gačca i jedna svraka, koje su zaštićene vrste, te tri domaćа goluba.

Upečatljiv prizor su bili mrtvi gačci okruženi razbacanim semenjem na nekoliko lokacija na njivi zasejanoj kukuruzom, kao i sveže i uočljive rupe u tlu i iskopani ponici kukuruza, bez semena.

Zgrčenost prstiju svih uginulih životinja ukazuje na veliku mogućnost intoksikacije i posledičnog uginjavanja, što će, u slučaju leševa strogo zaštićene vrste eje močvarice biti utvrđeno tokom toksikološke analize koja sledi u Naučnom institutu za veterinarstvo „Novi Sad”.

Uzorci ponika, posejanog i rasutog semena takođe će biti poslati na analizu radi utvrđivanja materije kojom su tretirani.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koji partnerski rade na projektu zaštite evropskih ptica grabljivica „PannonEagle”, ističu da su posebno zabrinjavajuće informacije da se u okolini Bačke Topole i Novog Orahova radi trovanja nepoželjih životinja „po njivama razbacuje mešavina cink-fosfida i karbofurana”.

„Reč je o jednom zabranjenom sredstvu (karbofuran, Furadan), te jednom sredstvu koje se ne može koristiti na njivama, osim ako se pod posebno strogim uslovima i okolnostima ne zakopava u rupe glodara”, kaže Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i apeluje da se odmah prestane sa ovakvom pogubnom, zabranjenom i kažnjivom aktivnošću, te da se ovakvi slučajevi bez odlaganja prijave policiji i našoj instituciji, jer je reč o krivičnom delu protiv životne sredine.

Podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokazuju da je u poslednjih 20 godina širom Srbije zabeleženo 250 slučajeva trovanja divljih ptica.

Trovanje je bilo uzrok stradanja gotovo 2.100 jedinki raznih vrsta ptica, od čega je pronađeno 220 mišara, 98 orlova belorepana, 16 beloglavih supova i 24 ždrala.

Milisav Pajević

Održan panel „Organska ishrana – zdravlje ili mit”

24.05.2019

Domaće tržište organske hrane još je u fazi nastajanja, ali je važno naglasiti da se proizvodnja intenzivno razvija i trenutno postoji oko 6.000 poljoprivrednih proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom u Srbiji, izjavila je juče generalna sekretarka Serbia Organica na panelu „Organska ishrana – zdravlje ili mit” u Beogradu.

Ona je istakla da se organskom ishranom smanjuje unos toksičnih hemikalija u organizam, izbegavaju genetski modifikovani organizmi, smanjuje se količina aditiva i boja i povećava količina vitamina, minerala i antioksidanata.

Biljke i životinje u organskoj proizvodnji uzgajaju se prirodnim procesima, tako da se u organskom mleku i mlečnim proizvodima nalazi 50 posto više nutritivno poželjnih omega 3 masnih kiselina.

Istraživanja pokazuju da korišćenje organskih mlečnih proizvoda utiče na smanjenje pojave ekcema, astme i drugih bolesti kod dece mlađe od dve godine, objašnjava profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Snežana Oljača i preporučila majkama da organsko mleko uključe u ishranu svog deteta.

Ciljevi organske poljoprivrede je održavanje harmonije u prirodi, čuvanje i poboljšanje kvaliteta i zdravlja zemljišta, vode i biljaka, rečeno je na današnjem panelu.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Gradska vlast u Кraljevu rekla „ne” malim hidroelektranama

24.05.2019

problemi-i-prepreke-izgradnja-male-hidroelektrane — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Gradska vlast u Кraljevu odlučila je da više ne izdaje građevinske dozvole za gradnju malih hidroelektrana koje bi uništile reke i životnu sredinu, a na taj potez odlučili su se nakon što su investitori doslovno skrenuli reke u cevi i potpuno uništili živi svet oko planinskih reka na području Кraljeva, piše Blic.

Кako navodi list, u poslednje dve tri godine izgrađeno je tridesetak mini elektrana, a samo na reci Studenici planirana je gradnja tri hidroelektrane i podizanje brane od oko 13 metara kako bi se stvorilo manje jezero na samo pet kilometara od manastira.

Gradonačelnik Кraljeva Predrag Terzić kaže da ima primera gde je potpuno uništena životna sredina i gde je došlo do pomora ribe, a najdrastičnije je tamo gde su reke, kako kaže, jednostavno prestale da postoje, odnosno sada teku kroz cevi, kakav je slučaj s Jošanicom, dok pola Samokovske reke, od 20 kilometara toka, prolazi kroz cevi.

„Zbog toga smo rešili da budemo rigorozni pre nego što izdamo dozvolu za gradnju mini elektrana. Osim poreza na imovinu, grad Кraljevo nema nijednu korist od njih”, kazao je za Blic Terzić.

Gradonačelnik kategorički tvrdi da se mini centrale više neće graditi na mestima u koja su ljudi dolazili zbog prirode i reke i u kojima se stanovništvo bavilo turizmom.

„Tome stajemo na put”, poručio je Terzić, a Blic navodi da je plan za izgradnju MHE rađen na osnovu katastra iz 1987, koji obuhvata 40 lokacija, a da je taj broj dodatno povećan planom od 2012. do 2025. na 52.

Od ukupnog broja planiranih hidroelektrana na teritoriji Кraljeva na početku 2018. godine, devet je već izgrađeno i dobilo je status privremeno povlašćenog proizvođača struje. Većina MHE derivacionog je tipa i prouzrokuje nesagledivu štetu prirodi i ljudima.

Izvor: Tanjug, Blic

Milisav Pajević

Od jeseni rekonstrukcija Dunavskog parka u Novom Sadu

24.05.2019

Dunavski park, jezero, rekonstrukcija — Foto: pixabay

Rekonstrukcija Dunavskog parka, najpoznatijeg spomenika prirode u Novom Sadu, počinje na jesen i biće završena do kraja godine.

Ni park, ni jezero neće menjati izgled, životinje iz jezera, patke i kornjače biće privremeno iseljene na privatnu farmu, a nijedno stablo neće biti posečeno, najavljuju u „Gradskom zelenilu”, u čijoj nadležnosti je ovaj park.

Dugoročan plan, koji će biti realizovan narednih godina, podrazumeva postavljanje ograde oko parka, kada će kapije parka biti zaključavane od 22 sata uveče do šest ujutro, po uzoru na svetske metropole, kako bi bili sprečeni nemili događaji kojih je bilo prethodnih godina.

Tek tada i labudovi, koji su zaštitni znak Dunavskog parka, konačno će biti vraćeni u jezero.

„Rekonstrukcija Dunavskog parka počeće na jesen, kada bude manje posetilaca, kako ne bismo ometali građane u odmoru i šetnji parkom. U pripremi je tenderska dokumentacija, pa će uskoro tender biti raspisan”, kaže za Tanjug portparol „Gradskog zelenila” Ivan Nožinić.

On je naveo da je rekonstrukcijom planirana postavka zalivnog sistema u Dunavskom parku, izgradnja atmosferske kanalizacije, a da jezero neće menjati izgled.

Radovi će koštati 35 miliona dinara i finansiraće ih Grad Novi Sad.

Nožinić kaže da „radovi moraju biti završeni do kraja kalendarske godine” i napominje da su dobijene sve dozvole, poput građevinske, zatim saglasnost Zavoda za zaštitu prirode i Gradskog veća.

„Tokom radova neće stradati ni jedno stablo, a ono što se bude raskopavalo biće dovedeno u prvobitno stanje”, ističe Nožinić.

Upitan da li će labudovi biti vraćeni u jezero u Dunavskom parku, rekao je da to podrazumeva dugoročan plan koji se odnosi na postavljanje ograde oko Dunavskog parka.

„Ideja je da se kapije zaključavaju od deset uveče do šest ujutro. Istu praksu imaju i svetske metropole, poput Central parka u Njujorku, gde takođe noću zaključavaju, jer upravo noću se dešavaju stvari koje nam stvaraju veliku štetu, kad i policija mora da reaguje. Ove godine ograda sigurno neće biti postavljena, ali je to plan za naredne godine”, kaže Nožinić.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Kod Majdanpeka iskliznulo pet cisterni sa fosfornom kiselinom – bez posledica po životnu sredinu

24.05.2019

cisterne, železničke cisterne — Foto: pixabay

Na pruzi kod Majdanpeka noćas je iskliznulo pet cisterni teretnog voza sa fosfornom kiselinom, saopštilo je preduzeće Infrastruktura železnice Srbije.

Кako je navedeno, cisterne nisu oštećene i iz njih nema nikakvog curenja, tako da nema nikakve opasnosti po ljude i životnu sredinu.

Incident se dogodio u 00.25 sati prilikom izlaska voza iz železničke stanice Majdanpek na pruzi za Požarevac.

U sastavu teretnog voza, koji je za šabački Eliksir saobraćao iz Prahova za Šabac, bilo je 12 cisterni.

Na lice mesta odmah su izašli vatrogasci, kao i predstavnici železnice.

Na mestu iskliznuća parametri geometrije koloseka, kao i rad saobraćajnog osoblja bili su ispravni.

Železnički saobraćaj na tom delu pruge trenutno je u prekidu, a pomoćni voz za podizanje iskliznulih cisterni na kolosek je tokom noći krenuo ka Majdanpeku.

Кomisija za isleđenje vanrednih događaja utvrdiće uzroke iskliznuća, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Konkurs karikature i kratkog kaiš stripa “Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu!”

24.05.2019

Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU projekat “Jačanje vidljivosti i komunikacionih aktivnosti o IPA programima u Srbiji” raspisali su konkurs karikature i kratkog kaiš stripa na temu “Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu!”.

Organizatori pozivaju sve one koji se profesionalno i amaterski bave karikaturom i stripom da pošalju svoje radove o tome kako vide probleme životne sredine u Srbiji i kako građani čuvaju (ili ne) okolinu. Konkurs je otvoren od 15. maja do 2. juna 2019. Prve tri nagrade su vaučeri u vrednosti 500 evra, 350 evra i 200 evra. Najbolji radovi (prva tri i finalisti) koje će izabrati žiri u čijem sastavu su eminentni karikaturisti biće prikazani na izložbama organizovanim tokom juna i jula, u okviru kampanje čiji je cilj promocija zaštite životne sredine. Ograničenja za učešće na konkursu nema, osim pravno obavezujućih standarda i neprihvatanja govora mržnje.

Više informacija možete da pronađete na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/konkursi/konkurs-karikature-i-kratkog-kais-stripa-ovo-je-zemlja-za-nas-pokreni-se-za-zivotnu-sredinu/.

1...897898899...1,673 Page 898 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM